DEZORJENTISANA SRBIJA

Zoran Ćirjaković, novinar u članku "vreme je za treći put":

Ovdašnje vatrene evroljupce i roimanticne rusofile vezuje cinjenica da i jedni i drugi slabo poznaju svet van svojih izmišljenih "majki". Srbija možda vec ima plan A i plan B, i staru briselsku i novu moskovsku opciju. Ali, državi nedostaje plan C koji ce možda, ako se ispostavi da su obe "majke" samo nemarne ili zle macehe, postati ne samo naša srednjerocna, vec i dugorocna izvesnost (...) To ne bi predstavljalo potragu za nekom novom utopijom, nalik skupom i besmislenom kardeljevskom samoupravnom zavaravanju, vec odgovoran napor da se analizom obilja tranzicionih iskustava iz svih delova sveta nadju najbolja rešenja zy obezbedjivanje ekonomskog prosdperiteta i stabilnosti države kojoj snažni politicki ili emotivni, unutrašnji ili spoljni razlozi mogu zapreciti najbolji razvojni put.

Problem Srbije je i to što su na jednoj strani oni koji ne umeju da zamisle demokratsku Srbiju "van Evrope", iako naše clanstvo u EU možda više zavisi od samovolje Brisela, Pariza ili Londona nego od kooperativnosti Beograda.

(...) Pronalaženje novih "strateških partnera", koje sada pominju neki politicari, nece biti teško samo zbog malog globalnog znacaja Srbije. Mnogo veci problem je cinjenica da je Srbija tokom prethodnih sedam godina neodgovorno vodila jednosmernu politiku koja je podrazumevala da je clanstvo u EU izvesnost i da predstavlja samo pitanje vremena. Cak je i samo pominjanje moguce neevropske perspektive Srbije bilo stigmatizovano kao odustajanje od "evropskog puta" i vracanje na Miloševicevo vreme.

(...)Nalaženje pravih i pouzdanih partnera je težak i spor posao. Neretko ono zahteva oslanjanje na mnogo malih zemalja širom sveta, narocito u Africi oko koje se sada "tuku" Evropska unija i Kina. Ali, svako pominjanje saradnje sa jednom Nigerijom ili Tanzanijom bi ovde verovatno izazvalo erupciju besa i uvreda liberalne elite koja je toliko zaslepljena ujedinjenom Evropom i kulturasizmom da nije u stanju da sagleda ni dostignuca istocmih ekonomskih "tigrova" i džinova, a kamoli potencijalne podsaharske Afrike.

(NIN, 17. januar 2008)

Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo i Metohiju:

Da ne postoji politicki ulog nezavisnosti Kosova, Unija nikada ne bi ovako velikom nagradom podržala "demokratskog" (znaci navoda idu na odgovornost Unije) kandidata na izborima. Pravi razlog te podrške jeste ocekivanje Unije, zajedno sa Sjedinjenim Državama, da bi nametanje nezavisnosti Kosova kroz jednostrano priznanje imalo manje rdjave posledice po uspeh akcije nego ukoliko bi na izborima pobedio "nedemokratski" (znaci navoda idu na odgovornost Unije) kandidat.

Više je nego jasno da je posle prelomne odluke o aktivnoj podršci nelegalnoj secesiji Kosova od Srbije, Unija odlucila da sve što politicki stoji na raspolaganju stavi u funkciju nezavisnosti Kosova. Tome pre sve pripada SSP sa Srbijom, koji se odjednom, od strateškog dokumenta od principijelne važnosti za Srbiju, ali i samu Uniju, pretvorio u veliki ulog u ovoj svojevrsnoj politickoj kampanji.

Kakve su posledice ove politike EU prema Srbiji u samoj Srbijis.

(...) Jedni svoje politicke prioritete odredjuju polazeci od njih. U tom kontekstu za njih je ocuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije važnije od potpisivanja SSP u oovom trenutku. Drugi, pak, prihvataju ishitreno potpisivanje SSP iako je 14. decembra 2007. došlo do znacajne promene u zvanicnom stavu EU prema pitanju seceseije Kosova. Problem sa ovim stanovištem je što je u medjuvremenu SSP zaista postalo sredstvo za odvajanje Kosova od Srbije.

(...) U zvanicnoj Srbiji još uvek se više vodi racuna o politickim i pravnim cinjenicama nego o oportunitetima drugih, makar to bili politicari EU. O tome govore sve rezolucije o Kosovu i Metohiji koje je Narodna skupština usvojila poslednjih godina, a narocito ona poslednja od 26. decembra 2007.godine. Ta rezolucija daje jasne politicke smernice za delovanje države povodom pitanja koja smo razmotrili u ovom clanku. Tim povodom može se zakljuciti da Srbija ostaje na svom evropskom putu samo ako sprovede ovu rezoluciju i samo ako se, s tim u skladu, zahvali Uniji na ponudi za 28. jnauar. Sve dok Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ponovo ne zadobije svoje izvorno politicko znacenje. (NIN, 17. januar 2008)