|
Izložba “Priče iz
usisivača” grupe mladih umetnika i
umetnica iz Srbije i Kosova koja je
završni događaj projekta “Srbija i
Kosovo: Kultura bez granica”
otvorena je u UK Stari grad u
Beogradu. Izložbu su otvorili
koordinator projekta Luka Božović iz
Helsinškog odbora za ljudska prava u
Srbiji, gđ. Dorotea Gizelman,
zamenica ambasadora Savezne
Republike Nemačke i g. Žan Lik Eš,
zamenik ambasadora Švajcarske u
Beogradu. Gostima se obratila i Adea
Pula, jedna od umetnica iz Prištine
koja je učestvovala u izložbi.
Luka Božović
napomenuo je da je ovo peta godina
kako Helsinški odbor za ljudska
prava u Srbiji organizuje projekat
“Srbija i Kosovo: Kultura bez
granica” koji povezuje mlade
umetnike i umetnice iz Srbije i
Kosova i daje im priliku da se
upoznaju i sarađuju. On je napomenuo
da je upravo to način i put za
uspostavljanje dobrosusedskih odnosa
u budućnosti, i da bez takve razmene
i saradnje bilo kakav sporazum o
normalizaciji odnosa koje bi dve
političke elite potpisale neće dati
željene efekte. Kroz program je
dosada prošlo preko 150 mladih, a
cilj programa je da obnovi stare i
razvije nove veze među mladima iz
umetničkih krugova, dodao je on.
Žan Lik Eš iz
Ambasade Švajcarske u Beogradu
skrenuo je pažnju na važnost
razgovora i nalaženja zajedničkog
jezika. On je podsetio na iskustvo
višejezične Švajcarske i postizanja
konsenzusa u višejezičnim
zajednicama na šta ga je inspirisao
jedan od radova koji problematizuje
pitanje jezičkih barijera.
Zamenica
Ambasadora Savezne Republike Nemačke
Dorotea Gizelman rekla je prisutnima
da je izložba “Priče iz usisivača”
dokaz da je moguće da postoji
prostor slobode i saradnje koji se
ne nalazi iza policijskog kordona
kakav smo videli na sličnom događaju
u prethodnim danima.
Mladi umetnici i
umetnice koji su učestvovali u
projektu “Srbija i Kosovo: Kultura
bez granica” svojim radovima
problematizovali su različite pojave
i društvene odnose koje su uočili
kroz program. Od pitanja uloge žena
u konfliktima, rasprave i narativa o
novim konfliktima, preko pitanja
jezičke barijere između dve
zajednice. Neki su konkretizovali
slučajeve kojima se bave, pa je tako
troje umetnika iz Prištine,
Mitrovice i Aleksinca kroz svoj rad
obrađivalo pitanje uloge mosta u
Kosovoskoj Mitrovici kao linije
podele grada na srpski i albanski
deo. Jedna od umetnica iz Novog Sada
je svojim radom skrenula pažnju na
koji način aktuelni politički odnosi
utiču na živote ljudi
predstavljajući administrativne
probleme na koje jedan srpsko -
albanski par nailazi kako bi
registrovao svoj brak u Srbiji.
Radovi su se bavili i pitanjem slike
Kosova koju ljudi stvaraju u odnosu
na tuđa iskustva, medijski sadržaj
ili politički narativ, i ličnom
transformacijom nakon prve posete
Kosovu. Jedna od umetnica iz
Prištine bavila se načinom uticaja
odnosa Kosova i Srbije na celu
Evropu, prikazujući kako on stvara
probleme koji se reflektuju na širu
zajednicu od dva društva.
Na izložbi su
učestvovali: Adea Pula (Priština),
Sanja Anđelković (Novi Sad), Pajtim
Pasha (Peć), Blond Kavaja
(Mitrovica), Jelisaveta Rapaić
(Beograd), Nina Milivojević
(Beograd), Arife Muji (Priština).
Projekat “Srbija i
Kosovo: Kultura bez granica”
podržali su Ambasada Savezne
Republike Nemačke u Beogradu i
Ambasada Švajcarske u Beogradu.
|
