|
Ne mogu da shvatim
da se neki ljudi koji žive normalne
živote u Srbiji sami organizuju i da
urade tako nešto na nekom kulturnom
događaju koji nema veliki uticaj.
Nadam se da grešim i da sve to nije
politički motivisano, ali plašim se
da nije tako", kaže za Danas Florent
Mehmeti, filmski i pozorišni
reditelj iz Prištine, upitan da li
kulturni događaji koji imaju veze sa
Kosovom i Srbijom moraju da budu
propraćeni incidentima, kao što je
to bio slučaj u poslednje vreme u
Srbiji - tačnije pre dva dana u
Novom Sadu na projekciji filma
"Kosovo... Nazdravlje! Gezuar!" ili
pre dve nedelje u Beogradu na
festivalu "Mirdita, dobar dan".
Mehmeti je juče
učestvovao na tribini "Sloboda
izraza i interkulturalnost", koji je
organizovao Helsinški odbor za
ljudska prava u Srbiji. I ispred
Kuće ljudskih prava gde je održan
događaj, kome su u najvećoj meri
prisustvovali aktivisti nevladinih
organizacija iz Beograda i Prištine,
bilo je policije, jer, kako kažu
organizatori, iako ne misle da će
doći do nekog incidenta, za svaki
slučaj moraju da pozovu policiju.
Na pitanje kakva
je situacija u Prištini kada dolaze
srpski umetnici, Mehmeti, koji vodi
pozorišta ODA u ovom gradu, odgovara
da do sada nije bilo nikakvih
problema.
"Baš prošle
nedelje je gostovala jedna predstava
iz Srbije i u publici nisu bili samo
aktivisti, nego i obični ljudi kao i
svaki put. Sećam se da me je u toku
jedne srpske predstave jedan čovek
iz publike pitao ima li
obezbeđenja... Odgovorio sam mu da
nema i pitao zašto, da bi mi on
odgovorio da pita jer je predstava o
gej osobama. Verovatno da bi bilo
problema da se dešavalo nešto
izrazito kontroverzno. Ali do sada
se tako nešto nije događalo", ističe
Mehmeti.
Filmska rediteljka
Blerta Zeqiri dodaje da se "umetnici
ili ljudi koji se bave ljudskim
pravima danas smatraju izdajicama,
ali da misli da će ih u budućnosti
gledati potpuno drugačije".
Ona kaže da ne zna
šta je gore - da su ovi događaji
politički motivisani ili da dolaze
od samih ljudi.
"Da je samo do
ljudi sa takvim idejama, politika bi
to mogla da promeni. Ali kada nema
političke volje da se promene stvari
i kada oni samo dolivaju ulje na
vatru, stvari postaju sve gore. Tako
nastaju ratovi", ističe rediteljka.
Na pitanje kako se
boriti sa tim Mehmeti kaže da
istorija pokazuje da ljudi mogu da
menjaju stvari. "Zajedno mogu da
naprave značajan uticaj. Tako je i u
ovom slučaju. Prolazimo kroz
turbulentna vreme, ne samo na ovim
našim teritorijama, nego širom
sveta. U Mađarskoj, Zapadnoj
Evropi... Stvari se
zloupotrebljavaju zbog političkih
ciljeva, kao što je zalaganje za
nacionalna pitanja, ponovno
podsticanje nacionalnog ponosa... to
je nov način stvaranja modela koji
omogućavaju dugu vladavinu
političkim elitama. Teže je svakog
dana boriti se sa tim", odgovara
reditelj.
Blerta Zeqiri
kazala je na tribini da je na
kulturnom planu nikada nije bilo
prekida saradnja između Beograda i
Prištine. Poslednjih godina je, kako
kaže, saradnja između filmskih
radnika postala mnogo intenzivnija.
"Nekako je
prirodno došlo do toga. Nije bilo
motivisano nikakvim fondovima. Ljudi
u kulturi nikada nisu bili
opterećeni nacionalističkim idejama.
Vidimo i da na polju ekonomije nema
problema. Najprodavaniji proizvodi
na Kosovu su iz Srbije. Kažu i da
kriminalni miljei sarađuju. Meni se
čini da samo političke strukture
nemaju volju da promene odnose",
dodaje rediteljka.
Može i bez
incidenata
Jedan od
učesnika jučerašnje tribine bio je i
reditelj Ognjen Glavonić. Njegov
dokumentarni film "Dubina dva", koji
je bio deo selekcije Berlinskog
festivala, govori o masovnim
grobnicama u blizini Beograda u
kojima su sahranjivani albanski
civili čiji su leševi donošeni u
hladnjačama sa Kosova. Film je
nastao na osnovu transkripata
svedočenja u Hagu i Specijalnom sudu
u Beogradu, a svedoci su uglavnom
Srbi.
"Nisam
hteo da se čuju žrtve. Iskoristili
smo samo svedočenja ljudi koji su
zaista učestvovali u svemu tome.
Ljude koji nisu samo izvršavali svoj
zadatak nego ih je taj događaj i
promenio", objasnio je reditelj. On
je dodao da je film je prikazan u
desetak gradova pored Beograda, bez
ikakvog incidenta. "Niko nije
prekidao projekciju. Bilo je na
razgovorima sa publikom ljudi u
čijem se govoru videlo da ne dele
iste stavove, i da je kod kojih film
izazivao možda drugačije reakcije od
onih koje sam očekivao", kazao je
Glavonić.
|
