Postoji li UTOPIJA?

16. jun 2019.

Kroz program “Srbija i Kosovo: Kultura bez granica” Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji daje priliku mladim umetnicima i aktivistima da slušaju predavanja i razgovaraju sa različitim ljudima koji se bave kulturnom saradnjom Kosova i Srbije i umetničkim praksama koje vode društvenim promenama i promenama sistema vrednosti.

Jedan od predavača na ovogodišnjem programu, a i svih prethodnih godina, bio je Saša Ilić. Saša Ilić je pisac koji radi u Narodnoj biblioteci Republike Srbije kao jedan od urednika, što nije preterano zanimljiv podatak. Ono što je zanimljivo je njegov rad na povezivanju srpskog i kosovoskog društva kroz kulturu, odnosno korišćenja kulture kao alat za građenje mira. Saša Ilić je sa učesnicima razgovorao upravo o tome, ali i o literaturi podeljenih svetova koja se direktno tiče njegovog rada.

Zajedno sa grupom saradnika i prijatelja sa Kosova on je primetio postojeći problem koji nije nov, a to je nedostatak prevoda književnosti sa srpskog na albanski i obratno. Taj problem sprečavao je kulturnu saradnju, upoznavanje dva društva i normalne tokove kakvi bi trebalo da postoje. Njihov odgovor bio je festival POLIP - Međunarodni književni festival koji se održava u Prištini a organizuju ga jedna organizacija iz Prištine i jedna iz Beograda.

Kako kaže, Polip nije običan književni festival, već je u pitanju učešće autora u zajedničkom projektu uprkos radikalnom zbijanju redova dveju zajednica iz kojih dolaze autori - Srbije i Kosova. Oni festival vide kao akciju transformacije konflikta i izgradnje mira.

Saša Ilić je učesnicima predstavio model u odnosu na koji su došli do ideje za festival, i napomenuo da je mogućnost da do promene dođe tako velika. Naime, on je govorio o povezivanju prvo pojedinaca istih ili sličnih ideja i interesovanja, a onda njihovo grupisanje i prelazak na javnu scenu. Upravo to je ono što već pet godina radi i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji kroz projekat “Srbija i Kosovo: Kultura bez granica”.

Razgovor o književnosti i jezičkoj barijeri bio je direktna inspiracija za rad UTOPIA koji je predstavila Arife Muji. Arife kaže da je primetila da dva jezika govore “dve istine”. Kako je navela u konceptu “Poznajući neobično malo jezika drugog, sa tek par recipročnih prevoda književnih dela, nacije koje su vekovima komšije percipiraju se međusobno kao da pripadaju različitim kulturama i civilizacijama”. Arife Muji je razvijajući utopijski alfabet i njime ispisujući kombinovane delove pesama jednog srpskog i jednog albanskog pesnika dala jedno drugačije viđenje jezika, neopterećeno prošlošću, podelom, već fokusiranog na zajedništvo i prevazilaženje barijera.

Iako program “Kosovo i Srbija: Kultura bez granica” ne može da koristi takav jezik, upravo jezičkim praksama na programu, gde je omogućeno da se o temama koje su emotivnije ili teže govori na svom jeziku uz puno poštovanje i razumevanje jezika, pa i razmenu i međusobno učenje bar nekih reči, program šalje jasnu poruku.