|
Da li ste se nekada zapitali šta zapravo znači “pravda je slepa”?
Ovaj izraz odomaćio se ne samo kod nas, već i u svetu. Međutim, ako
je pravda slepa i ako ne vidi, zašto joj je potreban “povez”.
Zanimljivo je da sve do srednjeg veka, nema zapisa da je pravda
slepa, niti je boginja Justicija prikazivana na slikama sa povezom
preko očiju.
S tim u vezi, jedan “šokantan” događaj odigrao se nedavno u Indiji.
U oktobru prošle godine, predsednik Vrhovnog suda ove zemlje, rekao
je da “pravda više neće biti slepa” i dodao, da će povez koji je
dugo smatran simbolom nepristrasnosti i jednakosti pred zakonom,
“biti zamenjen otvorenim očima, tako da će pravda svakog gledati na
ravnopravan način”. Nova statua indijske boginje pravde, sada bez
poveza i “širom otvorenih očiju”, odevena u indijski sari i sa
knjigom ustava (umesto mača) u ruci, postavljena je u biblioteci
ovog Suda u Nju Delhiju.
Prema raspoloživim podacima, veruje se da današnja boginja pravde
vodi poreklo od mitološke rimske boginje Iusticije, kao i od grčke
mitološke boginje Temide, koja sedi pored boga Zevsa i koja se stara
o pravdi kao “božanskom redu i zakonu” (a njihova ćerka Dike stara
se o pravčnosti ljudskih zakona). Prvi pisani zapis u vezi sa
(ne)postojanjem poveza na očima pravde, smatra se da je zabeležen u
spisima rimskog istoričaja Amijana Markelina (325-400), i glasi:
Vigilavit Iustitiae oculus sempiternus, u prevodu: „Večno oko Pravde
posmatra“. U smislu simbola boginje pravde, posebno vage, veruje se
da je preuzeto od mitološke egipatske boginje pravde i istine Ma’at
(koja vagom meri srce pokojnika sa svojim „perom istine“ i sudi o
njegovoj čestitosti). U antičko doba, nije bilo dileme da je za
pravičnu presudu bilo bitno da pravda svojim “budnim okom vidi sve”,
da činjenice odmerava i vaga, i na taj način utvrdi istinu.
Sa druge strane, smatra se da se “pravda sa povezom” prvi put
pojavila na jednoj slici u duborezu nemačkog slikara Alberta Direra
kao jedna od ilustracija za knjigu Sebastijana Brantasa “Brod
ludaka” (1494). Slika nosi naziv “Fool blindfolding Justice” i
prikazuje scenu kada jedan od “ludaka” boginji pravde na oči vezuje
povez. U ovoj satiri, do sada nepristrasna pravda, kao “budno oko
koji vidi sve”, postaje slepa “budala”, koja “širom zatvorenih
očiju” ne vidi sveopštu korupciju, prevaru i laž (u renesansnoj
Italiji tog doba). Sticajem prilika, povez je kao simbol ostao,
uglavnom sa značenjem da se ne gleda na društveni status ili lično
bogatstvo.
Ovaj “kratak uvod o nastanku univerzuma” (kako kažu duhoviti
profesori u Bolonji), ima neposredne veze sa masovnim zahtevima
studenata i sve više i više građana širom Srbije za pravdom, nakon
tragedije u Novom Sadu, kada je u jednom trenutku živote izgubilo
petnaest nedužnih ljudi. Kako nadležne vlasti nisu odmah pokrenule
odgovarajuće postupke za utvrđivanje krivične i druge odgovornosti,
počeli su protesti u Novom Sadu, Beogradu i kasnije u svim drugim
gradovim Srbije. Na ove proteste nadovezali su se protesti studenata
koji su, na prvom mestu, od nadležnih institucija sistema zahtevali
istragu i potpuni uvid u građevinsku dokumentaciju, jer su sve
okolnosti ukazivale na to da se radi o ozbiljnom koruptivnom
poduhvatu.
Međutim, vlast nije davala potrebne odgovore u vezi sa pitanjima
odgovornosti, čak su najviši državni funkcioneri i institucije
otvoreno, javno i sistematski obmanjivali građane da nije bilo
radova na delu stanice koji se srušio. Sumnju je potakla okolnost da
su izjave date od različitih državnih subjekata, bile identične
negacije po sadržini i po formulacijima. Međutim, iz dana u dan
činjenice su sve više govorile suprotno, čime je na površinu
isplivalo da se radi o “obmani sa umišljajem” (tzv. animus fraudis).
To je sa svoje strane izazvalo masovne svakodnevne demonstracije,
blokade i proteste desetina, čak i stotine hiljada građana Srbije.
Narednih dana, studenti i demostranti blokiraju fakultete i
saobraćajnice po gradovima, sa ciljem da “deblokiraju” nadležne
institucije, kako bi se one “resetovale” da rade svoje, pravnim
poretkom ove zemlje propisane, funkcije, poslove i zadatke. Od
nadležnih institucija, to se na prvom mestu odnosilo na javno
tužilaštvo na čijem je čelu osoba koja se godinama u javnosti ne
oglašava. Istovremeno, studenti su poslali jasnu poruku nenadležnom
republičkom funkcioneru, koji je tim povodom počeo svakodnevno da se
oglašava, da njega “niko ništa i ne pita”.
Istovremeno, uz zahtev da se institucije deblokiraju, ovi protesti
povratili su izgubljeni osećaj međuljudske duhovne solidarnosti (15
minuta “gromoglasne” tišine za 15 žrtava), i što je najznačajnije,
proširen je i konsolidovan opšti vrednosni narativ izražen u
rezolutnom zahtevu iustitia hic et nunc (pravda ovde i sad). Pa
tako, u Beogradu studenti pod prozorom Predsedništva uzvikuju
“hoćemo pravdu” (16.01.25); studenti Niša poručuju nadležnoj
ministarki “hoćemo pravdu” (18.12.24), a maturaniti u Gornjem
Milanovcu “nećemo raspust, hoćemo pravdu” (26.12.24) itd, itd, itd.
Ovi zahtevi nisu politički zahtevi za “rušenje” vlasti, već zahtevi
da se utvrdi i kaže istina, kao sama suština pravde, o nesreći u
Novom Sadu.
Grčki filozof Platon pre 2500 godina pisao je da “pravda živi u
srcima čestitih ljudi”. Upravo se to sada događa kod nas. U tim
mladim ljudima, tim studentima i srednoškolacima, toj “deci”, tim
roditeljima, prosvetarima, poljoprivrednicima i građanima, kucaju
srca pune pravde. Mnogi se pitaju: da li će nam ikada doći dan
pravde? Odgovor je, sigurno hoće, i to zato što pravda “ne stanije”
u nekoj zgradi ministarstva pravde ili pravosudne akademije, već
živi u srcima čestitih sudija i tužilaca, tih vernih službenika
pravde, koji ne gledaju svet “širom zatvorenih očiju”, već otvorenim
očima pravde koja sve vidi.
Ispred Palate pravde to “večito i strašno oko” boginje Pravde
posmatra nas kroz mermerni pogled cara Dušana koji nam sa svojim
Zakonikom u ruci (kao ustav u ruci u Indiji) poručuje: istina se
vidi samo širom otvorenih očiju pravde.
Beograd, 25. januar 2015.
Prof. Stevan Lilić |
