|
Prva faza programa
„Kultura bez granica“, koja okuplja
mlade umetnike iz Beograda i
Prištine, uspešno je realizovana u
periodu od 20. do 30. marta. Tokom
deset dana intenzivnog rada,
učesnici su kroz radionice,
predavanja i posete značajnim
kulturnim institucijama istraživali
umetnost kao prostor dijaloga,
razmene i kritičkog promišljanja
društvenih tema.
Beograd –
dijalog kroz umetnost i istoriju
Program je započeo
u Beogradu predavanjima Aleksandra
Pavlovića, koji je kroz teme „Balkan
Mythbusters“ i „Whose song is this?“
otvorio diskusiju o istorijskim
narativima, mitovima i kulturnim
preplitanjima na Balkanu.
U okviru posete
Muzeju savremene umetnosti, kroz
izložbu „Dualnost“ Milene Pavlović
Barili umetnici su istraživali odnos
racionalnog i emocionalnog u
umetničkom izrazu.
Poseban doprinos
dao je pisac Saša Ilić, koji je
govorio o svojim prvim odlascima u
Prištinu, susretima s tamošnjim
umetnicima i značaju kulturne
razmene. Delio je iskustva o
projektima nastalim iz tih susreta i
naglasio kako umetnost i književnost
omogućavaju istinsko upoznavanje i
preispitivanje predstava koje imamo
jedni o drugima.
Susret sa Sonjom
Biserko, održan u Kući ljudskih
prava, bio je prilika za razgovor o
radu Helsinškog odbora na
unapređenju odnosa između Beograda i
Prištine, ulozi mladih u društvenim
promenama i e-protestima u Srbiji.
Poseta Centru za
kulturnu dekontaminaciju omogućila
je uvid u značaj alternativnih
kulturnih prostora i mesto kritičkog
mišljenja u umetničkim praksama.
Ovaj susret bio je i prilika da
učesnici podele svoje ideje i
planove za dalji rad.
Novi Sad –
hrabrost, solidarnost i umetnost kao
otpor
Predavanje
Aleksandre Bosnić na temu
„Nepristajanje i kultura otpora u
zatvorenim društvima“ otvorilo je
diskusiju o ulozi umetnika u
autokratskim sistemima i
odgovornosti koju nosi javna reč.
Učesnici su
pogledali film „Čovek koji nije
mogao da ćuti“ Nebojše Slijepčevića,
nakon čega je usledila diskusija o
individualnoj hrabrosti i snazi
solidarnosti u vremenima kada su
sloboda izražavanja i kritičko
mišljenje pod pritiskom.
U poseti izložbi
„Mileva: mi smo stena“, posvećenoj
Milevi Marić Anštajn, kroz umetničku
interpretaciju i arhivsku građu
osvetljen je život i doprinos ove
izuzetne naučnice.
Priština –
umetnost, aktivizam i kreativni
dijalog
Boravak u Prištini
obeležila je snažna energija
umetničkog i društvenog angažmana. U
organizaciji Artpolis, Zana Hoxa
predstavila je načine na koje
umetnost može doprineti rodnoj
ravnopravnosti i interkulturalnoj
saradnji. Sledeća stanica bio je
Termokiss, nezavisni kulturni centar
u kojem su se vodili razgovori o
važnosti zajedničkih prostora za
stvaranje i društveno delovanje.
U Dokumentacionom
centru, učesnici su se upoznali sa
praksama dokumentovanja ratnih
zločina i promocijom ljudskih prava,
što je otvorilo duboku diskusiju o
ulozi umetnosti u procesu suočavanja
s prošlošću i izgradnje poverenja.
U nizu
inspirativnih susreta, izdvojio se i
razgovor sa Blertom Basholli,
spisateljicom i rediteljkom, koja je
na Fakultetu umetnosti govorila o
svom radu i filmu „Košare“. Kroz
ličnu priču, podelila je izazove
stvaranja i naglasila snagu filmskog
narativa u pokretanju društvenih
promena.
Jedan od najinspirativnijih susreta
bio je sa Igo Rugovom koja je
otvorila kompleksna pitanja
izgradnje mira i svakodnevnog
delovanja u zajednicama koje i dalje
nose teret prošlih sukoba. Govoreći
o svojim iskustvima, Igo je istakla
da ne postoji uvek stvarna volja da
se mir gradi – često su podele
profitabilnije, održive u političkom
i društvenom smislu, što čini put ka
pomirenju još zahtevnijim. Ipak,
upravo u takvim okolnostima najviše
dolazi do izražaja snaga onih koji,
uprkos svemu, pokušavaju da grade
mostove.
Za Igo, mir nije
tek parola ili protest, već
konkretna akcija, vidljiva u
svakodnevnim gestovima solidarnosti
i upornosti. Posebno je naglasila
značaj lokalnih inicijativa, jer se
glasovi malih zajednica često ne
čuju u formalnim pregovorima
Beograda i Prištine. Upravo ti
glasovi, smatra ona, nose ključnu
snagu za stvarnu promenu.
Prizren –
istorija, mitovi i dokumentarni film
Boravak u Prizrenu
bio je prilika za dublje
promišljanje o istoriji i
identitetu. Učesnici su posetili
Prizrensku ligu, gde im je Bashkim
Fazliu kroz predavanje o mitovima u
istoriji i nacionalnim identitetima
pomogao da preispitaju načine na
koje se prošlost interpretira i
koristi u političke svrhe.
Zatim su umetnici
posetili DokuFest, jedan od vodećih
filmskih festivala u regionu, gde su
razgovarali o značaju dokumentarnog
filma u osvetljavanju društvenih
pitanja.
Peć – susret sa
kulturnim nasleđem i savremenom
umetnošću
Završni dan
programa obeležila je poseta
Anibaru, organizaciju poznatu po
istoimenom festivalu animiranog
filma. Predstavnici Anibara govorili
su o istorijatu festivala i pozvali
mlade umetnike da se priključe
njihovim budućim programima.
Nakon toga,
usledila je poseta Pećkoj
patrijaršiji i manastiru Visoki
Dečani, gde su učesnici imali
priliku da se upoznaju sa značajem
ovih spomenika kulturne i religijske
baštine.
Rad sa
mentorkom i umetnički razvoj
Kroz čitav
program, učesnici su intenzivno
radili sa mentorkom Tamarom
Tomašević, razvijajući sopstveni
umetnički izraz i promišljajući
ulogu umetnosti u savremenom
društvu. U fokusu je bilo
istraživanje kulturne
reprezentacije, ličnih iskustava i
transformativnog potencijala
umetnosti. Kroz otvorene razgovore i
praktične vežbe, umetnici su
preispitivali načine na koje
umetnost oblikuje percepciju i gradi
mostove razumevanja među
zajednicama. Taj proces im je
omogućio da svoja iskustva i uvide
pretoče u autentične umetničke
ideje, koje će dalje razvijati u
sledećoj fazi programa.
Šta sledi
Prvi deo programa
„Kultura bez granica“ bio je prilika
za učenje, razmenu i otvaranje novih
perspektiva. Učesnici su kroz
program razvijali kritički pogled na
umetnost, identitet i društvene
procese, što će dalje oblikovati
njihove umetničke projekte.
Drugi deo programa
uslediće u narednim mesecima, kada
će učesnici individualno i timski
razvijati sopstvene umetničke
projekte. Vodeći se temama dijaloga,
pomirenja i identiteta, istraživaće
kako umetnost može postati alat za
razumevanje i društvenu
transformaciju u kompleksnim
političkim i kulturnim kontekstima.
.Program „Kultura
bez granica“ za mlade umetnike
pokrenuo je Helsinški odbor za
ljudska prava u Srbiji još 2014.
godine. Od 2023. program se
realizuje u partnerstvu sa
prištinskom organizacijom ArtPolis,
uz finansijsku podršku Evropske
unije. Za svoj doprinos inovativnom
pristupu interkulturalnom dijalogu,
Helsinški odbor je prošle godine
dobio nagradu austrijskog
Ministarstva spoljnih poslova –
Intercultural Achievement Award, za
najbolji inovacioni projekat.
|
