|
Svedoci smo pomaljanja onoga što ja zovem "Gnevnom
četvrtinom". Izgleda da je u bogatom delu sveta otprilike četvrtina
izbornog tela gnevna, razočarana i distancirana od političkih
partija glavne struje.
Ovaj fenomen gnevnog birača se delimično može
pripisati lokalnim ili privremenim faktorima - politika je uvek i
svuda s vremena na vreme nestalan posao. Ali je takođe i rezultat
dugoročnih trendova koji transformišu političke sisteme na Zapadu.
U poslednjih nekoliko decenija smo videli pad, a
potom kolaps epskih naracija oko kojih su stvorene evropske
političke strukture. Od objave Komunističkog manifesta 1948. pa do
raspada sovjetske imperije pozamašni delovi izbornih tela kontinenta
bili su nadahnuti i podstaknuti vizijom socijalizma.
Kada je Industrijska revolucija bila u jeku, epoha
masovne proizvodnje se odražavala u politici koja se okretala oko
masovnih organizacija društva. Moderni kredo je bio kolektivizam, a
ne individualizam, a država-nacija je bila njegova čvrsta osnova.
Danas se sve menja, i to brzo. Socijalistički san
se otprema u kantu za smeće istorije. Globalizacija transformiše
društva, a sve veća srednja klasa postaje kičmeni stub društava koja
samo generaciju ili dve ne žive u ekstremnom siromaštvu. Tome
dodajte migraciju i novu klimu društvenih medija, i gotovo da ne
iznenađuje to što znatni udeo zapadne populacije smatra da društvo
gubi orijentaciju.
Kada članovi društva koji su smatrali da su na
pobedničkoj strani istorije počnu da strahuju da su među
gubitnicima, rezultat je radikalan zaokret u politici. Širom Evrope
partije ogromnog levog centra koje su nekad redovno osvajale 40 ili
više odsto glasova gube primat i često jedva dobiju 20 odsto.
Kao što je demokratska levica imala svoju epsku
naraciju isti je slučaj bio s demokratskom desnicom. A pošto je
konzervativna naracija često organizovana kao protivteža
socijalizmu, i ona je izgubila dosta od svog sjaja, mada
konzervatizam može da se prilagodi tako što će da se preraspodeli
kao kredibilna snaga za upravljanje teškim ekonomskim reformama.
Procesi ovih velikih zaokreta su decenijama u
toku, ali je inertnost do nedavno ublažavala njihov uticaj, pošto su
se starije generacije i dalje držale svoje stare političke
orijentacije. Međutim, oni koji učestvuju u politici prvi put su
spremniji da prihvate novo. Pošto stare borbene linije blede,
politika postepeno postaje borba između zagovornika otvorenih,
globalizovanih društava i pobornika zatvorenog tribalizma.
Tribalizam ima snažnu draž u periodima brzih,
burnih promena, pošto ono što je politički filozof Karl Poper nazvao
"iščašenjem civilizacije" vrši pritisak na društvo. Pitanje
imigracije je naročito moćno - imaginarno pleme je iznenada pod
napadom hordi koje nadolaze iz daleka. A njegov uticaj se danas može
svuda videti. Zbog Meksika se mora podići zid. Ujedinjeno
Kraljevstvo mora da povrati kontrolu nad svojim granicama. Nemačka
mora da zalupi svoja vrata. Društvo mora da se zatvori, i to brzo -
varvari dolaze.
Ovi sentimenti nisu novi, ali su u prošlosti njima
mogle upravljati ogromne političke snage izgrađene oko epskih
naracija levice i desnice. Pošto su te naracije izgubile svoju moć,
političko polje je širom otvoreno. "Gnevna četvrtina" je spremna da
se organizuje oko populističkih ideja i sledi one koji dovode u
pitanje samu prirodu naših otvorenih društava.
Taj izazov će ostati tu. Tramp će možda izbledeti.
Liderka francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen možda neće
postati predsednica. Pokret Pet zvezda u Italiji, koji predvodi
komičar Bepe Grilo, možda se nikada neće iskristalisati kao održiva
politička partija. Ali, sve dok nove naracije ne zamene stare,
epohalni zaokret u politici će jednostavno rezultirati drugim
liderima koji igraju na istu kartu gneva i strahova.
Pobornici otvorenih društava moraju da zadobiju
podršku za svoje ideje, podupru vrednosti Zapada i spreče
zagovornike populizma da šire "Gnevnu četvorku". Biće to težak
kompromis, jer iziskuje hvatanje ukoštac sa samim realnim strahovima
i nelagodnošću koju stvaraju brze promene koje se šire svetom. Nije
teško shvatiti sve šire rasprostranjenu draž tribalizma; zbog te
draži još je važnije predstaviti argumente za otvorenost.
Autor je bio šef švedske diplomatije od
2006. do oktobra 2014. i švedski premijer od 1991. do 1994.
Copyright: Project Syndicate, 2016.
|
