|
Velika većina građana Kosova i dalje su
proamerički i prozapadno orjentisani, ali, broj onih koji se
radikalizuju je u porastu, kaže u intervjuu za RSE David Phillips iz
Instituta za studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbije.
RSE: Nedavno ste napisali da se sekularni karakter
Kosova menja. Zašto mislite tako?
Phillips: Najpre, želim da kažem da su Albanci na
Kosovu uvek bili proamerički orjentisani. Sjedinjene Države i Kosovo
su usko sarađivale kako bi zaustavile agresiju Srbije, i tako radili
dalje na nezavisnosti. Dakle, postoji veoma jaka veza između
Albanaca i Amerikanaca. Ali, zapostavljanje Kosova od strane SAD-a
uticalo je na psihologiju Kosovara.
Stepen nezaposlenosti je veoma visok, SAD su
preusmerile pažnju negde drugo; Vlada Kosova je dokazala da nije
sposobna da reši probleme u zemlji, a neke stvari su se još i
pogoršale.
Tako da, nažalost, da uska veza između Albanaca i
Amerikanaca je izbledela. Mislim da se može ponovo uspostaviti, ali
moramo sarađivati bliže, a u međuvremenu i evropska perspektiva
Kosova mora da ojača.
RSE: Kosovske vlasti ocenjuju da se militantnoj
grupi "Islamska država Irak i Levant" (IDIL) pridružilo oko 300
građana sa Kosova, što Kosovo čini zemlju sa najvećim brojem tih
stranih boraca u Evropi po glavi stanovnika. Vlasti su preuzele
preventivne mere, ali većina navodi da to nije dovoljno. Šta Vi
mislite?
Phillips: Vlasti su nam rekle da je oko 300
Kosovara bilo na strani IDIL-a. To je zvaničan podatak. Zapravo, ja
mislim da je ta brojka mnogo veća, oko 1,000. Ali, brojevi nisu
važni. Važno je napomenuti nedostatak spremnosti od Vlade Kosova da
stvori mogućnosti za zapošljavanje, obrazovanje, da se mladima na
Kosovu pruže nada i mogućnosti.
Vlada je odgovorna za unutrašnju politiku, ali i
međunarodna zajednica nije uradila dovoljno da pomogne civilnom
društvu ili da podrži rad vlade u oblasti ekonomskog ili ljudskog
razvoja. Tako da je krivica na svima, a u međuvremenu svet plaća
cenu, jer ko god se pridruži IDIL-u u Siriji ili Iraku, ta osoba
predstavlja rizik ako se vrati, uključujući Kosovo, jer može da
primeni sposobnosti koje je tamo dobio u organizovanju napada, kako
bi napao druge.
RSE: U tom ’mozaiku radikalizacije’ na Kosovu,
postoji nešto što nema smisla - činjenica da je s jedne strane, kao
što ste rekli, većina Albanaca proamerički orjentisana, s druge,
ovaj narod ima i rizične elemente. Kako je to moguće?
Phillips: Velika većina građana Kosova i dalje su
proamerički i prozapadno orjentisani, ali, broj onih koji se
radikalizuju je u porastu. Oni se radikalizuju iz istog razloga
zašto su se radikalizovali muslimani širom sveta – misle da nemaju
jednake ekonomske i obrazovne mogućnosti, priznanje nezavisnosti
Kosova sada je stopirano i dalje je 110 država koje su priznale
Kosovo, a ljudi osećaju da su im mogućnosti ograničene.
Ukoliko SAD ozbiljno razmotri borbu protiv
nasilnog ekstremizma, onda trebaju da shvate svoju ključnu ulogu, da
približe Kosovo, da ohrabre EU da integriše Kosovo, na primer putem
liberalizacije viza i ubrzavanjem procesa članstva u EU. Ako bi se
to desilo videli bi promene u kosovskom društvu - odgovornost za te
promene pada na Kosovare, ali SAD i međunarodna zajednica mogu da
vode veoma važnu ulogu u tom pravcu.
RSE: Gde je izvor radikalizma na Kosovu, ali i u
regionu – isti ovaj problem imaju i Albanija, i Makedonija, i Bosna.
Teški ekonomski i socijalni uslovi na Kosovu nisu od juče, zar ne?
Phillips: Odgovornost je na Kosovarima i lokalnom
stanovništvu. Ali, ne trebamo zanemariti lukavu ulogu koju Turska
igra u radikalizaciji država Zapadnog Balkana. Turska izvozi
islamističku agendu Partije pravde i razvoja (AKP), koristi tursku
Agenciju za međunarodni razvoj i saradnju kao mehanizam za promociju
njene ideološke agende, kako bi podržali ono što oni nazivaju
muslimanska braća u svetu, gradeći džamije i ostale islamske
institucije. Na procesu deradikalizacije trebaju da rade domaći
funkcioneri i trebaju da se izoluju od takve turske agende. Kosovo
treba da dobije svoje mesto kao prijateljska zemlja SAD-a i zapadnih
država.
RSE: Za kraj, na globalnom nivou, mnoge države su
se pridružile koaliciji protiv IDIL-a. Ova grupa je tokom 2015.
izgubila svoju teritoriju u Siriji i Iraku, ali je i dalje na
nogama. Ko je i kako zapravo može poraziti?
Phillips: Jedini način da se ona porazi jeste da
narod koji je direktno pogođen od njih ustane na noge protiv
kontrole koju ima IDIL. Oni koji su jedino imali kapacitet u Siriji
i Iraku da se suprostave IDIL-u su Kurdi. SAD su najvećoj kurdskoj
partiji u Siriji (PYD) i pešmergima u Iračkom Kurdistanu pružile
pomoć u naoružanju, kao i vazdušnu podršku izbliza. Njihovo
naoružanje treba da se pojača, taktička saradnja na bojnim poljima
da se učvrsti, i potrebna je uska saradnja sa tim grupama, na
diplomatskim osnovama. Ukoliko Obamina administracija ozbiljno
razmisli o tome da se IDIL porazi, a ne samo ograniči njegovo
delovanje ostavljajući taj problem nekom drugom, onda administracija
treba da sarađuje sa lokalnim borcima. Kurdi su jedini lokalni borci
koji su dokazali da su dostojni partnerstvu, kao što je to bila
Oslobodilačka vojska Kosova tokom devedesetih. SAD treaju da znaju
da su Kurdi jedini najbolji prijatelji u regionu i da saradnja mora
da se proširi u oblasti sigurnosti i politike, kako bi se podržalo
suprotstavljanje IDIL-u i nastavio trend povratka teritorija Siriji
i Iraku.
|
