|
Desni ekstremizam
u Srbiji je prisutan i jak, što
pokazuju i nedavni napadi na
albanske radnje u nekoliko gradova
Vojvodine. Ekstremističkoj atmosferi
u znatnoj meri doprinosi i država
koja nedovoljno jasno uspeva da ovu
pojavu označi kao pretnju po po
ustavni poredak i ljudska prava. Ovo
je, između ostalog, poručeno u sredu
u Beogradu na diskusiji „Otpor
ekstremizmu”, u organizaciji
Helsinškog odbora za ljudska prava.
Diskusija u beogradskom Aeroklubu je
održana povodom knjige „Ekstremizam:
Kako prepoznati društveno zlo“, koju
je objavio Helsinški odbor za
ljudska prava u Srbiji. Ova
publikacija objedinjuje tekstove o
ekstremizmu, kojeg brojni autori
sagledavbaju iz različitih aspekata:
sociološkog, istoriografskog,
pravnog... Prema
rečima predsednice Helsinškog odbora
Sonje Biserko, sistem ne percipira
desni ekstremizam kao pretnju, a
ekstremistima pogoduje činjenica da
u Srbiji postoji deficit pravne
države.
„Institucije pravne države i dalje
ne funkcionišu, a ljudska prava su
obesmišljena stalnim kampanjama
protiv ljudskopravaških organizacija
i njihovih lidera. Jačanju ekstremno
desničarskih organizacija doprinosi
i politički diskurs predstavnika
državne vlasti koji uporno
izbegavaju da ove organizacije
označe kao pretnju ustavnom poretku
i vrlo često ih izjednačavju sa
organizacijama koje se bave
promocijom i zaštitom ljudskih
prava. Stavljanje znaka jednakosti
između desnog ekstremizma i borbe za
ljudska prava, neminovno vodi ne
samo ka jačanju desničarskih
organizacija, već i ka stvaranju
atmosfere linča i progona svih onih
koji se desnom ekstremizmu javno
suprotsavljaju“, smatra Biserko.
Jedan od važnih aspekata u jačanju
desnog ekstremizma je i povezanost
dela Srpske pravoslavne crkve sa
ekstremističkim organizacijama. Ta
veza naročito dolazi do izražaja
uoči svake Parade ponosa. Tako se
mišljenja patrijarha srpskog Irineja
ili vladike Amfilohija – poput one
da je homoseksualnost bolest u rangu
pedofijije – gotovo do tančina
poklapaju sa porukama ekstremnih
desničara i huligana, istih onih
koji su 2010. demolirali Beograd
zbog Prajda.
Podrška koju neki krugovi iz Crkve
daju nasilnicima izuzetno je opasna,
ali je za to odgovorna i država,
kaže za RSE sociolog Srđan Barišić.
„Ono što je tu problem jeste odnos
između države i većinske verske
zajednice u Srbiji. Dakle, to što je
jednoj verskoj zajednici – koja god
da je – dozvoljeno da ispuni taj
vakuum i da postavlja vrednosne
normative, da se postavlja kao
’moralni vrhovni sud’, gde vi
ukoliko ukažete na neke krajnje
objektivne, tehničke probleme, koji
čak nisu niti teološki, vi ste odmah
prkazani kao protivnik 85 posto
deklarisanih građana, koji narušava
identitet organskog bića srpskog
naroda i slično“, objašnjava
Barišić. Narodna
skupština usvojila je izmene
Krivičnog zakonika, prema kojem je
zločin iz mržnje otežavajuća
okolnost za odmeravanje kazne,
podseća Meho Omerović, predsednik
Odbora za ljudska i manjisnka prava
i ravnopravnost polova u Skupštini
Srbije. On, međutim, dodaje da je
pravi izazov primena zakona:
„U ovom slučaju, sudovi, tužilaštvo
i policija bi trebalo da naročitu
pažnju obrate na krivična dela koja
su izvršena upravo pod ovim
otežavajućim okolnostima, a
počinioci bi morali bitri adekvatno
kažnjeni, ne samo za osnovno
krivično delo koje su počinili, što
se najčešće i dešava, već i zbog
toga što su to delo počinili iz
mržnje“, kaže Omerović, te
zaključuje:
„Ekstremisti, ma čiji bili, niti su
niti ogu biti ’naši’ ili ’vaši’,
’moji’ ili ’tvoji’. Oni su to što
jesu – opasnost po društvo. Oni su
društveno zlo.“
Podsetimo, pre nekoliko meseci je u
centrzu Beograda brutalno pretučen
nemački državljanin, koji je
učestvovao na skupu o LGBT pravima u
Srbiji. Nekoliko godina ranije,
2009, takođe u centru glavnog grada
ubijen je Bris Taton, Francuz kojeg
su do smrti tukli pripadnici jedne
huliganske grupe.
Politikolog Pavel Domonji smatra da
Srbija nema političku elitu koja je
privržena zaštiti ljudskih prava.
„Mislim da bi političke elite morale
da budu mnogo odlučnije kada je o
ekstremizmu reč, jer on udara na
fundamentalne liberalne vrednosti –
od prava na život, pa nadalje. Prava
je tragedija Srbije što nema
političku elitu koja je privržena
agendi ljudskih prava i koje
zauzimaju čvrst i beskompromisan
stav kada je ekstremizam u pitanju.
Ne treba gubiti iz vida da
političari, ne samo svojim rečima,
nego i svojim delima šalju snažnu
poruku društvu“, kaže Domonji za
RSE. Publikacija
„Ekstremizam: Kako prepoznati
društveno zlo“ donosi i spisak od
desetak ekstremističkih organizacija
koje deluju na teritoriji Srbije.
Mnoge među njima, javno veličaju
četničke vođe i kvislinge iz Drugog
svetskog rata, baš kao i generale i
političare koji su optuženi za ratne
zločine tokom ratova devedesetih
godina. Istoričar
Srđan Milošević ističe u razgovoru
za Slobodnu Evropu da su političke i
intelektualne elite kontinuiranim
izjednačavanjem fašizma i
antifašizma tendenciozno unele
konfuziju koja pogoduje
ekstremističkim grupama.
„To na najdirektniji način utiče na
kontaminaciju vrednosnog sistema.
Onda kada se antifašizmom proglasi
nešto što antifašizam nije, onda je
moguće i da fašizam kamuflirate.
Onda sve to postaje upotrebljiva
mantra i ništa više od toga. A, to
je u stvari modus operandi fašizma“,
zaključuje Milošević.
Na skupu je predstavljen i
“Memorandum o ekstremizmu” koji su
potpisali predstavnici koalicije
"Otpor ekstremizmu", a koju čini 19
nevladinih organizacija i udruženja. |
