Seminar “Srbija i Kosovo:
kultura bez granica”

Beograd, Novi Sad, Priština i Prizren, 19-28. april 2016.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji organizovao je peti u nizu seminar “Srbija i Kosovo: kultura bez granica” u periodu od 19. do 28. aprila. Mladi aktivni i zainteresovni za oblasti kulture i umetnosti iz Srbije i Kosova proveli su 10 dana u Beogradu, Novom Sadu, Prištini i Prizrenu u kreativnoj i radnoj atmosferi, upoznavajući jedni druge, društva i kulturne okvire iz kojih dolaze.

Polaznici/e su slušali predavanja/radionice predavača/ica i stručnjaka/inja sa velikim iskustvom u oblasti kulture i umetnosti. Tako je pisac Saša Ilić govorio o “Književnost odvojenih svetova” i kulturnoj razmeni kao izgradnji mira (Kosovo/Srbija), gde je između ostalog pričao i o podeljenosti i istoriji odnosa dva društva, o kulturno-političkim dešavanjima od ranih ’80-ih do danas, o kulturi i politici poricanja, o dosadašnjim oblicima saradnje u oblasti kulture i umetnosti, sa posebnim osvrtom na saradnju književne scene, o važnosti kulturne razmene i sl. Naglasio je: “Komunikacija se uspostavlja preko kulture i umetnosti. Neophodno je pokazati tu vrstu otvorenosti u komunikaciji i dozvoliti da informacije i priče utiču na promenu nas samih, i preko nas na promenu društva u kom živimo”. Dramaturškinja, spisateljica i slem pesnikinja Minja Bogavac pričala je o angažovanom pozorištu kao sredstvu za društvene promene. Između ostalog predstavila je i radove Olivera Frljića, Boruta Šeparovića, Montažstroj, Teorija koja hoda, Per.Art, i dr. Filmski reditelj i profesor Ismet Sijarina razgovarao je sa učesnicima/ama o umetnosti koja povezuje ljude i o LGBT filmovima. Predavanje se održalo na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerziteta u Prištini. I na kraju, filozof, politički analitičar i kritičar umetnosti Shkelzen Maliqi predstavio je savremenu umetničku scenu Kosova i govorio je zaštiti kulturne baštine.

Pored predavanja, polaznici su tokom svakodnevnih radionica sa sociologom Demirom Mekićem i psihološkinjom Tamarom Tomašević osmislili zajedničke kreativne aktivnosti/kampanje. Krajem maja/početkom juna meseca mladi umetnici/e će predstaviti svoj zajednički rad! Pored toga, polaznici/e su svoje utiske i misli podelili i putem eseja koji će biti dostupni na našoj web stranici.

Tokom seminara obilazili smo i različite kulturne institucije i organizacije u Beogradu, Novom Sadu, Prištini i Prizrenu. Obišli smo u Salon Muzeja savremene umetnosti i Galeriju-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u Beogradu. Zatim nas je u Centru za kulturnu dekontaminaciju dočekala dramaturškinja i kulturna aktivistkinja Borka Pavićević, i posetili smo i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. U Novom Sadu su nas dočekali u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i Studentskom kulturnom centru. U Prištini smo pored posete Fakulteta dramskih umetnosti, posetili i Centar za savremenu umetnosti - Stacion, razgovarali smo sa umetnikom Albanom Muja, a u Qendra Multimedia nas je primio umetnik Jeton Neziraj i podelio svoje iskustvo na temu srpsko-albanskih odnosa u kulturi i umetnosti. U Prizrenu su se polaznici/e nakon obilaska Prizrenske tvrđave sastali i sa osnivačima i glavnim organizatorima Dokufest-a, i posetili su i Muzej Albanske Lige Prizrena.

Uživali smo i u kulturnim događajima u Beogradu i Prištini, kao što je Actopolis Beograd, PriFest, i drugi.

Jedan od polaznika seminara, Edin Alija, student Fakulteta Dramskih Umetnosti u Prištini je u svom eseju između ostalog rekao: „Ovaj projekat mi je omogućio da razvijem sjajne ideje sa umetnicima iz Srbije. Sve vreme tokom seminara smo provodili zajedno. Razmenili smo mnogo iskustava, ideja, pogleda na stvari, provodili se zajedno i na neki način postali svesni Drugog. Svidela mi se metodologija rada, i uopšte zamisao celog projekta je veoma privlačna. Mislim da nas je promenilo sve, bar malo. Ovo iskustvo nas je navelo da mislimo o tome da postoji nešto što se dešava i preko zida. I ne samo to. Sve vreme je budilo našu radoznalost i počeli smo da istražujemo o kulturi Drugog, i u potpunosti smo normalizovali osećaj Drugog kao stranca. Dobro je, jer je zid srušen, i mislim da ovo ima još veću vrednost samo zato jer je najteža stvar urađena.”

Ideja je da ovakvim kulturnim razmenama doprinesemo obnavljanju ranije uspostavljenih odnosa i stvaranju novih mreža mladih ljudi, akademskih i umetničkih grupa, medija i civilnog društva iz Beograda i Prištine.

Galerija