|
Našeg
osmogodišnjeg sina su u školi učili
da se ljubi sa drugim dečacima, da
se predstavlja kao devojčica i da
može imati seksualne odnose sa istim
polom. Najstrašnije od svega je što
ove lekcije nedeljama niko nije
primetio. Saznali
smo sasvim slučajno, tako što je
dete kroz stidljivi kikot prijavilo
"danas smo radili seksija". Kada se
klupko razmotalo, svi smo bili
podjednako zaprepašćeni: roditelji,
učiteljice i direktor škole.
Lekcije nisu bile deo redovne
nastave već programa "Promocija
humanih vrednosti" koji sprovodi
Crveni krst Srbije uz podršku
Ministarstva zdravlja, a sa ciljem
smanjenja vršnjačkog nasilja.
Umesto dobročinstva, vrednosti po
kojoj ga svi poznajemo, Crveni krst
je izabrao da promoviše
"interkulturološke vrednosti". Ako
nije dovoljno jasno, to su
tolerancija, poštovanje
različitosti, rodna ravnopravnost,
dečja prava. I dalje nije jasno?
Evo ovako: kad vaši sinovi ljube
drugare to je "tolerancija", kad
glume devojčice to je "rodna
ravnopravnost", kad se uče
homoseksualizmu to su "dečja prava".
Nije sarkazam, deci su za te
vrednosti zaista ponuđena ta
objašnjenja.
Promocija homoseksualizma se po svoj
prilici dogodila slučajno.
Volonterka je govorila o seksualnom
zlostavljanju, deca su se zasmejala,
ona im je objasnila da niko ne sme
da ih pipa dok ne napune 18, a da
posle mogu imati seksualne odnose
"sa suprotnim i sa istim polom".
Ups! Nehotice je pred decom ponovila
politički korektni izraz kojim su je
bombardovali na svim radionicama
svih NVO i koji svi donatori vole da
čuju. Možemo li je
kriviti? Kriv je
onaj ko bira vrednosti koje će se
promovisati našoj deci. Da li
promocija homoseksualizma spada u
promociju humanih vrednosti?
Liberalna dogma koja preovlađuje u
velikom delu najrazvijenijih
zemalja, pogotovo u Evropskoj uniji
i SAD, na ovo pitanje daje potvrdan
odgovor. Ona uči da su seksualnost i
rodni identitet stvar dečije slobode
izbora: "kao čarolijom, dečak
postaje devojčica, a devojčica
postaje dečak" - piše u programu
koji je podržalo Ministarstvo
zdravlja Srbije.
Naša duboka uverenja da dečak treba
da bude dečak, da maloj deci ne
treba uopšte govoriti o seksu, a
pogotovo ne sa istim polom, po
liberalima nisu ništa drugo nego
represija. Udarna
pesnica liberalizma u Srbiji je novi
građanski zakonik. Njegovi
zastupnici "uvode nove standarde
ponašanja u porodici" kao da su naše
porodice njihova dedovina. Cilj im
je isti - smanjenje vršnjačkog
nasilja - a glavna reforma je
proglašavanje roditeljske ćuške za
zlostavljanje. U
nekim školama deci već dele
telefonski broj za denunciranje mama
i tata - roditeljske osovine zla.
Ponovo će nastupiti doba da država
otima decu od roditelja, nešto što
Srbi nisu doživeli od turskog danka
u krvi. Vaspitana protiv naše volje
i okrenuta protiv nas, naša deca će
postati liberalni janjičari.
Ovde sam izneo lično iskustvo u
javnost, zbog čega dugujem
izvinjenje ostatku razreda. Naša
škola je među najboljima, što je
dokazao i naš zajednički odgovor na
ovu krizu. Ali sa istim problemom se
suočavaju i drugi: znate li vi čemu
uče vašu decu?
Dokle ćemo ćutati?
Ako od ovog ne napravimo javno
pitanje nećemo moći da sprečimo
daleko veće probleme koji prete svim
porodicama u Srbiji.
Na nama roditeljima je da pošaljemo
poruku da naše škole i porodice nisu
probni poligon za radikalni
liberalizam. O vaspitavanju naše
dece, o standardima ponašanja u
našim porodicama, odlučivaćemo mi, a
ne nabeđeni ideolozi koji preziru
stvarnost i nadmene birokrate koje
nikom ne polažu račune.
Vršnjačko nasilje je naraslo kada su
liberali umanjili autoritet
učitelja. Njihovo "rešenje" da
umanje i autoritet roditelja će samo
doliti ulje na vatru. Potrebno je
vratiti autoritet u škole. Vršnjačko
nasilje se neće rešiti tako što će
dečaci postati devojčice, već tako
što će postati vitezovi. Potuci se,
ali ne da bi maltretirao slabijeg,
već da bi ga zaštitio.
Izdiktirajmo spisak svojih
vrednosti, da nam ga ne bi diktirali
drugi. |
