TRANZICIONA PRAVDA

Projekti  |  Paneli i skupovi  |  Haški tribunal  |  Međunarodni sud pravde
Uspostavljanje poverenja  | Suočavanje s prošlošću  | Srebrenica
Genocid  | Slučaj Šešelj  | Slučaj Đinđić  | Slučaj Milošević

 

SLUČAJ ĐINĐIĆ

STRANA ::: 1

INFO   :::  Tranziciona pravda > Slučaj Đinđić > Lični stav povodom 12. marta 2003. godine

 

Lični stav povodom 12. marta 2003. godine

NINE YEARS LATER

Dušan Sakić

12. mart 2012.

Danas se navršava devet godina od ubistva Zorana Đinđića, ali to je istorija i to nije mesto na kojem treba da se susretnemo sa njime.

Budućnost susreta sa Zoranom nije na mestu zločina, nije na groblju, već u biblioteci, u njegovim knjigama, u ideji koju je zastupao.

Zašto po ko zna koji put ponavljamo istu grešku i tako se lako odričemo onoga što je u našoj moći a to je budućnost, a nju sigurno nećemo naći na mestima koje ćemo danas obići, jer to su mesta koja sigurno ne možemo promeniti, ali zato možemo da pročitamo ono što je Zoran pisao, govorio i pre svega u praksi sprovodio jer to jeste budućnost i jedino mesto susreta sa njim.

Zašto svoju slobodu opterećujemo mitologijom, običajem, istorijom, odnosno svim onim stvarima koje ne mogu da promene ništa. Verovatno iz jednog prostog razloga zato što je tako lakše i zato što ta lakoća nikoga ni na šta ne obavezuje. Lakše je nositi venac, ćuteći proći pored spomenika, ulicama Beograda i ne uraditi ništa. Da li je moguće da se Zorana sećamo samo na dan 12. marta kada je ubijen? Zar se niko ne seća Zorana 11. marta 2003. godine?

Mesta ispred Vlade Republike Srbije i grob Zorana Đinđića obilaze fizički i Vojislav Koštunica i Boris Tadić i svi ministri iz prošlih i sadašnje Vlade i mentalno Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić, Ivica Dačić, Milorad Ulemek - Legija, Zvezdan Jovanović samo da bi proverili istorijsku činjenicu da su učestvovali u ubistvu, da su učestvovali u sprečavanju uvođenja novog sistema vrednosti, da su učestvovali u ubijanju ideje koju je Zoran simbolizovao i da je Zoran stvarno mrtav.

Zato treba da se okupljamo 11. marta jer tu jeste Zoran jer tu jeste budućnost Srbije, a da mesta zločina ostavimo onima koji su u tome učestvovali i počnemo da se bavimo onim stvarima koje jedino možemo da promenimo, a to je naša vlastita BUDUĆNOST.

 

SLUČAJ ĐINĐIĆ

STRANA ::: 1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment