|
|
Povodom nedavnih
incidenata u Staroj Pazovi, Novom
Sadu, Somboru i ostalim gradovima u
pokrajini, postavilo se pitanje -
Zašto se incidenti događaju baš u
Vojvodini? Ponuđeno je više
odgovora, podsetiću samo na neke.
Jedan od odgovora je, recimo, glasio
da albanske pekare postoje još samo
u Vojvodini. Drugi odgovor je
incidente objašnjavao time da su
tokom 90 – tih godina u Vojvodinu
došli neki ljudi sa drugačijom
kulturom i mentalitetom, koji se
nisu prilagodili sredini u koju su
došli i koji su, u uslovima krize,
progovorili na ovako brutalan način.
U trećem odgovoru se ukazivalo da se
incidenti ne dešavaju slučajno u
pokrajini, jer je Vojvodina
multietnička, pa incidenti u njoj
jače zveče. Četvrti odgovor je
upućivao na to da se incidentima
želi diskreditovati pokrajinska
vlada, kao potpuno nesposobna da
zaštiti imovinu građana. I doista,
bilo je vlasnika pekare su tražili
od policije da zaštiti njihove
objekte, ali im je odgovoreno da
nema dovoljno policajaca.
Prvi odgovor je notorna neistina, a
drugi je opšte mesto vojvođanskog
šovinizma. Oba ova odgovora su
interesantna, jer upućuju na
prisustvo kulturnog rasizma, a on je
sastavni deo desnog radikalizma.
Desničari strahuju da će došljaci
ugroziti nacionalnu kulturu i
nacionalni identitet, zagovaraju
uspostavljanje oštrih demarkacija,
restriktivne imigracione politike,
ograničavanje prava i sloboda,
zabranjuju svako rasno mešanje, itd.
U programu Nacionalnog stroja, na
primer, piše da Srbija pripada
Srbima, da puna građanska prava
treba da uživaju samo Srbi, odnosno
pripadnici bele arijevske rase.
Nacija se shvata kao organska
zajednica, a njen je interes iznad
svakog drugog interesa. Pre nego
donese bilo kakvu odluku, ma koliko
intimnu, pojedinac se mora zapitati
da li se i koliko njome doprinosi
interesima nacije. Strojevci
zahtevaju i oštre kazne za one koji,
po njihovoj oceni, ugrožavaju
nacionalni identitet. Nema nikakve
sumnje da bi se na meti njihove
kaznene politike našli, recimo, i
autonomaši, koji se često politički
kriminalizuju kao separatisti i
razbijači srpstva.
Imajući u vidu naziv ovog dela
panela - Ekstremizam:
suprotstavljanje evropskim
vrednostima - želim samo ukratko da
skrenem pažnju na (evropske)
vrednosti koje su bile ugrožene u
nedavnim incidentima. To su, pre
svega, pravo na život i imovinu. U
pitanju su fundamentalne vrednosti i
jedan od razloga za osnivanje
države. U slučaju
Nacionalnog stroja i njemu sličnih
organizacija, ugrožene su, takođe,
temeljne vrednosti, poput slobode i
jednakosti. I to ne slobode i
jednakosti onih koji su rasno,
etnički i kulturno drugačiji, nego i
pripadnika vlastite nacije, a koje
extremisti stigmatizuju kao
odnarođene elementi i koji, time što
su se odrodili, predstavljaju veću
opasnost od etnički definisane
pretnje. Zašto su opasniji? Zato što
iznutra kvare i slabe zajednicu;
zato što kulturu otvaraju prema
raznim uticajima, zato što dovode u
pitanje mit o postojanju izvorne,
čiste, autentične nacionalne
kulture, itd.
Dakle, nisu samo dođoši: imigranti,
azilanti, muslimani, Romi,
Jevreji... ti koji nas ugrožavaju,
tako što nam otimaju radna mesta,
prazne socijalne fondove,
uznemiravaju svojim bizarnim
običajima, doprinose porastu
kriminala i utiču na formiranje
paralelnih društava, nego su to još
i delovi nacionalne elite koji se u
frustriranom javnom
mnenjudenunciraju kao izdajnički i
potpuni korumpirani, nevladine
organizacije koje su se „stavile u
službu tuđih interesa“, plaćenički
mediji, anacionalni intelektualci,
itd. Extremna
desnica napada, dakle, fundamentalne
liberalne vrednosti. Ona ne govori o
građanima, nego o narodima tj.
nacijama - pri čemu je narod,
odnosno nacija potpuno homogena,
nekonfliktna, organska zajednica - i
kulturama; ali ne o kulturama kao
sredstvu povezivanja, nego o kulturi
kao osnovu za razgraničenje od
drugih. Činjenica
da ljudi pripadaju različitim
kulturnim tradicijama nije uzrok
sukoba, ali to može postati kada se
preko socijalnog i političkog
konteksta pojedinci i grupe upućuje
da uzroke svog nepovoljnog položaja
traže u kulturnim razlikama.
Pripadnici različitih religija i
nacija mogu živeti na veoma uskom
prostoru - u istoj ulici, kvartu ili
gradu bez ikakvih sukoba. U uslovima
krize, nesigurnosti, straha,
manipulativnih politika i odsustva
bilo kakve solidarnosti, razlike se
mogu pretvoriti u neprijatestvo. To
je nešto o čemu, kada govorimo o
extremizmu, takođe, moramo voditi
računa. |
|
