|
Završen je prvi
deo programa „Kultura bez granica”
namenjenog mladim umetnicima sa
ciljem podsticanja interkulturnog
dijaloga i razvoja saradnje. Mladi
umetnici su se okupili u Beogradu i
Prištini.
Prva faza programa
trajala je od 27. maja do 5. juna
2023. godine. Učesnici su
prisustvovali predavanjima
relevantnih stručnjaka, učestvovali
u inspirativnim razgovorima s
afirmisanim umetnicima, posećivali
kulturne institucije i javna mesta,
i povezivali se sa kulturnim
radnicima u Beogradu, Prištini,
Novom Sadu i Prizrenu. Takođe,
bavili su se praktičnim radom na
osmišljavanju i planiranju
zajedničkog umetničkog stvaralaštva.
Ovu sveobuhvatnu
inicijativu osmišljenu da promoviše
interkulturalni dijalog, saradnju i
razmenu između srpske i albanske
zajednice sprovodi Helsinški odbor
za ljudska prava u Srbiji (HO) u
saradnji sa organizacijom ArtPolis
iz Prištine i uz podršku Evropske
unije.
Susret grupe u
Prištini
Prvi dan u
Prištini počeo je predstavljanjem i
upoznavanjem učesnika tokom
radionice sa psihološkinjom Tamarom
Tomašević – “Kontekstualna
relavitizacijia identiteta”.
Predavanje o temama - kako se gradi
identitet, kako nastaju stereotipi i
predrasude i koja je uloga kulture u
tome aktivno je uključilo u razgovor
sve učesnike. Kroz interaktivne igre
otkrivali su koji su to stereotipi
formirani u društvima iz kojih
dolaze, kako da ih mapiraju i šta je
moć umetnosti u njihovoj razgradnji.
Drugi dan bio je
predviđen za posete ArtPolisu i
Fakultetu dramskih umetnosti. Tokom
posete ArtPolisu mladi umetnici
razgovarali su sa Zanom Hodža (Zana
Hoxha), izvršnom direktorkom i
pozorišnom rediteljkom o borbi za
ženska prava, radu na jačanju
kapaciteta umetnika, učenju
kritičkom razmišljanju tokom rada na
predstavama, angažovanju mladih i
učestvovanju u izgradnji mira. Zana
je govorila i o problemima sa kojima
se susreću u radu, kao i o izazovima
sa pronalaženjem kreativnih prostora
za rad.
Na Fakultetu
dramskih umetnosti, tokom razgovora
s asistentkinjom More Raca (More
Raca) umetnici su imali priliku da
saznaju više o načinu rada sa
studentima u Prištini po
međunarodnim standardima – kako
studente angažovati da govore o
problemima u društvu, tabu temama,
rodnoj ravnopravnosti. Takođe, i o
važnosti podsticanja odgovornog i
etičnog razmišljanja, kao i o
podršci različitosti.
Mladi umetnici su
imali priliku da pogledaju i film
studentkinje druge godine o
tradicionalnim običajima i ritualima
vezanih za udaju. Film je kritika
literature koja govori o rodnim
ulogama, pričama koje devojčicama
obećavaju “princa na belom konju”.
More je navela da
je položaj žena u kinematografiji
sve bolji i da ne postoje problemi
kao ranije koji se vezuju za
diskriminaciju žena, ali da još uvek
mora da se radi na tome. Dodala je
da su najveći izazovi sredstva i
infrastruktura.
Nakon toga grupa
je posetila izložbu „Bilo jednom, ne
ponovilo se“ Fonda za humanitarno
pravo postavljenu u Dokumentacionom
centru Kosova, koja je posvećena
deci ubijenoj i nestaloj tokom rata.
Lični predmeti i fotografije, kao i
imena dece ispisana na zidu, bili su
veoma emotivan trenutak za sve
učesnike. Ova izložba je poziv na
suočavanje i razmišljanje i potragu
za istinom.
Potom je usledio
razgovor sa Adeom Kondrioli Adea
kondriolli) i poseta Organization
for Increasing Quality of Education
(ORCA) koja ima ulogu nadgledanja
visokog obrazovanja koje je bilo
degradirano devedesetih. Ona takođe
pruža podršku studentskom aktivizmu.
Adea je govorila o istraživanjima,
načinu na koji prate rad profesora i
Ministarstvo prosvete koje omogućava
akreditaciju visokoškolskim
ustanovama i problemima zloupotrebe.
ORCA ne rešava problem, ali aktivno
učestvuje u procesu pronalaženja
rešenja.
Učesnici su se
interesovali koliko vrede diplome i
koje su procedure za prijavu
zloupotrebe, kao i o mogućoj
saradnji sa organizacijama iz
Srbije.
Nakon toga,
predavanje i razgovor sa istoričarem
Škljzenom Gaši (Skelzen Gashi)
otvorio je mnoga pitanja. Koja
istorija se uči u obe države, koji
podaci se koriste i zašto je to
veliki problem u suočavanju sa
prošlošću? Razgovaralo se o
korišćenju jezika mržnje,
predstavljanju samo zločina koje su
počinili drugi i poricanju
sopstvenih. Učesnici su iznosili
svoja iskustva sa časova istorije,
razgovarali o filtriranju podataka,
problemu nepostojanja izvora
informacija koji su relevantni,
manipulaciji podacima sa obe strane.
Da bi došlo do
bilo kakve promene moraju se
promeniti udžbenici istorije. Mediji
takođe imaju jednu od glavnih uloga,
naveo je Gashi.
Poseta Prizrenu
Poseta Prizrenu
bila je posebno zanimljiva zbog
lepote samog grada. Počela je u
Muzeju Albanske prizrenske lige.
Učesnici su slušali izlaganje o
mitovima i nastanku nacija,
diskutovali o različitim
nacionalističkim narativima, a zatim
posetili izložbeni prostor.
U prostorijama
DokuFesta mladi umetnici su se
upoznali sa počecima i nastankom
ovog festivala osnovanog 2002.
godine sa ciljem revitalizacije
bioskopa i kulturnog života u
Prizrenu, Razgovaralo se o tome kako
je DokuFest rastao, dosežući do
najznačajnijeg festivala
dokumentarnog i kratkometražnog
filma u jugoistočnoj Evropi, i o
uspostavljanju saradnje sa
umetnicima iz Srbije.
Put za Novi Sad
i Beograd
Poseta Novom Sadu
počela je razgovorom sa Aleksandrom
Đurić Bisnić na temu “Sistem
vrednosti i savremenosti”. Ona je
istakla da je privilegija Novog Sada
multikulturalnost.
Razgovor se
nastavio o tome koliko je kultura
moćna, kakav je odgovor kulture na
savremenost, koja je cena
neodustajanja od borbe, umetničkim
delima iz regiona koja pokreću
promene.
“Ima nas onih koji
verujemo da nam ponekad političke
elite ne dozvoljavaju da znamo jedni
o drugima jer je populistima
neophodan konflikt u društvu.
Konflikti na Balkanu počinju na
svesno kreiranim stereotipima”.
Nakon toga je
usledio razgovor sa Jelenom Božić iz
organizacije “Kultura nova”, gde su
učesnici podelili svoja iskustva o
kulturi i sistemu vrednosti, kao i
aktivističkom i angažovanom pristupu
umetnosti. Usledila je šetnja Novim
Sadom i razgledanje grada.
Istoričar
umetnosti Branko Dimitrijević
govorio je narednog dana o
“Umetnosti i novinskoj vesti”, o
značaju i uticaju fotografije kroz
istoriju i danas.
Reditelj Stevan
Filipović pričao je na temu
“Savremeni film u Srbiji”, o značaju
regionalne saradnje, kako se dolazi
do sredstava i šta je ključno za
snimanje filma u aktuelnoj
situaciji. Učesnici su pokazali
veliko interesovanje za ove teme
brojnim pitanjima za reditelja.
Razgovor sa
osnivačicama Dah teatra bio je na
temu – kako koristeći tehnike
savremenog teatra stvarati
angažovanu umetnost s namerom da se
utiče na razvoj društva u pozitivnom
smeru i globalno i lokalno. Koji su
načini za stvaranje uslova za
usavršavanje reditelja, glumaca i
ostalih umetnika u svim pozorišnim
oblastima?
U Kući ljudskih
prava u Beogradu, grupa umetnika se
narednog dana susrela i razgovarala
sa Sonjom Biserko, osnivačicom
Helsinškog odbora za ljudska prava u
Srbiji. Ona je govorila o nastanku i
ulozi Helsinškog odbora u našem
društvu, izazovima na koje nailazi i
poljima angažovanja.
Dan kasnije mladi
umetnici su imali priliku da
pogledaju predstavu “Autentična
tumačenja ’68.” u režiji Ane
Miljanić, koja je odigrana u Centru
za kulturnu dekontaminaciju.
Prvi deo programa
je završen sa puno entuzijazma, uz
mnogo ideja za zajedničke radove i
sa željom da što pre dođe do
sledećeg susreta.
|
