|
Počinioci terorističkih napada u Parizu 13.
novembra su mladi ljudi fascinirani radikalizmom. Oni u
“islamističkom” terorizmu nalaze boju njihovog radikalizma. Nema,
međutim, ideje u okviru terora koja bi bila njegovo opravdanje,
smatra profesor Ali Benmakluf, arapski i evropski angažovani
filozof.
Benmakluf, rođen u marokanskom gradu Fesu pre 57
godina, profesor je filozofije i logike na Univerzitetu
Pariz-Istok-Kretej i na Visokoj školi političkih nauka u Parizu, a
nedavno u Beogradu održao je atraktivno i pravovremeno predavanje
“Zašto čitati arapske filozofe?” Organizator je bila Frankofona
univerzitetska agencija (AUF) u saradnji sa Francuskim institutom u
Srbiji i Ambasadom Kraljevine Maroka. Posle izlaganja o
srednjovekovnim islamskim misliocima i njihovoj vezi sa antičkim
filozofima, profesor se rado odazvao da o ovovremenim međunarodnim
temama razgovara za Danas.
* Kako kao arapski i evropski intelektualac
gledate na sadašnju veoma složenu bezbednosnu situaciju u Evropi,
posebno u Francuskoj, zemlji čiji ste državljanin, ali i u arapskom
svetu iz koga potičete?
- To je veliko pitanje, probaću samo da dam neke
nagoveštaje vrste diskursa govora koji se koristi u ovim
okolnostima. Ja sam filozof jezika i kada čujem ljude da je u
pitanju konflikt između Zapada i islama, kažem ne! Molim vas, ne
gledajte na civilizacije kao na odeljke bez prostora između njih.
Sve civilizacije su povezane kroz istoriju i živimo u veoma
povezanom svetu u kome su svi susedi. Ne koristimo velike reči
islam, Zapad, jer sa ovim totalitetima nećemo ponuditi objašnjenja
ukoliko ih ne uzmemo sa merom i u srazmeri. Drugo se tiče
parcijalnih razloga i pluralnih rešenja. Ne treba imati na umu
postizanje jednog rešenja, razmišljati samo o jednom uzroku ili samo
jednom razlogu. Sve što se sada događa ima mnoge uzroke koji potiču
iz različitih sredina, ali su okolnosti iste.
* Koji su neki od tih uzroka?
- Iračka armija je bila potpuno razgrađena. Armija
Anvara el Sadata se raspada. Irak i Sirija su države svakodnevnog
potpunog bezakonja. Terorizam ne može da se razvija bez ovakvih
uslova. Treba reći i da su pomenute države sa dugotrajnim režimima.
Kada 30, 40 godina imate iste vlade sa svim zloupotrebama, ne možete
očekivati efikasnost i pravednost za kvalitetan život ljudi. Takođe,
bili smo svedoci napada Sjedinjenih Američkih Država iz 2003. zbog
kojih je Irak eksplodirao. Ili terorističkih napada u SAD od 11.
septembra 2001. Treba da uzmemo u obzir dugi niz i pluralitet
razloga koji će nam pomoći da u maloj meri razumemo sadašnju
situaciju, treba da budemo veoma skromni u objašnjavanju svega.
* Koja je uloga “Arapskog proleća” u sadašnjim
dešavanjima na Bliskom istoku i u Severnoj Africi?
- Videli smo 2011. tokom onoga što nazivamo
Arapsko proleće da ljudi iz arapskih zemalja ne žele da žive u
očajnim uslovima, oni teže slobodi kao i svi u svetu. Prestanimo da
pričama o ‘našim vrednostima u našem svetu i Evropi’ i ‘njihovim
vrednostima drugde’. Svakome je potrebna sloboda i on se za nju
bori. Mislim da je to važno stanovište. LJudi mogu imati teškoće da
izraze svoju slobodu, ali ne možemo reći da je potrebna despotska
vlast da bi ljude držala okupljenima. Sad čujem mnoge ljude u
Francuskoj kako govore da je Islamska država (Daeš) potpuni užas, a
da je Asad manje loš jer je uspeo da održi poredak u određenoj meri.
To je grozno! Asad nema nikakav kredibilitet, kao ni Daeš. Asadov
režim je odgovoran za smrt 250.000 njegovih sunarodnika. On više
nema legitimitet.
* Kako objašnjavate uzroke terorističkih napada u
Parizu sredinom novembra?
- Mnogi se u u Evropi pitaju, šta smo to učinili
da u Parizu dođe do napada bombaša samoubica, rođenih i odrasli u
Francuskoj. Te osobe su u potpunosti bile fascinirane terorizmom i
donele su ga u vlastitu zemlju, Francusku. Jedan od mojih kolega
Olivije Roa, koji predaje u Italiji, rekao je da objašnjenje za ovu
vrstu terorizma nije radikalizacija islama, već islamizacija
radikalizma. To znači da su mnogi mladi ljudi fascinirani ovom
vrstom radikalizma i u ‘islamističkom’ terorizmu nalaze boju
njihovog radikalizma. To može biti i drugačiji radikalizam, takav je
bio i terorizam iz 1970-ih, ‘Direktna akcija’ (francuska
revolucionarna grupa koja je zagovarala gradsku gerilu, prim. B.
K.). Sada je to ova vrsta terorizma. Osnovno pitanje je fascinacija
terorizmom i naknadno preuzimanje boje islama za ovaj radikalizam.
Dakle, zašto su mladi ljudi fascinirani radikalizmom, a ne zašto
islam sve više biva radikalizovan. Nije izvesno da će umereniji
islam biti rešenje za odstupanje od terorizma. Nije drugačija
prezentacija islama ono što će ove mlade ljude ubediti, zato što
islam nije njihov glavni interes. Za njih to nije islam, već teror.
* Vaš zaključak?
- Teror ne poseduje legitimitet. Teror kao
legitimitet ima vlastito ovaploćenje. Nema ideje u okviru terora
koja bi ga opravdala. Teror nema opravdanja, to je samo teror.
Postoji arbitrarna okrutnost, arbitrarni teror. Mi treba da budemo
svesni ovakve vrste fascinacije terorom, pre nego nekom religijom.
|
