Konferencija
"Nasleđe suđenja Slobodanu Miloševiću"
Beograd, 31. mart 2007.
12.04.2007 , HCHRS
Prvu od šest sesija o ključnim temama nedavne
prošlosti - u okviru projekta koji je podržao Fond za otvoreno društvo -
Helsinški odbor je posvetio do sada najvažnijem procesu koji se vodio
pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY) - suđenju
Slobodanu Miloševiću. Opredeljujući se da seriju debata otvori upravo
"slučajem Milošević" Odbor je imao u vidu da su pravne i političke
implikacije ovog procesa, bez obzira što nije okončan prvostepenom
presudom, isuviše značajne da bi smele biti potisnute iz javnog diskursa
- i to ne samo zbog raznih interpretacije ratova vođenih na prostoru
bivše Jugoslavije i ratnih zločina, uključujući i zločin genocida, već i
nesporne potrebe obnove poverenja među novostvorenim državama i
regionalne stabilnosti.
Izuzetno posećena celodnevna konferencija u
beogradskom "Aeroklubu", koja je okupila i veliki broj mladih ljudi,
odvijala se u tri panela: pravni aspekti suđenja Slobodanu Miloševiću,
ekstra pravni aspekti suđenja i odjek suđenja u javnosti - mediji i
stručna javnost.
Otvarajući konferenciju Sonja Biserko, predsednica
Odbora, je između ostalog rekla:
"Slobodan Milošević je umro kao nevin čovek u pravnom
smislu i zato njegova krivična odgovornost neće nikada biti dokazana.
Medjutim, ovo sudjenje koje je trajalo četiri godine i koje su građani
Srbije mogli direktno pratiti ostavilo je ogroman materijal, važan za
naše suočavanje sa sopstvenom nedavnom prošlošću. Ti materijali mnogo
govore o zločinima, žrtvama, počiniocima, nalogodavcima, odgovornosti
državnih insititucija, kao i o ulozi medjunarodne zajednice u razvoju
konflikta, ratu, mirovnim sprazumima i u postkonfliktnom menadžmentu,
uključujući i formiranje samog Tribunala.Jedan od ciljeva zbog kojih je
Sud formiran bio je da se demontiraju institucije i diskredituju lideri
koji su ohrabrivali, omogućili i počinili zločine. Da li je Tribunal
doprineo uspostavljanju mira na Balkanu? Ovde je, naravno, reč o
definiranju pojma mir: postoji stabilni i nestabilni mir. Što se tiče
Srbije, jasno je da je sadašnji mir nestabilni mir: Kosovo, vehabije u
Sandžaku, vojvodjansko autonomaštvo. Teritorijalni integritet Srbije je
neodredjeniji i labaviji nego pre početka rata".
Glavni zastupnik optužbe, ser Džerfri Najs, jedan od
uvodničara prvog panela, smatra da je najveća, dugoročna vrednost
suđenja Miloševiću doprinos svesti da se slični događaji više nikad ne
ponove. "Bez obzira na to koliko su suđenja pred Haškim tribunalom
nesavršena, ona ostavljaju za sobom ogroman materijal, dokumenta i
svedočenja koji, da nije bilo tog suda, možda nikada ne bi bili
otkriveni", rekao je Najs.
"Film iz Kule, kao jedan od temeljnih dokaza iznetih
na suđenju Miloševiću, ne ostavlja sumnju da je on još 1991. godine znao
da će biti formirane 'crvene beretke', a sličnu težinu neporecivosti
zločina ima i video zapis na kojem pripadnici paravojne jedinice
Škorpioni likvidiraju šestoricu srebreničkim Muslimana", rekao je glavni
zastupnik optužbe protiv Slobodana Miloševića.
Govoreći o ideološkoj instrumentalizaciji prava u
Srbiji kao "maniru svih vlasti", drugi uvodničar, advokat Srđa Popović
ukazao je na činjenicu da je dobar deo Srbije suđenje Miloševiću
doživljavao i još doživljava kao nepravdu učinjenu "heroju koji je
uhapšen uz pomoć domaćih izdajnika". I da je suđenje okončano i presuda
doneta, smatra Popović, ona bi u Srbiji bila dvojako interpretirana: u
delu javnosti kao neminovnost, a u drugom delu kao nepravda.
Kako je istakla istoričarka Latinku Perović, jedna od
uvodničara drugog panela, ključno je pitanje da li je suđenje Slobodanu
Miloševiću "ispad ili izraz jedne istorijske tendencije". "Impuls za
kvalitetno suočavanja sa prošlošću mora doći iznutra, iz samog društva,
kao što se to dogodilo u Nemačkoj i Francuskoj". Sara Daregshori, autor
izveštaja Hjuman rajts voča "Odmeravanje dokaza: lekcije iz sudskog
procesa protiv Slobodana Miloševića", istakla je značaj ovog suđenja za
proces tranzicione pravde, dok je Obrad Savić iz Beogradskog kruga
govorio o razgraničavanju prava i pravde.
Uvodničari trećeg panela bili su novinari Mirko Klarin
i Brankica Stanković. Klarin je u svom izlaganju opovrgao duboko
ukorenjenu tezu o "nametnutom sudu". "Ideja o osnivanju Tribunala
potekla je od grupe intelektualaca sa ovih prostora, među kojima su bili
Zdravko Grebo, Rastko Močnik, Veton Suroi, Žarko Puhovski i Bojan
Dimitrijević", rekao je Klarin. Klarin je citirao jednog od osuđenika,
hrvatskog generala Tihomira Blaškića koji je rekao kako bi bilo
"strašno" da nije osnovan Tribunal "pošto bi mnogi mislili da se masovni
zločini mogu činiti nekažnjeno". Prema rečima Brankice Stanković,
ključni problem sistema u Srbiji jeste "što mnogi političari nisu
spremni da kažu šta je šta, nego se dodvoravaju glasačkom telu". "Zbog
toga je i danas heroj onaj ko kaže da je genocid u Srebrenici zapravo
oslobađanje Srebrenice".
Na kraju konferencije premijerno je prikazan
dokumentarni film "Suđenje Slobodanu Miloševiću" u produkciji BBC.
HCHRS |
