RUSIJA U OČIMA ELITE
30.01.2008, HCHRS
Mihajlo Marković, akademik:
Izbor Tomislava Nikolića bi mogao da okonča postojeći podanički
odnos prema vodećim silama svetskog globalizma koje su razbile našu zemlju, uvele u
sankcije, bombardirale nas, koje nas ucenjuju i teže da nam uzmu Kosmet i produže da nas
rasparčavaju.
(...) Mislim da bi izbor Nikolića omogućio da se pored obostrane
korisne saradnje sa Zapadnom Evropom obezbede i neophodni oblici saradnje sa Rusijom,
Kinom i svim ostalim zemljama koje su zainteresovane za ravnopravne političke i ekonomske
odnose sa Srbijom.
Najzad, nadam se da bi izbor Nikolića mogao da obezbedi veću ulogu
države u neophodnoj obnovi privrede i borbi protiv nezaposlenosti i jačanju socijalne
sigurnosti.
(...) Što se tiče integracionih odnosa mi smo već u Evropi, spremni
da sa svima sarađujemo bez ucenjivanja, na ravnopravnoj osnovi. Takozvana atlantska
integracija nam nije potrebna ni poželjna. Nikad se nijedna zemlja nije svojevoljno
uključivala u vojni savez koji ju je bombardovao i koji joj otima zemlju.
(...) Tadić se držao sve vreme servilno prema susedima i jednostrano
se izvinjavao za ratne zločine koje su u građanskom ratu činile sve strane.
(Pobeda, 26-27 januar 2008)
Branka Nevistić, novinar:
Politika pritisaka unutar koalicije na vlasti ovu zemlju čuva od
suvišnih opredeljenja i ne dozvoljava joj da, na lažnu dilemu - Istok ili Zapad,
odgovori.
Taj odgovor nama ne treba, niko ga ni ne traži, osim "unutrašnjih
prijatelja". Jedino oni žele da se deklarišu između Rusije i Evrope, tj. Amerike.
I tako zadrže uloge koje su im dodelili.
Zato je dobro da kroz Srbiju prolazi ruski gas, kad već ne može
francuski, britanski, američki. Uopšte više nije pitanje zašto bi razni politički,
medijski pijuni više voleli nikakav nego ruski. Zato što taj gas neće ići u njihove
džepove, a oni upravo odatle crpe energiju za svoje "uzvišene" borbe, koje
nazivaju - evropska budućnost. Kakva god da se činila politika vladajuće koalicije,
uspela je da pokaže da bez srpske sadašnjosti nema nikakve budućnosti, pa ni evropske.
Možda je to jedini način da Srbija konačno postane jača, veća i važnija od
političara koji je vode. Zato Srbija možda baš ovog januara ima šansu da povrati
debelo poljuljano dostojanstvo i počne da se oseća kao država. U tome bi joj svakako
pomoglo potpisivanje energetskog sporazuma sa Rusijom i očekivanog Sporazuma sa EU. Ilić
i Đelić. Svako svojim penkalom za Srbiju. Jaku i stabilnu.
(Press, 25. januar 2008)
Čeda Antić, istoričar:
Raspad Sovjetskog Saveza vratio je Rusiju na istok, tamo gde je bila pre
18. veka. Jeljcinova Rusija nije bila naklonjena Miloševićevom režimu, tako privrženom
hladnoratovskom Edenu. Rusija nije sprečila sankcije i ostrakovanje Srbije. Za vreme NATO
intervencije, prema Jadranu je zaplovio minopolagač "Puškin", ali nikada nije
doplovio. Ruski kontingent je pobedonosno stigao do Prištine pre NATO-a, ali je zbog
nedostatka sredstava uskoro odatle povučen. Nova ruska politika prema Srbiji, Kosovu i
energetskoj budućnosti Balkana predstavlja deo jednog kontinuiteta. Baš kao i u vreme
Katarine II, Nikolaja I i Nikolaja II, Rusija je dobila saveznicu u Srbiji u vreme kada
države čije ih teritorije razdvajaju nisu na njihovoj strani.
(Evropa, 24. januar 2008) |
