|
Srdačno vas sve pozdravljam i zahvaljujem vam što ste nam se
pridružili u obeležavanju trdesete godišnjice Odbora. Mnogi od vas
su nas zadužili u toku ovih trideset godina i na tome vam velika
hvala.
Zahvaljujem svojim saradnicima: Izabeli, Seski Spomenki i Latinki
(koje su nas nazalost napustile), Klari, Ljiši, Ljilji,Ivani,
Milošu, Jeleni, Mariji, Lenki, Igoru Ivanu, Vladi… I mnogim
prijateljima Odbora.
U neumitnom hodu istorije trideset godina predstavlja zanemarivi
treptaj. U naših trideset godina svaka je godina bila duža od
večnosti i svaki dan duži od godine. Jer, naše vreme i naša
najnovija istorija uistinu su bili noćna mora iz koje se ne uspevamo
probuditi.
Osnivanje Odbora bila je naša svojevrsna reakcija na politički mrak,
destrukciju, ljudska stradanja i zločine protiv čovečnosti koje je
proizvela Miloševićeva politika. Mdjutim poslednja dekada ili
dolazak naprednjaka je verovatno najdestruktivnija u svakom pogledu.
Svedoci smo nezamislive korupcije I kriminalizacije, devastacije
svih institucija, primitivizacije I vulgarizacije javnog prostora.
Radili smo I reagovali na sve devijacije ikršenja ljudskih prava.
Nažalost poslednjih deset godina ljudska prava su ispod radara jer u
novim geostrateškim okolnostima bezbednost je dobila prioritet.
Zbog datog političkog i društvenog konteksta (agresivnog
etnonacionalizma), Helsinški odbor je imao specifičan pristup u
izveštavanju o kršenju ljudskih prava u Srbiji.
Pored identifikovanja povreda ljudskih prava, izveštavali smo i o
političkom okruženju koje je te povrede inaugurisalo kao sredstvo na
surovom putu ostvarenja etničke srpske države, po svaku cenu.
Od onda pa do danas bilo je uspeha, ali i razočaranja.
Helsinški odbor je organizacija koja je objavila najveći broj
publikacija o manjinskom pitanju, srpskom nacionalizmu, ekstremizmu,
te ratnim razaranjima, svedočanstvima, te Kosovu I ruskom uticaju na
Balkanu. Od samog osnivanja Odbora angažovani smo po pitanju Kosova.
Uz sve to, koncentrisali smo se na mladu generaciju, jer mislimo da
je – za budućnost ove zemlje – ključno mobilizirati upravo mlade
ljude, pokušavajući im pokazati i objasniti tragične godine
zločinačke politike, kako bi mogli, čista uma i srca, napraviti
iskorak u budućnost.
Upravo kroz rad sa mladima shvatili smo da je I te kako važno pomoći
mladim generacijama u razumevanju Jugoslavije I njenog nasledja koje
još uvek opterećuje regionalne odnose. Zbog toga smo pokrenuli
project Yu Historija u okviru kojeg su objavljene dve knjige I
Portal koji ima 8 do 9 miliona ulaza godišnje.
Veoma značajne aktivnosi su bile fokusirane I na alternativni
kulturni prostor I u okviru tih aktivnosi Odbor je bio producent
predstave “Kada mi mrtvi ustanemo” u reziji Zlatka Pakovića. Tako
smo obelezili 20 godina od genocida u Srebrenici.
Nažalost, naša je aktivnost na ovom planu usamljeni poduhvat, jer
bez sudelovanja države u tome ne može biti pravog pomaka.
Držala nas je vera, kao Diogena, da – negde na kraju puta – uz to
naše malo svetlo moramo čuvati na životu i nadu da ćemo biti u
stanju ne – videti čoveka, nego pomoći vratiti tom čoveku bar neka
prava koja ima po rođenju i po svojoj ljudskoj prirodi. Pre svega,
pravo na život, na život u miru, u ljudskom dostojanstvu i
sigurnosti, u demokratskom političkom okruženju i ukorak s regionom
i Evropom.
Dekadu iza nas karakteriše radikalizacija javnog I medijskog
prostora, govor mržnje I nasilno ponašanje režima – fizičko I
verbalno.
Politika etničkog nacionalizma odvela je do tragične involucije
srpskog društva i posvemašnjeg političkog, ekonomskog, socijalnog i
moralnog pada.
Sve je to dalo pečat vremenu iza nas, ali daje i pečat sadašnjosti i
našoj budućnosti, zavisno od toga kako ćemo izaći na kraj sa
sećanjem koje nas neće ostaviti na miru.
Pored toga, sada radimo u novim okolnostima, koje određuju:
geopolitička konvergencija, neuspela tranziicija I reforme.
Studentski protesti koji su jedinstveni po formi, ideji, uverenju I
inepokolebljivosti otvorili su perspektivu za nove ideje I politiku.
Potrebna je nova, opšta mobilizacija i nova demokratska koalicija za
novu demokratsku agendu. U tome treba da učestvuju svi koji
razmišljaju i kojima je stalo do evropske budućnosti Srbije.
Nijedan mrak ne može biti tako mračan da ne bismo videli, znali ili
smeli ne hteti pridoneti procesu osvešćenja, očovečenja i
demokratske transformacije Srbije.
Helsinški odbor će svakako i dalje tome davati svoj doprinos. |
