|
Pre pet godina
nije postojala prevelika želja za
dijalogom među mladima dva
društva.Bilo im je strano da se
prijave na bilo šta što ima veze sa
srpsko-albanskim odnosima. Uz to,
naruku nam nije išla ni medijska i
politička kampanja. Međutim,
vremenom smo, uz velike napore,
inicirali mnogo različitih
umetničkih i kulturnih aktivnosti, i
do sada organizovali sedam seminara
i umetničkih kolonija. Mreže mladih
koje su tokom ovih procesa nastale
bile su naše glavno sredstvo za
popularizaciju programa, pa se o
njemu danas mnogo više zna nego kada
smo počinjali. Sada se u svakom
novom ciklusu programa za učešće
prijavi na stotine mladih, što
mislim da je veliki uspeh.
Jedan od temeljnih
razloga pokretanja programa je
razvijanje dijaloga i obnavljanje
starih, ali i stvaranje novih veza,
naročito među mladima. Veliki uspeh
je svaka prilika u kojoj se mladima
omogući da po prvi put posete
Beograd/Prištinu, da se upoznaju sa
mladima iz Srbije/Kosova, da nauče
nešto o međusobnim društvima, sklope
prijateljstva, sruše predrasude i
počnu da razmišljaju o budućoj
saradnji. Uporedo, organizacija
seminara i rezultata njihovog
zajedničkog umetničkog rada
podrazumeva da nam vrata otvore i
brojne druge institucije,
organizacije, muzeji, galerije i
fakulteti. Na taj način program
prestaje da bude lična stvar
učesnika, već ulaskom u institucije,
otvaramo put i za institucionalnu
saradnju van ovog programa. Dok
državne, kulturne i umetničke
institucije ne počnu same da
iniciraju ovakve razgovore i
zajednički rad mladih, na nama iz
civilnog sektora je da umesto njih
probijamo taj led. Učesnici su do
sada realizovali mnogo različitih
performansa u Beogradu i u Prištini,
predstavili brojne multimedijalne
instalacije i druge radove na
zajedničkim izložbama, kreirali
zajedničke kratke filmove i
predstave.
Mladi koji prolaze
kroz naš program su rođeni tokom ili
po završetku rata na Kosovu.
Nažalost, velika većina njih,
pogotovu mladih iz Srbije, ne zna
gotovo ništa o ratovima devedesetih.
Žrtve su narativa u kojima su
odrastali i u kojima i dalje žive u
etnocentričnim društvima kakva su i
Srbija i Kosovo. Uspostavljanje
ovakvog interkulturalnog dijaloga u
postkonfliktnim društvima je jedan
od načina da se počne razgovor sa
mladima na temu suočavanja sa ratnom
prošlošću. I to jeste jedan od
važnih i osnovnih ciljeva našeg
programa. Želimo da gledamo u
svetliju budućnost, ali smo svesni
da bez, često mučnog, pogleda u
tamnu prošlost i distanciranja od
nje, ni naša budućnost neće biti
drugačija. Zato mislim da su ovakvi
programi veoma važni i uvek
podržavam kolege koji su vodili pre
i sada vode slične inicijative.
|
