Bošnjaci još
uvek traže da Srbija bude
osuđena za genocid
A presuda jednog nemačkog suda mogla bi im
pomoći da ostvare taj cilj.
Piše: Edina Bećirević iz Sarajeva (TU br. 537, 8.
februar 2008.)
Prošlo je godinu dana otkako je Međunarodni sud pravde
(MKS) presudio da Srbija nije kriva za genocid u Bosni, a preživeli koje
je ta odluka razgnevila tragaju za novim načinima ostvarivanja pravde.
Sud je presudio da Srbija ne snosi direktnu
odgovornost za ono što se u periodu od 1992. do 1995. dešavalo u Bosni,
te odlučio da jedini konkretan zločin koji zaslužuje da bude
okarakterisan kao genocid jeste ubistvo 8,000 bošnjačkih muškaraca i
dečaka u Srebrenici.
Srbija je proglašena krivom samo zbog toga što nije
sprečila ili kaznila počinioce tog zločina. Ostali zločini koji su tokom
sukoba počinjeni nad Bošnjacima proglašeni su pukim "etničkim
čišćenjem".
A sve to ni približno ne zadovoljava civile koji su
svoje najmilije izgubili u masakrima koje su uglavnom počinili Srbi.
No, ako su organizacije koje okupljaju preživele bile
razočarane presudom MKS-a, prezadovoljne su rezultatima koji su
postignuti pred drugim sudovima.
Posebno su se efikasnima, što možda i ne iznenađuje,
pokazali nemački sudovi.
Nakon rata u Bosni, trojica su bosanskih Srba u
Nemačkoj osuđena po optužbama za genocid. Među njima je i Nikola Jorgić
- bosanski Srbin koji je za zločine počinjene juna 1992. u gradu Doboju
osuđen na doživotnu robiju.
Jorgić je bio lider paravojne grupe koja je sudelovala
u ubijanju i mučenju više desetina Bošnjaka na području Doboja, a
nemački sud ga je po 11 tačaka proglasio krivim za genocid.
Jorgić se 1999. bezuspešno žalio nemačkom federalnom
sudu, a potom i Evropskom sudu za ljudska prava (ESLjP).
U julu 2007., sudije u Strazburu su ne samo potvdile
nemačku presudu, nego i pravo nemačkog suda da ga osudi.
Mnogi stručnjaci tvrde da ova presuda nije važna samo
za uspostavljanje univerzalne nadležnosti za genocid, već i za
otrežnjenje u pogledu zločina koji su počinjeni u Bosni.
Kao ekspertski svedok sa niza suđenja održanih pred
Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), profesor
Robert Donja rekao je kako presuda Evropskog suda u Jorgićevom slučaju
odražava stavove mnogih posmatrača i gotovo svih preživelih žrtava.
Oni pak misle da su srpski vojnici i pripadnici
paravojnih formacija u Bosni i tokom 1992. - a ne samo zločinom koji je
u Srebrenici izvršen 1995. - počinili genocid nad Bošnjacima u Bosni.
"Živimo u doba sudskog pluralizma, u kojem različita
sudska tela pokušavaju da uspostave standarde i zločine definišu u
skladu sa međunarodnim zakonodavstvom. Ni MKS ni MKSJ, pošto su se
držali užih definicija genocida, nisu uspeli u tome da, bilo vlade
Jugoslavije i Srbije, bilo pojedine počinitelje, proglase krivima za
genocid koji je te godine [1992.] počinjen", rekao je on.
Po Donji je ključni deo presude Evropskog suda onaj u
kojem su sudije podržale nemačku odluku u slučaju Jorgić, po kojoj je
genocid nešto mnogo više od pukog fizičkog uništenja neke grupe, pošto
podrazumeva uništenje te grupe "kao socijalne jedinice".
Jorgićeva kazna bi se mogla pokazati kao važna i za
Vijeće za ratne zločine u Bosni, koje je izbegavalo da u optužnice koje
se ne tiču Srebrenice uključi i optužbe za genocid.
Princip "sudskog pluralizma", koji primenjuje Evropski
sud za ljudska prava, mogao bi se, prilikom procesuiranja onih zločina
koje su počinili Srbi preliti i u domaće sudove u Bosni.
Što je još važnije, taj princip bi mogao obavezati MKS
da preispita svoj stav, pošto pravila tog suda - u slučaju da se pojave
novi dokazi koji bi se značajno odrazili na raniju presudu -
dozvoljavaju reviziju samog procesa.
Premda se trenutno malo verovatnim čini to da bi
presuda za genocid mogla biti izmenjena, suprotne odluke ostalih sudova
bi to mogle da promene.
To znači da bi se slučaj Jorgić - zajedno sa
mogućnošću da se otvore arhive srbijanskog Vrhovnog saveta odbrane
(VSO), koje navodno sadrže neoborive dokaze o umešanosti Srbije u
genocid - mogao ispostaviti i kao ključni argument za reviziju sudske
odluke.
Međutim, čak i da presuda MKS-a ostane nepromenjena,
presuda Evropskog suda za ljudska prava, po kojoj se i 1992. dogodio
genocid, može da bude iskorišćena za krivično gonjenje poricanja
genocida, koje je u izvesnom broju zemalja EU-a već zabranjeno.
Edina Bećirević je viša predavačica na Fakultetu
kriminalističkih nauka u Sarajevu |
