|
Ovih dana
najavljuje se ujedinjavanje desnice
na srpskoj političkoj sceni, a prvi
korak su načinili vanparlamnetarni
DSS i Pokret Dveri objavljivanjem
stvaranja zajedničkog bloka. Koliko
tom procesu može da doprinese a
koliko da ga omete Vojislav Šešelj,
pitanje je na koje sagovornici RSE
ne daju definitivan odgovor.
Ko su u Srbiji kandidati za
stvaranje desnog bloka? Uz
evropskeptični DSS, bivšu
Koštuničinu a sada strankuSande
Rašković Ivić, takođe
vanparlamentarnu partiju Šešeljevih
radikala, Pokret Dveri, Obraz, Treća
Srbija, sa programom ujedinjenja
desnice javlja se i nova Srpska
otadžbinska stranku bivšeg DSS-ovca,
piscaSiniše Kovačevića... Niko za
sada nije izašao sa spiskom onih
koji se smatraju prigodnom desnicom
za tu vrstu okupljanja.
Boško Obradović iz
Pokreta Dveri objašnjava programska
načela oko kojih postoji saglasnost
sa DSS-om Sande Rašković Ivić:
„Naš zajednički stav protiv ulaska
Srbije u NATO, zatim o protivljenju
daljem pridruživanju EU, odnosno mi
se zalažemo za prekid pregovora sa
EU, pod tri je naša zajednička
spremnost da se spoljna politika
Srbije okrene u čvršćem pravcu
strateške saradnje sa Ruskom
Federacijom, kroz koju možemo da
ostvarimo sve naše političke, vojno
– bezbednosne i, ono što je posebno
važno, ekonomske interese“, kaže
Obradović. Jedno od
pitanja koje se postavlja povratkom
vođe radikala Vojislava Šešelja u
Srbiju, jeste njegova uloga u
eventualnom okupljanju desnice u
jedinstveni blok.
Pokret Dveri je zainteresovan za
saradnju sa vođom radikala na
rušenju aktuelne vlasti putem
vanrednih izbora, dok je šefica
DSS-a Sanda Rašković Ivić ostavila
to pitanje otvoreno.
Politički analitičar i urednik
časopisa Nove političke misli Đorđe
Vukadinović, koji je na spisku
intelektualaca koji podržavaju
formiranje desnog bloka, kaže za naš
program da DSS, partija koja je
pretrpela veliki poraz na poslednjim
izborima ne prešavši cenzus, ipak
može biti stožer okupljanja sada
rascepkane i nejake desnice, pre
nego što u toj ulozi vidi radikale
na čelu sa Šešeljem.
„Put do nekog ozbiljnog opozicionog
nacionalnog bloka je dalek i trnovit
i prilično je veliko pitanje kakva
će biti uloga Vojislava Šešelja u
stvaranju tog bloka, odnosno da li
će on, sa jedne strane podstaći te
procese integracije na srpskoj
političkoj desnici ili će pak,
delovati destruktivno“, kaže
Vukadinović.
RSE: Zar vam se
čini da je moguće da se stvori jedan
patriotski blok zajedno sa DSS-om i
Šešeljevim radikalima?
Vukadinović: U Srbiji je sve moguće
ali mislim da su šanse za to male
zbog samog Vojislava Šešelja koji je
tradicionalno, kao i njegova
stranka, nesklon bilo kakvom
okupljanju i za razliku od svih
drugih nikada nije išao ni u kakve
koalcije na izbore i zbog toga je
često i loše prolazio.
Uticaj
suprotan očekivanom
Politikolog Jovan
Komšić je skeptičan kada je u
pitanju realna snaga antievropske
desnice, s obzirom da je Vučićev SNS
praktično preveo na evropski put
desne glasače u Srbiji.
Eventualno osipanje naprednjaka i
prelazak u novoformirani desni blok
mogao bi uslediti samo ako bi
krahirala reforma i došlo do
drastičnog masovnog urušavanja
socijalnog standarda. Što se tiče
angažovanja Vojislava Šešelja,
njegov uticaj na rejting desnice
može biti suprotan očekivanom, kaže
Komšić. „Iako su
neki prognozirali da je on sad već
iznad cenzusa, odnosno njegova
partija, nisam siguran da će
obezbediti ulazak u parlament za tri
godine. Dakle, sa Vojislavom
Šešeljem šansa političke desnice u
Srbiji nije veća nego možda čak i
manja“, ocenjuje Komšić.
Da li objedinjavanje desnog bloka
može dovesti do sličnog procesa na
levici? Jovan Komšić kaže da ta dva
procesa nisu povezana sistemom
spojenih sudova.
„Videćemo kako će se stvari
odvijati. Za sada, iako je to
paradoksalno, vreme još ne radi za
socijaldemokratiju. Možda će
socijaldemokratija imati veću
potražnju na tržištu biračkih
glasova Srbije kada se građani
očigledno suoče sa posledicama
neoliberalnih reformi sa jedne i sa
druge strane sa posledicama tvrde
nacionalne formule nacija države.
Šanse socijaldemokratije zavise i od
stabilizacije prilika u EU“, kaže
Komšić. Desnica
računa na antievropski deo Srbije?
Istraživanja pokazuju da je u Srbiji
50 od sto gradjana za EU, 25 od sto
protiv, isto toliko neopredeljenih.
Na izborima, desnica, o kojoj je
ovde reč, dobija ukupno između 10-15
odsto glasova. Najjače stranke iz
tog sprektra, DSS i radikali,
potučeni su do nogu i nisu ušli u
parlament. |
