Seminar “Srbija i Kosovo: kultura bez granica”

Beograd, 27-31. mart 2015.

Helsinški odbor za ljudska prava u saradnji sa Liberalno demokratskim centrom iz Prištine organizovali su seminar “Srbija i Kosovo: kultura bez granica” u periodu od 27. do 31. marta 2015. godine. Mladi aktivni i zainteresovni za oblasti kulture i umetnosti iz Srbije i Kosova sastali su se u Beogradu i proveli pet dana u kreativnoj i radnoj atmosferi upoznavajući jedni druge i društva i kulturne okvire iz kojih dolaze.

Polaznici su imali priliku da čuju predavanja poznatih predavača i stručnjaka sa velikim iskustvom u oblasti kulture i umetnosti. Tako je prvog dana seminara pisac Saša Ilić držao predavanje “Književnost odvojenih svetova – kulturna razmena kao igradnja mira (Kosovo/Srbija)” gde je između ostalog govorio o podeljenosti i istoriji odnosa dva društva, o kulturno-političkim dešavanjima od ranih ’80-ih do danas, o kulturi i politici poricanja, o dosadašnjim oblicima saradnje u oblasti kulture i umetnosti, sa posebnim osvrtom na saradnju književne scene, o važnosti kulturne razmene i sl. Naglasio je: “Komunikacija se uspostavlja preko kulture i umetnosti. Neophodno je pokazati tu vrstu otvorenosti u toj komunikaciji i dozvoliti da informacije i price utiču na promenu nas samih, i preko nas na promenu društva u kom živimo”.

Filmski reditelj i istraživački novinar Birol Urcan je održao predavanje na temu “Kultura i umetnost u zatvorenim i otvorenim društvima”, a socio-antropološkinja Eli Krasniqi je govorila na temu “’Drugi’, pop kultura i delo sećanja” gde je sa polaznicima otvorila temu stvaranja stereotipa, kolektivnog sećanja, o tome šta su kulturni i umetnički produkti i dr. I na kraju seminara polaznici su imali priliku da razgovaraju sa konceptualnom umetnicom Milicom Tomić u okviru “Razgovor sa umetnicom: kratak spoj intimnosti i politike”.

Pored predavanja, polaznici su tokom radionica sa sociologom Demirom Mekićem i psihološkinjom Tamarom Tomašević osmislili zajedničke kreativne aktivnosti/kampanje u cilju promocije poštovanja, razumevanja i tolerancije koje će biti realizovane u narednom periodu. Na ovaj način projekat pomaže afirmisanju mladih umetnika iz oba društva, koji će zajedničkim idejama i radom doprineti razbijanju predrasuda i stereotipa, i uticati na širenje dobrosusedskih odnosa Kosova i Srbije.

Obišli su različite kulturne institucije i organizacije u Beogradu kako bi se upoznali sa dosadašnjim kulturnim i umetničkim programima na temu srpsko-albanske kulture. Posetili su Muzej savremene umetnosti u Beogradu gde su između ostalog čuli i o projektu Zoom o kojem je govorila Lola Maksimović. Posetili su i Centar za kulturnu dekontaminaciju gde je Borka Pavićević razgovala sa učesnicima o važnosti angažovane umetnosti i kulture, i podsetila na neke od važnih dosadašnjih programa i oblika saradnje između umetnika oba društva. Čuli su i o tome šta je radio Kulturni centar REX od Nebojše Milikića, i aktivnostima Inicijative mladih za ljudska prava o kojima je govorila Jasmina Lazović.

Takođe, uživali su i u nekim od kulturnih događaja u Beogradu kao što je Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Jedna od polaznica seminara, Teodora Petrović, studentkinja Fakulteta Likovnih Umetnosti u Beogradu ovako opisuje svoje utiske nakon seminara: „Mislim da je održavanje ovakvih seminara preko potrebno. Trebalo bi da budu češći, brojniji. Jer su važni. Važni su jer je takva vrsta suočavanja mladih sa bliskom, potisnutom prošlošću potpuno odsutna u ovom društvu, a glavni je preduslov za zdravu percepciju mesta odgovornosti jednog mladog pojedinca. Postoji utisak da su ti, odgovorni, osvešćeni pojedinci moje generacije jako retki, skoro nepostojeći. To ne znači da ne postoje takvi mladi ljudi, to znači samo da su zbunjeni, dezinformisani i izmanipulisani. Ukoliko su oni zbunjeni, dezinformisani i izmanipulisani, otvorena je svaka mogućnost da se ponovi ono što se dogodilo, jer kontinuitet građenja kulture međuetničke mržnje do danas nije prekinut. Zato je neophodno insistirati na ovakvim seminarima i razgrađivati modele zvanične kulture, zasnovane na netrpeljivosti i nerazumevanju. Postoje ljudi koji imaju hrabrosti da govore o ovom problemu i to na vrlo jasan i dobar način, neki od njih su bili deo ovog seminara, ali postoji i publika koja bi morala to da čuje i kojoj treba još ovakvih predavanja“.

Aurela Kadriu, gimnazijalka iz Prištine kaže: „Ovo je jedna od najboljih prilika koja mi se ukazala. Imala sam dragocenu priliku da se upoznam sa vršnjacima iz Beograda, da vidim lep grad, i da se upoznam više sa njihovim pogledom na stvari, njihovim interesovanjima i kulturom. Tokom ovh pet dana u Beogradu, teško sam mogla primetiti da polaznici seminara ne dolaze iz istih zemalja, jer smo tako lepo komunicirali i sarađivali! Veoma mi je drago što sam bila deo ovog seminara, što sam upoznala nove ljude, i to je snažan razlog za mene da nastavim da pratim šta se dešava u Srbiji, Beogradu, i svakako prijateljstva koja sam stekla će biti jak razlog da ponovo dođem u Beograd!“

Seminari su samo jedna od aktivnosti programa “Srbija i Kosovo: kultura bez granica”. Priliku da se mladi umetnici sa Kosova predstave u Srbiji imaće tokom kulturnog događaja “Mesec dana Prištine u Beogradu”. Nakon toga uslediće “Mesec dana Beograda u Prištini” gde će mladi režiseri, književnici, slikari, muzičari i drugi umetnici iz Srbije imati priliku da predstave svoje radove na Kosovu.

Ideja je da kulturnom razmenom doprinesemo obnavljanju ranije uspostavljenih odnosa i stvaranju novih mreža mladih ljudi, akademskih i umetničkih grupa, medija i civilnog društva iz Beograda i Prištine.

Projekat finansira EU u okviru programa “Podrška civilnom društvu za Republiku Srbiju 2013“.

Galerija