Sa suđenja Vojislavu Šešelju

Piše: Denis Džidic iz Sarajeva (TU br. 541, 7. mart 2008.)

Jedan hrvatski Srbin posvedočio je ove sedmice u Hagu da su dobrovoljci lojalni političkoj partiji Vojislava Šešelja 1991. godine ubili preko 40 civila prilikom povlačenja iz sela Voćin.

Bivši kapetan Teritorijalne odbrane (TO) za region Zapadne Slavonije (Hrvatska), Mladen Kulić, čiju su jedinicu činili lokalni Srbi koji su se borili protiv hrvatskih snaga, izjavio je da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke (SRS) u zimu 1991. počinili "ubistva i ostale zločine".

U optužnici protiv lidera SRS-a, Vojsilava Šešelja, stoji da je on sudelovao u zločinačkoj zaveri proterivanja ne-Srba iz Hrvatske i Bosne.

Iako su konkretni navodi koji se tiču Zapadne Slavonije izbrisani iz optužnice radi uštede u vremenu, tužioci su pozvali Kulića da pokuša da opiše obrazac ponašanja dobrovoljaca SRS-a tokom rata.

"U decembru 1991., kada su hrvatske snage prinudile Srbe da napuste Voćin, dobrovoljci SRS-a ubili su preko 40 lokalnih civila hrvatske i mađarske nacionalnosti u njihovim kućama", rekao je Kulić.

Svedok je ispričao kako je posetio ratni štab SRS-a i kako je komandantu Ljubiši Petkoviću rekao "sve o zločinima koje su, prema onome što sam video, počinili dobrovoljci", iako na zahtev Šešelja nije mogao da opiše izgled štaba.

Kulić je posvedočio da je čak i lokalna srpska zajednica strahovala od dobrovoljaca SRS-a, ali da u tom pogledu nije mogla da učini ništa "zbog toga što su oni imali svoj sopstveni smeštaj i komandu".

Prema navodima tužilaštva, Šešelj je ohrabrivao "stvaranje homogene 'Velike Srbije'... nasiljem, propagandom i podsticanjem mržnje spram nesrpskog stanovništva".

Kulić tvrdi da je nacionalistička retorika na obema stranama stvorila osećanje straha.

"Novim ustavom Hrvatske iz 1990. godine, Srbima je bio oduzet status konstitutivnog naroda, da bi postali nacionalna manjina. A to je preplašilo ljude", rekao je Kulić.

Dodao je i to da je takva nesigurnost predstavljala podsticaj za stvaranje Srpske demokratske stranke (SDS), čiji je cilj bila zaštita Srba u Hrvatskoj.

"Ubrzo se SDS i sam našao u sukobu, jer su unutar te stranke postojale dve struje - jedna, koja je zastupala politički dijalog sa Zagrebom, i druga, koja je zastupala oružani otpor Srba", rekao je Kulić na sudu.

A kad su ga sudije upitale da li je SDS kovao planove o stvaranju Velike Srbije, svedok je odgovorio da je za taj termin čuo tek "od hrvatskih nacionalista koji su nastojali da prikriju vlastite zločine".

Premda svedok nije mogao sa sigurnošću da potvrdi da je bilo kontakata između Šešelja i SDS-a, on je "pretpostavio da su oni postojali".

Svedok se prisetio kako je Šešelja - odevenog u vojnu uniformu - video prilikom posete centru Teritorijalne odbrane u Voćinu (Zapadna Slavonija), novembra 1991.

Međutim, Šešelj je osporio svedokovo viđenje događaja, tvrdeći da su lokalni Srbi iz Hrvatske počinili zločine, a potom "pronašli žrtvenog jarca u dobrovoljcima SRS-a".

Da bi potkrepio svoje navode, okrivljeni je predočio pisanu izjavu komandanta Teritorijalne odbrane za Zapadnu Slavoniju, Jovana Trbojevića, u kojoj stoji da su dobrovoljci SRS-a bili disciplinovani vojnici.

On je, takođe, od Kulića izmamio priznanje da je pred hrvatskim sudom u Bjelovaru bio optužen za zločine počinjene u Voćinu, premda je zaključeno da nije kriv.

A tokom unakrsnog ispitivanja, Šešelj je sudijama rekao: "Činjenica da zločini nisu dokazani ne znači da nisu počinjeni, i on [Kulić] još uvek može biti proglašen krivim."

Potom je sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) upozorio Šešelja da "kompromituje svedoka bez ikakvog osnova".

To je unervozilo Šešelja, koji je nastavio da ispituje svedoka o navodnim zločinima, rekavši kako su među lokalnim srpskim stanovništvom u Hrvatskoj bili "očigledno, ubice i koljači".

Prigovorio je i zbog činjenice da znatan deo svedokovih saznanja potiče iz druge ruke, te da kao takav nije pouzdan.

Šešelj je svoje vreme ove sedmice potrošio i na optuživanje tužilaštva za krivotvorenje iskaza svedoka, kao i na zahtev upućen sudskom veću da ne dozvoli da pismene izjave svedoka kao dokazni materijal imaju prioritet nad saslušanjima.

Okrivljeni je ostao pri stavu da se takvom praksom krše "principi 'viva voce' i direktnog svedočenja, i da se tužilaštvu omogućava da svedoke instruira u pogledu toga šta će reći".

Takođe je odbio učešće u svim saslušanjima na kojima će izjave biti usvojene pre no što se na javnom zasedanju ne utvrdi njihova korektnost.

Tužilac Matijas Markuzen (Mathias Marcussen) se tome usprotivio, napominjući kako se izjavama isključivo "pribegava radi uštede u vremenu".

Sudija Antoneti je odbacio prigovor, objasnivši Šešelju da "sudsko veće pri razmatranju izjave u obzir uzima direktno i unakrsno ispitivanje, zbog čega nijedno svedočenje koje se ne smatra autentičnim neće biti tretirano kao relevantno".

Zasedanje će biti nastavljeno 9. marta.

Denis Džidić je novinar IWPR-a iz Sarajeva.