|
Praksa je da Platforma priprema niz preporuka za
najvažnija pitanja iz oblasti ljudskih prava, koje se predaju
predsedavajućem OEBS-a, delegacijama i institucijama OEBS. Preporuke
je tako dobio i ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić, kao
novi predsedavajući.
Šta bi trebalo da budu prioriteti srpskog
predsedavanja OEBS-u?
- Platforma je kao jedan od prioriteta navela
jačanje uloge predsedavajućeg OEBS-a kroz razvijanje konkretnih
akcionih planova za sprovođenje preporuka OEBS-a iz oblasti ljudskih
prava. Važno je da zažive preporuke iz novousvojenih vodiča za
sigurnost zaštitnika ljudskih prava i slobodu udruživanja. Pored
toga što su se članice OEBS obavezale da obezbede siguran rad
zaštitnika ljudskih prava, svedoci smo veoma grubog odnosa prema
našim kolegama i ugrožavanja osnovnih ljudskih sloboda. To je slučaj
posebno u nekim postsovjetskim zemljama, pre svega u Rusiji.
Alarmantni su trendovi i u Azerbejdžanu, gde je veliki broj naših
kolega uhapšen, a mnoge organizacije civilnog društva praktično
paralisane. Takođe bi bilo značajno da Srbija izađe sa izveštajem o
tome kako se sprovode preporuke OEBS u samoj Srbiji u oblasti
ljudskih prava. Ta samoevaluacija predsedavajućeg je nešto što je
Švajcarska prva uradila u istoriji OEBS. Ukoliko bi i Srbija to
učinila, bila bi to jedna sasvim nova praksa u OEBS, za šta se inače
civilno društvo zalaže.
Da li je predsedavanje OEBS-u šansa za međunarodnu
promociju Srbije?
- Svakako je i šansa i izazov. Danas je neophodno
vraćanje principima Helsinškog akta nasuprot oživljavanju novih
podela na „sfere uticaja“. To bi bilo u skladu sa dokumentima
ministarskog samita iz Astanje (2010) kada su članice reafirmisale
principe helsinškog procesa. Nacionalne manjine se ne smeju
instrumentalizovati da bi se intervenisalo na tuđim teritorijama.
Ruska Federacija, moćna članica OEBS-a, radi nasuprot tim
principima. To je ozbiljan izazov za međunarodnu zajednicu, a kamoli
za Srbiju. Ministar Dačić je izjavio u Bazelu da Srbija podržava
suverenitet i integritet Ukrajine i da je posvećena dijalogu, što je
bitno. Veoma je važno izvući pouke iz ukrajinske krize, ali i bivše
Jugoslavije kako preventivno reagovati i reformisati mehanizme za
sprečavanje konflikta. Prošle godine Paralelna i Ministarska
konferencija održane su u Kijevu. Unutar civilnog društva puno smo
razgovarali o prevenciji krize i zaista je poražavajuće ono što se u
međuvremenu desilo na Majdanu, Krimu i u Istočnoj Ukrajini. Dakle,
neophodno je raditi na reformi mehanizama OEBS-a za prevenciju
konflikta, otvoriti razgovore o odnosu države i njenih nacionalnih
manjina u drugim državama (što je bilo već predmet nekih OEBS
papira, kao što je vodič iz Bolcana). Konflikt između Rusije i
Ukrajine ponovo je u centar pažnje stavio pitanje propagande i
medijskih sloboda tokom konflikta. Naravno, ne treba zaboraviti da
se sve odluke u OEBS-u donose konsenzusom i da je taj konsenzus
nekada nemoguće postići. Recimo, jedan od pravaca delovanja OEBS,
što je i predlog ukrajinskih, ruskih i drugih organizacija sa
Paralelne konferencije, jeste da se u okrilju predsedavajućeg oformi
radna grupa koja bi bila sastavljena od regionalnih eksperata
civilnog društva, predsedavajućeg, OEBS centra za prevenciju
konflikata i OEBS institucija, kao što je specijalni predstavnik za
medije. Ta grupa bi bila platforma za dijalog i zajedničke akcije
OEBS i civilnog društva.
Da li bi i kako NVO sektor mogao da pomogne Srbiji
i ministru Dačiću u predstojećem predsedavanju?
- OEBS je međuvladina organizacija, ali je
saradnja vlada i civilnog društva u tradiciji te organizacije. Mi
već sarađujemo sa Radnom grupom za predsedavanje OEBS-u u
Ministarstvu spoljnih poslova koju vodi ambasador Dejan Šahović. Na
zatvaranju Paralelne konferencije, na kojoj je govorio švajcarski
predsedavajući Didier Burkhalter, trebalo je da govori i ministar
Dačić. Avion međutim nije sleteo na vreme zbog magle, ali je tu bio
ambasador Šahović. NVO u Srbiji imaju ekspertizu u oblasti ljudskih
prava i mogu da pomognu Ministarstvu u adresiranju problema,
pripremi raznih dokumenata, formulisanju preporuka kao i tema
sastanaka u okviru treće dimenzije, koja se bavi ljudskim pravima.
Recimo, tokom 2014. imali smo veoma dobru saradnju sa NVO iz
Švajcarske, kao i sa Radnom grupom za predsedavanje OEBS. Neke teme
koje je Srbija odredila kao prioritete u okviru treće dimenzije, kao
što je sigurnost zaštitnika ljudskih prava, ili regionalno
pomirenje, izuzetno su važne i sa naše pozicije. Ove godine u
Bazelu, na Paralelnoj konferenciji, učestvovao je veći broj
organizacija iz Srbije: Yucom (koji je takođe član mreže), Fond za
humanitarno pravo, Forum za etničke odnose i Centar za istraživanje
javnih politika. Veoma je važno učešće nevladinih organizacija iz
Srbije, budući da se iduće godine održava Paralelna konferencija u
Beogradu i da se očekuje aktivnija uloga organizacija iz Srbije
tokom cele godine. U okviru preporuka Platforme imali smo i poseban
odeljak koji se odnosi na Srbiju na kome je zajednički radilo ovih
pet organizacija.
Na konferenciji u Bazelu usvojili ste „Bazelsku
deklaraciju“. Šta je njena suština?
- Platforma i učesnici Paralelne konferencije
složili su se da je glavni prioritet za 2015. godinu borba protiv
svih oblika diskriminacije, rasizma, ksenofobije i netolerancije.
Jedna od ključnih reči Deklaracije jeste organizovana
diskriminacija. Zapravo, najviše zabrinjava trend rasta organizovane
diskriminacije i drugih vidova mržnje kroz ekstremno desne partije i
pokrete, zapadno i istočno od Beča. Raste broj organizovanih
manifestacija mržnje, ali i široko prihvatanje takvih stavova, pri
čemu nedostaje adekvatan odgovor. U Deklaraciji, ali i drugim
dokumentima, izneli smo niz konkretnih preporuka (više od 100) u
vezi sa tim kako reagovati. OEBS bi trebalo da razvije sveobuhvatni
akcioni plan u tom smislu koji bi uključio različite OEBS
institucije, kao i druge međunarodne organizacije. Neophodno je
promovisati toleranciju kroz školski sistem i programe za mlade, a
pre svega izbaciti iz nastavnih planova sadržaje koji promovišu
stereotipe i mržnju. Takođe, bilo bi važno da lični predstavnik
predsedavajućeg osnaži saradnju sa NVO u oblasti razvijanja
tolerancije.
Susret sa Džonom Kerijem
- Predstavnici Platforme, zaštitnici
ljudskih prava iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, Azerbejdžana,
Kazahstana i Srbije uoči Ministarskog sastanka u Bazelu imali su
priliku da se sretnu sa američkim državnim sekretarom Džonom
Kerijem. Srbija je tu uključena zbog budućeg predsedavanja OEBS. Za
mene je bilo važno da ukažem na značaj regionalne stabilnosti i
pomirenja na Zapadnom Balkanu i osnaživanje tih procesa tokom
predsedavanja Srbije. Susreti civilnog društva sa američkim
zvaničnicima i drugim delegacijama dešavaju se svake godine i već su
neka vrsta tradicije, kaže Izabela Kisić. |
