Bosna i
Hercegovina: Deo srpskog nacionalnog projekta
09.07.2007 , HCHRS
Druga u nizu konferencija realizovana uz podršku Fonda
za otvoreno društvo, u okviru projekta "Otvaranje dijaloga o neposrednoj
prošlosti unutar srbijanskog društva"
Ima li kraja srpskim iluzijama o Bosni?
Izvor:
www.slobodnaevropa.org, 3.7.2007 16:08:37
Želimir Bojović
Na današnjem skupu pod nazivom: "Bosna i Hercegovina:
deo srpskog nacionalnog projekta", koji je organizovao Helsinški odbor
za ljudska prava u Srbiji, istoričarke Latinka Perović i Olivera
Milosavljević istakle su da nacionalističke elite u Srbiji i dalje gaje
snažne aspiracije ka Bosni i Hercegovini, što, po njima, nije bez
opasnosti za društvo u BiH. A, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog
odbora za ljudska prava u Srbiji, predložila je na današnjoj
konferenciji reviziju Dejtonskog sporazuma.
Sonja Biserko naglašava da je pitanje Bosne i
Hercegovine veoma važno za dalje procese na Balkanu i da bi zbog toga
međunarodna zajednica svoj odnos prema Bosni i Hercegovini morala da
učini odgovornijim i daleko jasnijim:
"Znači, to je tema u kojoj se sublimira, rekla bih,
sve ovo što se poslednjih 15 godina dešavalo na ovom prostoru, ali isto
tako i nesnalažljivost i neadekvatno ponašanje međunarodne zajednice."
Istoričarka Latinka Perović kaže da se trenutni
problem Bosne i Hercegovine teško može razumeti izvan /konteksta/ srpske
nacionalističke ideologije "čiju suštinu čini ideja o velikoj srpskoj
državi. To je substrat koji se dva veka ne menja. Iako trpi faktičke
poraze u prošlom veku, tri takva poraza, taj se substrat mentalno
održava."
Latinka Perović naglašava da se BiH danas nalazi u
istorijskom, kako kaže, ćorsokaku iz koga teško može izaći ako se ne
napravi intelektualni i saznajni napor koji bi vodio analizi puta koji
je Bosnu i doveo u to stanje. Za te procese, kaže ona, potrebne su
ozbiljne istorijske analize, a ne istoricizam koji je danas dominantno
prisutan:
"Istoricizam nastaje onda kad je danas nešto istina a
sutra je istina nešto sasvim drugo. Istoricizam relativizira značaj
stečanog znanja i vodi u intelektualnu degradaciju usred koje se mi
danas nalazimo. Ta intelektualna degradacija vodi moralnoj ravnodušnosti
i ne dopušta da uspostavimo pravi odnos prema događajima usred kojih se
nalazimo."
Istoričarka Olivera Milosavljević, naglašava da u
srpskom društvu gotovo i da ne postoje nikakve nove racionalnosti koje
bi bile usklađene sa današnjim vremenom:
"Ostalo je samo ono u šta je pre 100 godina retko ko
ozbiljno verovao. Mitovi o takozvanim istorijskim i etničkim pravima, i
epika, kao izvori istorijske istine, koji su umesto sporednog sredstva
za mobilizaciju početkom veka na njegovom kraju postali jedini argument
i cilj."
I upravo izostanak procesa suočavanja društva u Srbiji
sa svojom ratnom prošlošću Latinka Perović ocenjuje kao problematičan,
ne samo za društvo u Srbiji, već i za dalje demokratske procese društva
u BiH:
"Vrlo smo daleko, u naučnom smislu, od bilansa da je
rat u Bosni bio agresija na državu koju su priznale UN, da su iz tog
rata proizišli najteži zločini i da ih upravo velikodržavna ideja drži
još uvek kao deo svoje epske i herojske prošlosti, i odlaže njihovo
sankcionisanje bez koga zapravo nema ni moralnog ozdravljenja društva.
To nastavlja proces razaranja u Bosni, ali zaustavlja i napredovanje
Srbije, dovodi je u nesporazum sa njenim susedima i destabilizuje čitav
region, zaustavljajući proces integracija."
Zato je za Sonju Biserko, revizija Dejtonskog
sporazuma neophodna. Ta bi revizija, kaže ona, društvo u Bosni i
Hercegovini učinilo dominantno građanskim prema kojem nacionalističke
elite u Srbiji ne bi više imale tako izražene pretenzije:
"Dejtonski sporazum koji je bio u funkciji
zaustavljanja rata je, nažalost, utemeljio uređenje Bosne na etničkom
principu, odnosno podele. I dokle god to bude tako Balkan ostaje trajno
izvorište krize. Zato je revizija Dejtonskog sporazuma, na liniji
integracije Bosne kao funkcionalne države, ujedno i kraj srpskim
iluzijama o Bosni."
HCHRS |
