|
Žalbenom presudom oficirima VRS optuženim za
zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine, čiji je dvočasovni sažetak
pročitao sudija Partik/Patrick Robinsom, potvrđeno je da je u
Srebrenici 1995. godine izvršen genocid.
Potvrđeni su takođe svi činjenični nalazi iz
prvostepene presude iz 2010. godine s tim što su izmenjene pravne
kvalifikacije pojedinih dela za koja se terete petorica bivših
oficira VRS.
Te promene kao i usvajanje pojedinih žalbenih
osnova kako žalilaca tako i tužilaštva, nisu bitnije uticali na
visinu konačno izrečenih kazni. |
Sa izuzetkom Radivoja Miletića kome je Žalbeno
veće kaznu od 19 smanjilo na 18 godina zatvora, ostalim optuženima
potvrđene su kazne izrečene pre 5 godina - Vujadinu Popoviću i
Ljubiši Beari kazna doživotnog zatvora, Dragi Nikoliću osuda na 35 i
Vinku Pandureviću na 13 godina zatvora.
Osim za učešće u genocidu, Žalbeno veće je
Vujadinu Popoviću i Ljubiši Beari, bivšim bezbednjacima Drinskog
korpusa odnosno Glavnog štaba VRS, izreklo i osuđujuću presudu za
udruživanje radi vršenja zločina genocida, uvažavajući tako žalbu
koju je na prvostepenu presudu uložilo tužilaštvo.
Dvojica oficira su, međutim, zajedno sa Dragom
Nikolićem bivšim bezbednjakom Zvorničke brigade, oslobođeni optužbe
za genocid, odnosno pomaganje i podržavanje genocida u delu koji se
odnosi na ubistva šestorice muškaraca u blizini Trnova krajem jula
1995. godine. Veće je, naime, zaključilo da se izvršioci tog
zločina, pripadnici Specijalne jedinice Državne bezbednosti Srbije
poznate pod imenom Škorpioni, ne mogu dovesti u vezu sa udruženim
zločinačkim poduhvatom za koji se terete Popović, Nikolić i Beara,
što trojicu oficira oslobađa odgovornosti za njihovo zlodelo.
Žalbeno veće usvojilo je žalbu tužilaštva i Vinku
Pandureviću, bivšem komandantu Zvorničke brigade, izreklo nove
osuđujuće presude za istrebljenje kao zločin protiv čovečnosti i za
pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenje zakona i običaja
ratovanja. Ipak, konačnom presudom sudije nisu Pandureviću povećale
kaznu, što je zahtevalo tužilaštvo. U sažetku presude Žalbenog veća
se ukazuje na Pandurevićev doprinos "spasavanju hiljada bosanskih
Muslimana", time što je u suprotnosti sa naređenjem nadređenih
otvorio koridor i omogućio prolazak dela kolone vojnika i civila iz
Srebrenice koji su se probijali kan Tuzli, kao i time što je oko 150
zarobljenika umesto na streljanje poslao u logor Batković.
Radivoju Miletiću, bivšem načelniku za operativne
poslove Glavnog štaba, Žalbeno veće je smanjilo kaznu na godinu
dana, uvažavajući delimično neke od njegovih žalbenih osnova,
uključujući i onaj na visinu odmerene kazne.
Danas izrečenom žalbenom presudom okončano je
jedno od najvećih i najsloženijih tribunalovih suđenja. Prvostepeni
postupak koji je počeo u avgustu 2006., vodio se protiv sedmorice
optuženih i okončan je presudom izrečenom u junu 2010. Prvostepena
presuda je postala pravosnažna za Ljubomira Borovčanina zapovednika
policijskih snaga angažovanih u srebreničkoj operaciji VRS, koji je
osuđen na 17 godina zatvora i nije se na to žalio, kao i u slučaju
Milana Gvera, pomoćnika komandanta Glavnog štaba VRS za moral i
verska pitanja, osuđenog na 5 godina zatvora koji je preminuo je u
toku žalbenog postupka. |