Srbija i Kosovo: Umetnošću protiv predrasuda

Jasmina Lazić, RSE ... 17. jun 2016.

Grupa umetnika iz Srbije i sa Kosova odlučila je da ličnim primerom dokaže kako državljanstvo ne mora i ne treba da određuje međuljudske odnose. Drugim rečima, da pokažu kako su stereotipi uglavnom u funkciji propagande i služe političkim ciljevima.

U to ime zajedno su napravili multimedijalne instalacije, inspirisani ličnim iskustvima međusobnog i upoznavanja kultura i društava iz kojih potiču, dajući uvid u proces raspakivanja stereotipnih slika i predstava, kao i njihovu konstrukciju ideja o kulturi "Drugog".

Razbijanje stereotipa - lična odgovornost

Rezultat tog "raspakivanja” može se videti u Ustanovi kulture "Parobrod” u Beogradu, gde je video instalacija izložena. Naziv izložbe adekvatan – "Cultural Shok”.

Dardan Hoti, dvadesetsedmogodišnji novinar iz Prištine i učesnik ovog projekta, za Radio Slobodna Evropa govori o genezi stereotipa na relaciji Kosovo-Srbija.

"Naši stereotipi su uglavnom bazirani na osnovu devedesetih godina kada je bio rat, da je neki drugi narod drugačiji i lošiji od nas, tako da je to mišljenje bilo o državi Srbiji ali ne i o ljudima koje nisam poznavao", kaže Dardan.

"Stereotipi se stvaraju i zahvaljujući politici i onima koji se politikom bave, a ne običnim ljudima. Ja sam te stereotipe odavno razbio i više ih nemam. Ovde (u Beogradu, prim. aut.) imam prijatelje i ne dolazim samo zbog projekata nego i zbog njih", navodi.

Dardan je do sada već učestvovao na više projekata sličnog karaktera, te i sam doprinosi razbijanju barijera između kosovskog i srpskog naroda:

"Svaki put kada sam bio na nekom od ovih projekata, napisao sam poneki članak o tim stereotipima. Pisao sam o dobrom vremenu koje sam ovde proveo i dobrim iskustvima i verujem da su svi ljudi koji su čitali te tekstove razumeli koja je bila moja poruka", kaže Dardan.

Slično iskustvo ima i Natalija Nikolić iz Beograda, koja studira albanski jezik i aktivno se bavi zbližavanjem Srba i Albanaca.

"Naučila sam da su Albanci vrlo gostoljubivi ljudi, to nisam znala pre nego što sam otišla na Kosovo. Kada sam, prilikom svog prvog puta u Albaniju, presedala u Prištini pomogao mi je nepoznat čovek. Dao mi je svoj telefon da pozovem prijatelja koji je u Albaniji, pomogao mi je da kupim kartu za Tiranu i doveo me do autobusa. To je jako lep gest", kaže.

Na Kosovu sme da se govori srpski

S predrasudama prema prilikama na Kosovu, susreće se, kaže i u krugu bliskih prijatelja.

"Oni misle da se na Kosovu ne sme pričati srpski jezik na ulici. To uopšte nije istina. Mi smo pevali, mi smo se družili i niko nas nije ni pogledao popreko ili nešto slično. Stariji ljudi znaju srpski i kada pitaju odakle smo, a mi kažemo iz Beograda oni nastave da pričaju sa nama na srpskom jeziku", objašnjava.

Izložba u Ustanovi kulture "Parobrod" rezultat je radionice koju je Helsinški odbor za ljudska prava organizovao u aprilu ove godine, u okviru programa "Srbija i Kosovo: kultura bez granica”.

Na tom seminaru je učestvovalo šesnaestoro mladih iz Kosova i Srbije. Imali su deset dana da se upoznaju i saznaju više o društvu i kulturi ovih drugih. Posetili su Beograd, Novi Sad, Prištinu i Prizren, o čemu Dardan Hoti zaključuje:

"Videli smo da možemo da budemo prijatelji i da smo isti i da među nama ne treba da postoje stereotipi."

Drugi deo izložbe planiran je za jesen, na Kosovu.