|
Helsinški odbor za ljudska prava
zahteva da Vlada Srbije povuče
rešenje o imenovanju novih članova
Saveta Filološkog fakulteta od 12.
oktobra 2023. Za nove članove Saveta
izabrani su Ivona Jevtić, dr Dragan
Stanić, Radomir Andrić, dr Žana
Bojović, Dragoslav Bokan, dr Predrag
Marković, dr Ivica Radovanović i dr
Dragan Nikolić.
Sastav novoizabranog Saveta svedoči
o doslednosti Vlade Srbije u
sprovođenju dogmatske
nacionalističke i antievropske
kulturne politke, te prenošenju tog
modela na nove generacije. Cilj te
politike jeste da se spreči
preispitivanje ratne politike
devedesetih, kao i odgovornosti
srpskih intelektualaca za ratni
raspad Jugoslavije.
Posebno skrećemo pažnju na
Dragoslava Bokana koji je početkom
devedesetih bio na čelu paravojne
formacije „Beli orlovi“. Formacija
je delovala tokom ratova u Hrvatskoj
i Bosni i Hercegovini, gde je
učestvovala u zastrašivanjima,
pljačkanjima, ubistvima, torturi,
proterivanjima i etničkom čišćenju
Muslimana i Hrvata u Lovasu, Voćinu,
Zvorniku, Sarajevu, Bijeljini,
Bratuncu, Brčkom, Prijedoru,
Višegradu…
Izjavio je (2019) da je najponosniji
na vreme koje je proveo na
ratištima, a u veoma čestim
medijskim nastupima tokom poslednjih
nekoliko godina hvali se ratnim
„poduhvatima“ i vođstvom nad
paravojnom formacijom „Beli orlovi“.
Bokan je poznat i po veoma čestim
pretnjama neistomišljenicima.
Početkom devedesetih je izjavio:
„Postoji opravdan strah da u bližoj
ili daljoj budućnosti, pošto
završimo rat sa spoljnim
neprijateljem, otvorimo unutrašnji
front… Moj verni pas Tigar po njuhu
prepoznaje sve srpske izdajnike u
Beogradu i u Bosni“. (Duga, 30.
avgust 1992. godine).
Dragoslav Bokan dosledno sporovodi
svoj nacionalistički politički
program već više od 30 godina. U
javnosti je poznat po
anticivilizacijskim, rasističkim i
šovinističkim uvredama koje je
upućivao jednoj od glavnih
predstavnica građanske opozicije
tokom poslednje predizborne
kampanje. Njegovo imenovanje za
člana Saveta Filološkog fakulteta,
pored Radomira Andrića, nekadašnjeg
predsednika Udruženja književnika
Srbije i Dragana Stanića,
predsednika Matice srpske od 2012,
ukazuje na potpunu devastaciju
institucije koja bi trebalo da se
bavi humanističkim naukama.
Novim generacijama mora da se pruži
šansa da izađu iz nacionalističkog
vrtloga i da stvaraju i razvijaju
nove kulturne politike koje će
doprineti objektivnom sagledavanju
prošlosti. Stoga je neophodno da se
obrazovni sistem korenito promeni u
skladu s principima savremnog
obrazovanja. Univerzitetski kadar
moraju činiti ljudi s moralnim
integritetetom koji su kompetentni u
svojim oblastima. |
