|
Primeri dobre prakse
Anđelija (Kosovo): Srećna sam jer imam prijatelje Albance, srećna
sam što sarađujemo i zaista verujem da mozemo živeti u miru. Želim
da mislim na dobre stvari u našim opštinama. U Zubinom Potoku imamo
potencijala za saradnju.
Aulona (Srbija) : Trenutno radim kao nastavnica u osnovnoj školi,
radim i sa Srbima i sa Albancima, i mi zaista nemamo nikakvih
problema.
Alutrim (Kosovo): Nevladine organizacije su ključ za uspostavljanje
saradnje, moramo biti svesni da ovakvim sastancima možemo nešto
promeniti.
Anđelija (Kosovo): Ja kao fasilitatorka zajednice u organizaciji u
kojoj radim, imala sam zadatak da idem po školama da objašnjavam
programe koje radimo i zovem mlade. U školama nisu zainteresovani za
rad sa nevladinim sektorom i to treba da se promeni, moraju biti
više otvoreni za saradnju.
Glavni izazovi
Poznavanje i upotreba jezika
Mladi se slažu da je poznavanje albanskog, odnosno srpskog jezika
ključno za komunikaciju i razvijanje interetničkih odnosa, te za rad
u institucijama, pre svega u obrazovnom sistemu. Neophodno je
uključiti u obrazovni sistem edukaciju i zapošljavanje nastavnika
koji znaju i srpski i albanski, uz obavezno obučavanje zaposlenih u
školama za rad sa manjinskim stanovništvom, kako bi se deca
motivisala za učenje jezika većinske zajednice i time osigurala
njihova bolja budućnost.
Erlind (Srbija): Oduvek mi je bila želja da studiram medicinu u
Beogradu, ali nepoznavanje srpskog jezika me je u tome sprečilo pa
sam se odlučio da ipak studiram u Prištini.
Bukurije (Srbija): Mladi iz Preševa i Bujanovca ne mogu da studiraju
u Srbiji, jer ne znaju srpski. Nisu motivisani za učenje jezika.
Zapošljavanje i priznavanje diploma
Sve veći broj mladih ljudi odlazi sa Kosova i iz Srbije zbog
ograničenih mogućnosti zapošljavanja. Mladi ljudi iz opština na jugu
Srbije uglavnom se opredeljuju za školovanje na Kosovu, ali njihove
diplome nisu priznate u Srbiji. Kosovo i Srbija su sporazum o
uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma postigli još 2011.
godine u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, to se, međutim, u
Srbiji primenjivao samo do 2014. Međusobno priznavanje diploma se
spominje i u planu Evropske unije (Briselski, odnosno Ohridski
sporazum) o normalizaciji odnosa, koji su Kosovo i Srbija prihvatili
u načelu, a trebalo bi i da usledi izrada mape puta za njegovu
primenu.
"Problemi Albanaca U Srbiji i Srba na Kosovu: Nostrifikacija diploma
i bezbednost", 7. mart 2023.
U strahu za svoju budućnost i profesionalni razvoj, mladi i iz
Srbije i sa Kosova se sve više odlučuju da svoju šansu potraže u
inostranstvu.
Aulona (Srbija) - Više puta sam bila odbijena na razgovorima za
posao u svojoj struci, konkretno u policiji, samim tim bila sam
primorana da radim nešto drugo što me nije ispunjavalo.
Erlind (Srbija) - Procedure za dobijanje dokumenata su iscrpljujuće.
Srbi sa severa Kosova nisu uplašeni od Albanca, već strahuju od
političke igre koja se tamo odigrava. Mi na jugu Srbije kao manjina
imamo slične probleme kao Srbi sa severa Kosova. Ja lično razmišljam
da odem iz Srbije i u inostranstvu nastavim specijalizaciju.
Egzona (Srbija) - Radila sam u pozorištu u Preševu kao glumica.
Ministarstvo kulture ne priznaje pozorište u Preševu. Vlada Srbije
nam ne priznaje ni diplome, ali uprkost tome trudimo se da radimo.
Bukurije ( Srbija): Ne postoji saradnja sa Kancelarijom za mlade,
deca nemaju nikakva kulturna dešavanja, opština daje samo 50.000
dinara, a sa tim ne moze ništa da se uradi, nikakva aktivnost.
Bezbednost i sloboda kretanja
Bezbednost i sloboda kretanja dominirali su u razgovoru mladih, uz
poziv za smanjenje prekomernog prisustva snaga bezbednosti (policije
i vojske). Tokom perioda tenzija uzrokovanih lošim odnosima između
Srbije i Kosova, građani su uplašeni i ne znaju kome da veruju.
Osećaju se nesigurnim i nezaštićenim, što može dovesti do trauma kod
mladih i dodatne zatvorenosti u zajednicama.
Katarina (Kosovo) - Zaustavljaju nas kosovski policajci na ulici pa
ima dosta nesulgasica. Nekada mi na putu od posla do kuće dobacuju,
ali većih problema nije bilo.
Erlind (Srbija) - Bio sam užasnut i uplašen kada se dogodila Banjska
(napad naoružane grupe predvođene Milanom Radoičićem u selu Banjska
u opštini Zvečan na Kosovu u kome je poginuo kosovski policajac i
ubijeno trojica napadača).
Egzona (Srbija) - Još od proglašenja nezavisnosti Kosova, sve što se
dogodi između dve zemlje izaziva paniku u društvu, naročito se to
oseti kod nas na jugu Srbije. Kada je bilo glasanje za ulazak Kosova
u Savet Evrope stvorena je tenzija u zajednici i pojačane su
kontrole na graničnim prelazima što uznemirava građane.
Jovana (Kosovo) - Dešavala su se masovna hapšenja, kad pitamo šta se
dešava niko ništa ne zna, svakog trenutka se plašimo da nekoga od
porodice ne uhapse.
Marija (Kosovo) - Dešava se da čujemo sirene, ali smo se nekako i
navikli na to. Nije dobro što smo se na to navikli, jer na taj način
to normalizujemo.
Mediji
Mladi ocenjuju da mediji šire pogrešne narative, dezinformacije,
govor mržnje i strah. Oni očekuju od medija da budu odgovorni i
profesionalni i da prestanu s propagandom koja posebno negativno
utiče na mlade ljude, pojačavajući njihove strahove.
Aulona (Srbija) - Pasivizacija adresa Albanaca na jugu Srbije, koja
je malo poznata javnosti, predstavlja očigledan primer o kojem
mediji gotovo da ne izveštavaju. Ukoliko mediji ne pruže adekvatno
izveštavanje o ovom problemu, on neće biti rešen.
Besplatna psihološka podrška za mlade
Roditelji koji su bili izloženi ratnim traumama devedesetih godina
prošlog veka prenose traume na decu, zbog čega i kasnije kao mladi
ljudi nisu u stanju da sagledaju realnost, suoče se sa problemima i
integrišu u društvo. Takva iskustva često završavaju u sklonosti za
predrasudama i stereotipima, zbog čega im je za uspešno
prilagođavanje i očuvanje emocionalnog zdravlja neophodna psihološka
podrška.
Egzona (Srbija) - Deca imaju traume o kojima nemaju sa kim da
razgovaraju, traume se vezuju za prošlost ali i za sadašnjost.
Diskriminacija i govor mržnje
Građani na jugu Srbije i u sredinama sa srpskom populacijom na
Kosovu često bivaju izloženi diskriminaciji i govoru mržnje.
Pežorativni izrazi i uvredljive oznake koje koriste jedni prema
drugima mogu dovesti do ozbiljnih konflikata, uključujući fizičke
obračune, što predstavlja neprihvatljivo stanje za svako društvo.
Katarina (Kosovo) - Nekada mi na putu od škole dobacuju, ali većih
problema nije bilo.
Ovaj dokument Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji je nastao
u okviru programa “Dalji razvoj civilnog dijaloga između Srbije i
Kosova koji sprovodi Centar za regionalizam i Majka Tereza iz
Prištine” uz finansijsku pomoć Evropske Unije. Za sadržaj ovog
dokumenta odgovoran je isključivo Helsinški odbor za ljudska prava u
Srbiji.
|
