|
Desni ekstremizam godinama je globalni rastući fenomen, koji još
nema snažnog intelektualnog i političkog odgovora. Promene na
političkoj sceni, u nekim od vodećih demokratskih zemalja i dolazak
konzervativnih populista na vlast, ohrabrilo je desničare u njihovom
fanatizmu.
Najnovije istraživanje eksperata koje je angažovao Savet bezbednosti
Ujedinjenih nacija pokazuje da je broj terorističkih napada koje su
počinile desničarske ekstremističke grupe uvećan 320 odsto u
poslednjih pet godina.
Eksperti ukazuju na ultradesničarski ili rasno i etnički motivisani
terorizam kao jedinstvenu formu političkog nasilja kod koga se često
teško definišu granice između zločina iz mržnje i organizovanog
teorizma. U izveštaju se navodi da nije jednostavno definisati taj
pokret, te da se pre govori o složenom i preklapajućem miljeu
pojedinaca, grupa ili pokreta (online i offline) koji se zalažu za
različitie ali srodne ideologije, obično vezane mržnjom i rasizmom
prema manjinama, zatim ksenofobijom, islamofobijom ili
antisemitizmom.
Opasnost od desničarskih organizacija, u Srbiji, ubeležena je samo
na marginama Nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv
terorizma 2017–20213. Desničarski ekstremizam u Srbiji u zvaničnim
dokumentima i dominirajućem javnom diskursu skoro isključivo se
posmatra kroz prizmu stranih boraca koji su odlazili na ratišta na
Bliski Istok ili zločine iz mržnje. Što se tiče odlazaka na strana
ratišta, prema zvaničnim podacima 28 građana Srbije nalazi se
trenutno na ratištima u Siriji i Iraku. Građani Srbije takođe odlaze
na ratišta u Isotčnu Ukrajinu gde se bore na strani pobunjenika.
Prema zvaničnim podacima u Ukrajinu je otišlo više od 30 ratnika.
Međutim, oni se u Srbiji tretiraju kao strani plaćenici i snose
daleko manje krivične posledice u ondosu na one koji odlaze na
bliskoistočna ratišta. Šestoro povratnika iz Sirije, osuđeno je za
terorizam na zatvorske kazne od sedam ipo do jedanaest godina. Kada
je reč o ratnicima na ukrajinskom ratištu pred Tužilaštvom i sudom u
Srbiji našle su se 24 osobe koje su prekršile zakon učešćem na
ratištima u Ukrajini. Oni su sklopili sa Tužilaštvom sporazum o
priznanju krivice. Za sve njih sud je doneo osuđujuću presudu, a
kazne zatvora su dobila samo trojica. Tri povratnika su osuđena na
kaznu zatvora u trajanju od po šest meseci, koju su služili “u
prostorijama u kojima stanuju”. Ostali su dobili uslovne kazne...
Acrobat PDF (2.58mb)
>>>
|
