Završna konferencija projekta „Srbija i Kosovo: kultura bez granica“ za 2015. godinu

21. decembar 2015.

Završna konferencija projekta „Srbija i Kosovo: kultura bez granica“ za 2015. godinu održana je 21. decembra 2015. u Kući ljudskih prava u Beogradu u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Liberalno demokratskog centra iz Prištine. Program finansira EU u okviru programa „Podrška civilnom društvu za Republiku Srbiju 2013“.

Tokom 2015. godine Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Liberalno demokratski centar iz Prištine pokrenuli su program “Srbija i Kosovo: kultura bez granica”. Ideja je bila da doprinesemo razvoju veza u oblasti kulture između Beograda i Prištine i podstaknemo stvaranje novih mreža mladih ljudi, akademskih i umetničkih grupa, medija i civilnog društva iz Beograda i Prištine. Kroz kulturne i umetničke aktivnosti želeli smo da podržimo sprovođenje Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine, da promovišemo zajedničke aktivnosti mladih umetnika, da pomognemo u razgrađivanju stereotipa i predrasuda jednih o drugima kod mladih Srba i Albanaca sa Kosova.

Koordinatorka programa Jelena Džombić pružila je pregled glavnih aktivnosti Helsinškog odbora i drugih organizacija na polju kulturne i umetničke saradnje Kosova i Srbije. Kao glavni izazovi prilikom realizacije programa u 2015. bili su kako motivisati mlade umetnike da učestvuju na seminarima sa kolegama iz Srbije/Kosova; kako motivisati umetnike za učešće na festivalima i putovanje u Beograd/Prištinu; kako pronaći i obezbediti prostore u kojima su se kulturni događaji dešavali; kako motivisati Beograđane i građane Prištine da posete događaje; kako osigurati bezbednost svih umetnika i aktivista koji su dolazili na događaje; kako osigurati bezbedan prelazak graničnih prelaza i prevoz radova; i kako motivisati novinare da prate sve događaje i izveštavaju o njima.

Valdet Sadiku, Oficir za vezu Kosova u Beogradu, istakao je da je veoma zadovoljan razmenom i projektima koji se održavaju između Kosova i Srbije, svake godine ih je sve više. „Loše je to što u eri interneta i hiljade načina za komunikaciju postoji veoma malo informacija o Prištini u Beogradu i suprotno. Najlepši deo mog posla je da podržim ovakve projekte i aktivnosti, i uopšte saznanje da oni postoje. Učestovao sam u skoro svim aktivnostima Helsinškog odbora i smatram da je ove godine kulturna razmena između Beograda i Prištine bila kvalitativno bolja nego prethodnih godina. Sa Berlinskim procesom se stvaraju dodatne mogućnosti za saradnju mladih ljudi; obe vlade treba da podrže što veći broj mladih u ovakvim projektima, treba da se uključe i druge sfere koje do sada nisu bile uključene. Saradnja nevladinog sektora je postojala i pre Briselskog sporazuma, NVO nisu čekale na ove sporazume, ali sada se javila mogućnost da se mnogo veći broj NVO uključi. Verujem u ovaj proces, nemamo alternativu i svi moramo pokušati da nađemo način da napravimo korak dalje“ rekao je Sadiku.

Birol Urcan, filmski reditelj i partner na projektu ispred Liberalno demokratskog centra iz Prištine pružio je pregled trenutne kulturne i umetničke scene Kosova i podelio je svoje iskustvo prilikom sprovođenja programa. „Prilikom organizacije događaja u Prištini tokom festivala „Mesec dana Beograda u Prištini“ trudili smo se da obezbedimo mesta u kom su se dešavali događaji, iako nismo očekivali neke probleme. Na primer, koncerti su protekli veoma glatko, nisu se razlikovali od drugih koncerata u Prištini, i to je dobar znak. Koncerti i izložbe su privukli veliku pažnju medija. Nadam se da će se saradnja nastaviti i u novim oblicima“ istakao je Urcan.

Pisac Saša Ilić na osnovu rada sa mladima na seminarima zaključio je da mladi ljudi u Srbiji mnogo toga znaju, ali i da su zagušeni unutrašnjom politikom i ne znaju ništa o Kosovu. „S jedne strane imamo potpisivanje sporazuma i otvaranje poglavlja 35, a s druge strane predrasude u srpskom društvu o Kosovu su velike. U 2015. godini se desilo nešto veoma važno – saradnja dveju institucija (Narodno pozorište u Beogradu i Narodno pozorište u Prištini); ovo je prvi put da se realizovala saradnja, a da nije potekla iz civilnog društva; ja sam ovu saradnju podržao iako je bilo mnogo problema. Do sada je dosta knjiga je prevedeno s albanskog na srpski i obrnuto, rade se predstave, ali trebalo bi takođe ići ka institucijama i obrazovanju, da to što smo uradili ne ostane raspršeno samo po medijima, već da krene prava razgradnja stereotipa, preko festivala, kao što je npr. POLIP. Zanimljivo je da su danas prisutni zvanični predstavnici Kosova, ali da nema predstavnika Vlade Srbije; oni moraju da se založe za proces normalizacije i saradnje, da podrže ono što je civilni sektor ostvario na mukotrpan način“ kazao je Saša Ilić.

I Lola Joksimović govorila je o kulturnoj politici i najavila predstavu „Enciklopedija živih“ Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda i Qendra Multimedie iz Prištine: „Neophodno je razvijati sposobnost otvorenog dijaloga; mladi ne moraju imati tuđe poglede na stvari. Jedan američki umetnik je rekao „Umetnost je ono što drugi rade nama, a kultura ono što mi radimo drugima“. Civilno društvo i treba da vrši pritisak na političare, a jako društvo ne treba da se plaši jake margine. Kulturna politika mora da bude definisana, jer da je tako onda bi jasno bila zacrtana saradnja sa Kosovom i ne bi se na nju gledalo kao na slučajni projekat.“

Na konferenciji je sa velikim zadivoljstvom najavljen nastavak ovog projekta i u 2016. Već od januara počinju nove aktivnosti, dalji rad sa mladim umetnicima, s tim što će se ovoga puta uključiti i Univerziteti u Beogradu i Prištini i na taj način podstaći saradnja i visokoškolskih ustanova. Zaključeno je da je bitno je da se broj sličnih aktivnosti povećava, da što više mladih umetnika iz Beograda posećuje Prištinu, i obrnuto, da institucije kulture počnu da organizuju ovakve događaje te da umetnici iz Prištine postanu deo kulturne scene Beograda i obrnuto. Sve navedene projekte i dalje iniciraju uglavnom nevladine organizacije, cilj nam je da kulturni događaji i posete umetnika sa Kosova postanu deo kulturne scene Beograda inicirane od strane kulturnih insitucija, bioskopa, pozorišta, klubova, organizatora festivala i sl., i obrnuto da umetnici i kulturni radnici iz Beograda budu prisutni i na kosovskoj kulturnoj sceni.

Galerija