|
Ponovo potvrđujući Povelju Ujedinjenih nacija,
Opštu deklaraciju o ljudskim pravima, i Konvenciju o sprečavanju i
kažnjavanju zločina genocida (Konvencija),
Podsećajući da države snose primarnu odgovornost
za zaštitu civilnog stanovništva i da su dužne da poštuju i
obezbeđuju ljudska prava svih lica na svojoj teritoriji u skladu sa
svojom nadležnošću, shodno relevantnim pravilima međunarodnog prava,
i dalje potvrđujući primarnu odgovornost svake države da pojedinačno
štiti svoje stanovništvo od genocida, ratnih zločina, etničkog
čišćenja i zločina protiv čovečnosti,
Podsećajući na primarnu odgovornost Saveta
bezbednosti za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti i
izražavajući svoju rešenost da sprečava genocid,
Podsećajući na sve presude Međunarodnog krivičnog
tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), osnovanog rezolucijom 808
(1993) i naknadnim rezolucijama u cilju krivičnog gonjenja lica
odgovornih za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava na
teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, i dalje podsećajući na
presudu njegovog Apelacionog veća od 19. aprila 2004. (Tužilac
protiv Krstića) u kojoj se navodi da je počinjen genocid u
Srebrenici 1995, i presudu Međunarodnog suda pravde od 26. februara
2007. u kojoj je zaključeno da dela počinjena u Srebrenici
predstavljaju dela genocida,
Konstatujući da se ove godine obeležava
dvadesetogodišnjica genocida u Srebrenici, gde je više od 8000 ljudi
izgubilo život, hiljade ljudi raseljeno, kao i porodica i zajednica
uništeno;
Konstatujući da su Srebrenica i njena okolina
proglašene bezbednim područjem, u skladu sa rezolucijama SB 819
(1993) i 836 (1993); priznajući stalnu potrebu da Savet bezbednosti
i države članice dalje jačaju zaštitu civila u oružanim sukobima; i
ističući da Ujedinjene nacije, uključujući Savet bezbednosti, treba
da obrate pažnju na indikacije ranog upozorenja na potencijalni
genocid i da obezbede brzu i efikasnu akciju radi sprečavanja ili
zaustavljanja genocida, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija,
Priznajući da je bilo nevinih žrtava na svim
stranama tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući u
Srebrenici i okolini,
Ističući značajnu ulogu koju u sprečavanju
genocida imaju specijalni savetnici generalnog sekretara za
sprečavanje genocida i odgovornost za zaštitu (specijalni
savetnici), čija funkcija podrazumeva i da budu mehanizam za rano
upozoravanje kako bi sprečili potencijalne situacije čiji ishod mogu
biti genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i etničko
čišćenje, i visoki komesar UN za ljudska prava; i konstatujući ulogu
koju redovni brifinzi o kršenju ljudskih prava i međunarodnog
humanitarnog prava, kao i govoru mržnje i podsticanju imaju u ranom
prepoznavanju potencijalnog genocida,
Pozdravljajući novi Okvir Analize koji je sačinila
Kancelarija specijalnih savetnika kao jedan od instrumenata za
procenu rizika genocida u svakoj situaciji, i podstičući države
članice i regionalne i podregionalne organizacije da koriste
relevantne okvire, kada je to potrebno, kao smernice u njihovom radu
na prevenciji,
Nadalje podsećajući na obavezu svih država članica
da ispune svoje obaveze u cilju okončanja nekažnjavanja i da istraže
i krivično gone one koji su odgovorni za genocid, zločine protiv
čovečnosti, ratne zločine i druga ozbiljna kršenja međunarodnog
humanitarnog prava i konstatujući da je borba protiv nekažnjavanja
za najteže zločine od međunarodnog interesa koji su počinjeni nad
civilima ojačana radom na krivičnim gonjenjem ovih zločina od strane
Međunarodnog krivičnog suda, u skladu sa principom komplementarnosti
sa domaćim nadležnostima u krivičnim stvarima kako se navodi u
Rimskom statutu, ad hoc i mešovitim tribunalima i specijalizovanim
većima u domaćim sudovima,
Konstatujući da je krivično gonjenje lica
odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine pred MKTJ i
domaćim pravosudnim sistemima, uključujući sud Bosne i Hercegovine,
i dalje ključno za proces nacionalnog pomirenja i ponovnog
uspostavljanja i očuvanja mira u Bosni i Hercegovini, i
pozdravljajući takođe snažnu regionalnu saradnju između domaćih
tužilaštava koja doprinosi očuvanju mira, pravde, istine i pomirenju
između zemalja u regionu.
Konstatujući da se procenjuje da je počinjeno
hiljade slučajeva seksualnog zlostavljanja žrtava na svim stranama
za vreme sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući i u Srebrenici;
konstatujući takođe da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja
mogu predstavljati zločin protiv čovečnosti ili konstitutivni akt u
vezi sa genocidom; i podsećajući da silovanje i drugi oblici
seksualnog nasilja u oružanom sukobu predstavljaju ratni zločini i
grubo kršenje Ženevskih konvencija i pratećeg protokola I.
1. Najstrože osuđuje genocid i sva kršenja i
zloupotrebe ljudskih prava i sva kršenja međunarodnog humanitarnog
prava;
2. Najstrože osuđuje zločin genocida u
Srebrenici, kao što je utvrđeno presudama MKTJ i Međunarodnog suda
pravde, i sve druge dokazane ratne zločine i zločine protiv
čovečnosti počinjene tokom sukoba u Bosni i Hercegovini;
3. Saglasan je da prihvatanje tragičnih
događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za
pomirenje, poziva političke lidere na svim stranama da priznaju i
prihvate činjenicu o dokazanim zločinima kao što su utvrdili sudovi,
i u tom smislu osuđuje poricanje ovoga genocida koje ometa napore u
pravcu pomirenja, i takođe priznaje da kontinuirano poricanje duboko
potresa žrtve;
4. Izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama
na svim stranama u sukobu u Bosni i Hercegovini, uključujući i one u
Srebrenici, kao i njihovim porodicama, i poziva nadležne vlasti u
Bosni i Hercegovini da obezbede pravdu za žrtve i dugoročnu podršku
preživelima, uključujući preživele žrtve seksualnog nasilja;
5. Potvrđuje još jednom svoju podršku Mirovnom
sporazumu zaključenom u Dejtonu i potpisanom u Parizu 14. decembra
1995, kao i Sporazumu o stvaranju Federacije Bosne i Hercegovine,
potpisanom u Dejtonu, 10. novembra 1995. (S/1995/1021, aneks) i
poziva strane da se strogo pridržavaju svojih obaveza koji
proizilaze iz tih sporazuma;
6. Naglašava suštinski značaj pomirenja na
osnovu dijaloga, prihvatanja radnji iz prošlosti od svih strana u
sukobu i posvećenosti pravdi i podršci žrtvama, kao osnovu za
jačanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta, kako u Bosni i
Hercegovini tako i u širem regionu; i u tom cilju pozdravlja nedavni
sporazum Parlamenta i političkih lidera Bosne i Hercegovine u vezi
sa ambicioznim programom reformi, koji uključuje posvećenost merama
za ubrzanje procesa pomirenja, i podstiče sve građane Bosne i
Hercegovine da zajedno rade na unapređenju mira, pravde, tolerancije
i pomirenja;
7. Pozdravlja rad Međunarodne komisije za
nestala lica i njenu pomoć vladama Bosne i Hercegovine, kao i širem
regionu, u pronalaženju i identifikaciji posmrtnih ostataka žrtava
na svim stranama, koji je suštinski doprineo dovođenju počinilaca
pred lice pravde;
8. Naglašava važnu ulogu koju žene i civilno
društvo, uključujući organizacije žena i lidere zvaničnih i
nezvaničnih zajednica, mogu da imaju u posredovanju i donošenju
post-konfliktnog rešenja; ponovo ističući kontinuiranu potrebu da se
postigne više uspeha u sprečavanju sukoba većim učešćem žena u svim
fazama posredovanja i post-konfliktnog rešavanja i posvećivanjem
veće pažnje rodnim pitanjima u svim diskusijama relevantnim za
sprečavanje sukoba;
9. Poziva države da sprečavaju i suzbijaju
genocid i druge teške zločine u skladu sa međunarodnim pravom,
ponovo potvrđuje stavove 138 i 139 Završnog dokumenta Svetskog
samita iz 2005. godine (A/RES/60/1) o odgovornosti za zaštitu
stanovništva od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i
zločina protiv čovečnosti;
10. Poziva one države koje još uvek nisu
ratifikovale Konvenciju niti joj pristupile da razmotre takvu
mogućnost po hitnom postupku i da, po potrebi, donesu nacionalne
zakone i propise kako bi ispunile svoje obaveze u skladu sa tom
Konvencijom;
11. Pozdravlja napore da se povede istraga i
krivično gone svi optuženi za ozbiljna kršenja međunarodnog
humanitarnog prava za vreme sukoba u Bosni i Hercegovini,
uključujući genocid u Srebrenici, poziva sve države da sarađuju sa
Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnim
rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale i nacionalne pravosudne
sisteme, uključujući sud Bosne i Hercegovine, i zahteva da MKTJ što
ekspeditivnije okonča svoj rad, što bi predstavljalo vitalan
doprinos unapređenju mira, pravde, istine i pomirenja;
12. Poziva države članice da po potrebi izrade
obrazovne programe na osnovu kojih će buduće generacije izvlačiti
pouke u vezi sa genocidom, ratnim zločinima, etničkim čišćenjem i
zločinima protiv čovečnosti iz prošlosti, kako bi se sprečilo
njihovo eventualno ponavljanje;
13. Podstiče države članice da odrede
nacionalne kontakt osobe koje bi se bavile zaštitom civila od
svireposti putem efikasne prevencije i reagovanja i koje bi mogle da
se redovno sastaju i koordiniraju korake u cilju razmene najbolje
prakse u vezi sa brzim reagovanjem i sprečavanjem svireposti, sa
drugim državama članicama i relevantnim regionalnim i subregionalnim
mehanizmima za sprečavanje i reagovanje na masovna zverstva,
specijalnim savetnicima i drugim relevantnim telima Ujedinjenih
nacija, i s tim u vezi priznaje odgovornost globalne mreže
nacionalnih kontakt osoba u pogledu zaštite;
14. Ponovo potvrđuje značaj pouka koje treba
izvući iz neuspeha Ujedinjenih nacija u sprečavanju genocida u
Srebrenici, kao što je izloženo u izveštaju generalnog sekretara u
vezi sa Rezolucijom Generalne skupštine 53/35 (A/54/549), kao i
poziv iz ovog izveštaja upućen međunarodnoj zajednici da se
maksimalno založi kako se ne bi dozvolilo da se takve strahote
ponovo dogode i odlučuje da treba brzo i efikasno delovati kako bi
se sprečilo ponavljanje takve tragedije i u tom cilju koristi sva
odgovarajuća raspoloživa sredstva, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih
nacija;
15. Priznaje da ozbiljna kršenja ili
zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava ili ozbiljna kršenja
međunarodnog humanitarnog prava, uključujući ona koja podrazumevaju
seksualno nasilje i nasilje na rodnoj osnovi, mogu biti rani
pokazatelj puta u genocid, i s tim u vezi pozdravlja napore
Ujedinjenih nacija usmerene ka unapređenju kolektivnog reagovanja na
buduće rizike kršenja i zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava i
kršenja međunarodnog humanitarnog prava kroz Human Rights Up Front;
16. Zahteva od generalnog sekretara da obezbedi
veću saradnju postojećih mehanizama za rano upozorenje u cilju
sprečavanja genocida i drugih ozbiljnih međunarodnih zločina, kako
bi se pomoglo u otkrivanju, proceni i reagovanju na izvore tenzije i
tačke rizika, ili otkrivanju ugroženog stanovništva, i podstiče
generalnog sekretara da Savetu i dalje dostavlja informacije i
analize za koje smatra da bi predstavljale doprinos u tom pogledu.
|
