Predstava

„Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ u Briselu

Decembar 2022.

Predstava „Srebrenica kad mi ubijeni ustanemo“ autora Zlatka Pakovića, u produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, prikazana je 16. novembra 2022. godine u bioskopu Cinema Galeries u Briselu. Reč je o poznatom bioskopu predviđenom za projekcije umetničkih filmova i najnovijih ostvarenja značajnijih nezavisnih reditelja. Posle projekcije održan je razgovor sa publikom u kome su učestvovali autor predstave Zlatko Paković, i producentkinje Izabela Kisić i Jelena Krstić. Razgovor je vodio programski direktor prominentne međunarodne organizacije za ljudska prava, sa sedištem u Briselu, International Partnership for Human Rights (IPHR) Simon Papuashvili.

Međunarodna publika pokazala je veliku zainteresovanost za predstavu što se videlo i po brojnim pitanjima. Interesovao ju je rad na predstavi, uslovi njene produkcije i izvođenja u Srbiji, odnos prema zločinu, reakcije publike, utemeljenost u stvarne osobe i događaje, te tranformativne efekte predstave. Govorilo se o odgovornosti intelektualnih i crkvenih elita za genocid u Srebrenici kao i njegovo poricanje i prećutkivanje.

Predstava „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ premijerno je izvedena u septembru 2020. godine u Centru za kulturnu dokumentaciju u Beogradu. Sva pozorišta u Beogradu koja se finansiraju iz budžeta odbila su da otvore vrata za ovu predstavu, čak i pod komercijalnim uslovima. Protiv autora i glumaca vođena je brutalna kampanja. Predstava je igrana u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, te prikazana online za više hiljada gledalaca.

Pre projekcije, autor Zlatko Paković, održao je master čas mladim umetnicima iz Belgije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Među njima je bilo dramaturga, glumaca i članova pozorišnih trupa, studenata na osnovnim i master studijama umetnosti, muzikologa i kompozitora, slikara. Učesnici su bili zainteresovani za Pakovićev rad, shvatanje pozorišta i njegove uloge u društvu.

Paković je govorio o odgovornosti pozorišta u procesima suočavanja sa prošlošću, zašto je pozorište politična umetnost i poslednje utočište progonjene reči; govorio je i o tome kako nastaje predstava o „o zločinu genocida, čija nerasvetljena senka, duga dvadeset sedam godina, pomračuje srpsko društvo tako snažno da ono ne može da se konstituiše sve dok je sa sebe ne ukloni“. Ukazao je da društvo mogućnost svoje slobode najpre može da oseti i prozre u pozorištu. „Staviti publiku u akciju, ili pretvoriti publiku u javnost, to jeste cilj pozorišne umetnosti“, rekao je Paković.

Šejla Džindo iz Tuzle istakla je kako je predstava o Srebrenici važna zato što osvetljava zločin za koji svi znaju da je počinjen ali retko ko o tome govori dovoljno glasno. Cinzia Heather Villanueva iz Brisela ukazala je na značaj raspakivanja svih naslaga ćutnje i manipulacije o zločinima iz prošlosti i podsetila na teško nasleđe koje u tom pogledu opterećuje i samu Belgiju kao bivšu kolonijalnu silu. značajna diskusija povela se oko pitanja identiteta, gde su učesnici uvideli složenost pojma i nemogućnost njegovog objašnjenja kroz jednostrane definicije. Naglasili su kako identitet sam po sebi niti je dobar niti loš već da uvek zavisi od konteksta u kojem se ispoljava, načina na koji se ispoljava, i obima nametanja od strane drugih. Lidija Krnjajić iz Novog Sada naglasila je kako u post-konfliktnim društvima poput Srbije obično nema prostora za istine koje ne odgovaraju zvanično proklamovanoj, ali da upravo teatar otvara prostor za njeno kazivanje i širenje.

Projekcija predstave „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ i master čas Zlatka Pakovića održani su u saradnji sa International Partnership for Human Rights iz Brisela dok je projekciju snimka i master čas podržala Evropsku unija u okviru programa „Europe for Citizens“. Partneri na projektu bili su i Documenta-Centar za suočavanje s prošlošću i Narodno pozorište Tuzla.