GLAVNI JUNAK DRAME I MODERNI GOGOLJ

Piše: Bojan Tončić

07. novembar 2008.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji obeležio 75. rođendan Latinke Perović

Promocijom knjige "Snaga lične odgovornosti", u Beogradu je u petak, u organizaciji izdavača Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i uz prisustvo predstavnika brojnih nevladinih organizacija iz regiona, diplomatskog kora i uglednih javnih ličnosti, obeležen 75. rođendan istoričarke Latinke Perović, naučnice i dugogodišnje političke aktivistkinje. Knjiga donosi opširni intervju koji je sa Latinkom Perović uradila Olivera Milosavljević i tekstove uglednih istoričara i sociologa.

"Ako neko ko je junak jedne drame, kao što je to Latinka Perović, postane pisac te drame, ne znam šta više može da učini. Jer zameniti poziciju i vratiti se u nauku, koncentraciju i promišljanje, može samo Latinka Perović", rekla je Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju.

Žarko Korać, narodni poslanik, profesor Filozofskog fakulteta, istakao je da "sigurno niko nije poklonio toliko pažnje žrtvama političkih obračuna u modernoj srpskoj istoriji kao što je to učinila Latinka Perović".

"U njenom delu, ove ostrakizovane, izopštene ličnosti, stvaraoci naše istorije, našli su svog zaštitnika. Kao moderni Gogolj, ona je želela da im nađe pravo mesto u našoj istorijskoj nauci. Posao plemenit, a težak, koji može da obavi samo osoba koja je doživela politički ostrakizam. To mu često daje iskrenost i autentičnost koja tekstove Latinke Perović pretvara u vrstu političkih biografija, koje se, iako pisane kritički i analitički, graniče sa literaturom", rekao je Korać.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, rekla je da je Latinka Perović uložila "veliki rad i energiju u tumačenje, razumevanje i širenje srbijanske realnosti". "To joj je donelo autoritet koji niko ne može da ospori. Bila je svesno gurana na društvenu marginu, ali je duboko razumevala trendove u presudnim trenucima za orijentaciju Srbije. Razumevala je sedamdesetih godina gde leži budućnost Srbije, kao što je znala ključnu ulogu Srbije u krvavom raspadu bivše Jugoslavije. Za nju su demokratizacija i modernizacija srbijanskog društva uvek bili prioritetni ciljevi, a teritorijalna ekspanzija odraz nemoći da se ti ciljevi dostignu. Istraživački rad Latinke Perović ima aktuelnu konotaciju i nezaobilazan je za razumevanje srpske istorije i politike", rekla je Sonja Biserko.

Latinka Perović je istakla da "sukob između starog i novog nigde nije lak", te da su istoričari u svetu "pomogli našim prijateljima u svetu da to razumeju i da nam pomognu, ili da, ako ostanemo ravnodušni, od nas dignu ruke". "Zahvaljujem kolegama i prijateljima, Albancima, Hrvatima, Makednocima, ljudima iz Bosne i Hercegovine, koji su došli ovde da kažu da veruju u Beograd i u drugačiju Srbiju, za koju su toliki ljudi pre nas radili i za koju će, uverena sam, raditi oni koji dolaze, oslanjajući se na ono što mi danas uradimo za njih", rekla je Latinka Perović.

* * *

Mislim da bi najveće napore trebalo uložiti u to da srpsko društvo, ako ono uopšte postoji, oživi. Meni se čini da ono postoji, da postoje neke oaze, da je to nepovezano i taj opresivni način mišljenja vrlo dobro oseća te oaze. Onda polako uništava listove, pomera urednike, preuzima medije, uzima naučne ustanove.

* * *

Dr Latinka Perović rođena je 1933. Diplomske i postdiplomske studije završila je na Filozofskom fakultetu, a doktorirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bila je predsednica Saveza komunista Srbije od 1969. do 1972. godine, kada je zajedno sa Markom Nikezićem i saradnicima smenjena pod optužbom za liberalizam. U Institutu za istoriju radničkog pokreta, kasnije Institutu za noviju istoriju Srbije, radi od 1975. do 1998. Od 1993. glavna i odgovorna urednica časopisa Instituta Tokovi istorije. Urednica edicije Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka. Urednica Biblioteke Korijeni, CID, Podgorica.

Posebno se bavi političkom istorijom Srbije u 19. i 20. veku, ali i novijom istorijom Rusije. Priredila je i napisala brojne monografije, zbornike i stručne članke. U knjizi Između anarhije i autokratije (izdanje HO) u mnogome se ogleda naučni i etički credo Latinke Perović. U nizu eseja analizirani su modernizacijski tokovi u Srbiji i patrijarhalni odgovor na izazove vremena. Posebna pažnja posvećena je ideologiji narodnjaštva i liberalnoj alternativi, ulozi intelektualne elite u društvenim i političkim procesima, te nasilju kao jednoj od konstanti novije srpske istorije.