Naslovna... > Vesti > Ekstremizam - vrsta otpora evropskim vrednostima

 

 

  

 

 

 

Ekstremizam - vrsta otpora
evropskim vrednostima

Pavel Domonji | 12. novembar 2014.

 

 

Povodom nedavnih incidenata u Staroj Pazovi, Novom Sadu, Somboru i ostalim gradovima u pokrajini, postavilo se pitanje - Zašto se incidenti događaju baš u Vojvodini? Ponuđeno je više odgovora, podsetiću samo na neke.

Jedan od odgovora je, recimo, glasio da albanske pekare postoje još samo u Vojvodini. Drugi odgovor je incidente objašnjavao time da su tokom 90 – tih godina u Vojvodinu došli neki ljudi sa drugačijom kulturom i mentalitetom, koji se nisu prilagodili sredini u koju su došli i koji su, u uslovima krize, progovorili na ovako brutalan način. U trećem odgovoru se ukazivalo da se incidenti ne dešavaju slučajno u pokrajini, jer je Vojvodina multietnička, pa incidenti u njoj jače zveče. Četvrti odgovor je upućivao na to da se incidentima želi diskreditovati pokrajinska vlada, kao potpuno nesposobna da zaštiti imovinu građana. I doista, bilo je vlasnika pekare su tražili od policije da zaštiti njihove objekte, ali im je odgovoreno da nema dovoljno policajaca.

Prvi odgovor je notorna neistina, a drugi je opšte mesto vojvođanskog šovinizma. Oba ova odgovora su interesantna, jer upućuju na prisustvo kulturnog rasizma, a on je sastavni deo desnog radikalizma. Desničari strahuju da će došljaci ugroziti nacionalnu kulturu i nacionalni identitet, zagovaraju uspostavljanje oštrih demarkacija, restriktivne imigracione politike, ograničavanje prava i sloboda, zabranjuju svako rasno mešanje, itd.

U programu Nacionalnog stroja, na primer, piše da Srbija pripada Srbima, da puna građanska prava treba da uživaju samo Srbi, odnosno pripadnici bele arijevske rase. Nacija se shvata kao organska zajednica, a njen je interes iznad svakog drugog interesa. Pre nego donese bilo kakvu odluku, ma koliko intimnu, pojedinac se mora zapitati da li se i koliko njome doprinosi interesima nacije. Strojevci zahtevaju i oštre kazne za one koji, po njihovoj oceni, ugrožavaju nacionalni identitet. Nema nikakve sumnje da bi se na meti njihove kaznene politike našli, recimo, i autonomaši, koji se često politički kriminalizuju kao separatisti i razbijači srpstva.

Imajući u vidu naziv ovog dela panela - Ekstremizam: suprotstavljanje evropskim vrednostima - želim samo ukratko da skrenem pažnju na (evropske) vrednosti koje su bile ugrožene u nedavnim incidentima. To su, pre svega, pravo na život i imovinu. U pitanju su fundamentalne vrednosti i jedan od razloga za osnivanje države.

U slučaju Nacionalnog stroja i njemu sličnih organizacija, ugrožene su, takođe, temeljne vrednosti, poput slobode i jednakosti. I to ne slobode i jednakosti onih koji su rasno, etnički i kulturno drugačiji, nego i pripadnika vlastite nacije, a koje extremisti stigmatizuju kao odnarođene elementi i koji, time što su se odrodili, predstavljaju veću opasnost od etnički definisane pretnje. Zašto su opasniji? Zato što iznutra kvare i slabe zajednicu; zato što kulturu otvaraju prema raznim uticajima, zato što dovode u pitanje mit o postojanju izvorne, čiste, autentične nacionalne kulture, itd.

Dakle, nisu samo dođoši: imigranti, azilanti, muslimani, Romi, Jevreji... ti koji nas ugrožavaju, tako što nam otimaju radna mesta, prazne socijalne fondove, uznemiravaju svojim bizarnim običajima, doprinose porastu kriminala i utiču na formiranje paralelnih društava, nego su to još i delovi nacionalne elite koji se u frustriranom javnom mnenjudenunciraju kao izdajnički i potpuni korumpirani, nevladine organizacije koje su se „stavile u službu tuđih interesa“, plaćenički mediji, anacionalni intelektualci, itd.

Extremna desnica napada, dakle, fundamentalne liberalne vrednosti. Ona ne govori o građanima, nego o narodima tj. nacijama - pri čemu je narod, odnosno nacija potpuno homogena, nekonfliktna, organska zajednica - i kulturama; ali ne o kulturama kao sredstvu povezivanja, nego o kulturi kao osnovu za razgraničenje od drugih.

Činjenica da ljudi pripadaju različitim kulturnim tradicijama nije uzrok sukoba, ali to može postati kada se preko socijalnog i političkog konteksta pojedinci i grupe upućuje da uzroke svog nepovoljnog položaja traže u kulturnim razlikama. Pripadnici različitih religija i nacija mogu živeti na veoma uskom prostoru - u istoj ulici, kvartu ili gradu bez ikakvih sukoba. U uslovima krize, nesigurnosti, straha, manipulativnih politika i odsustva bilo kakve solidarnosti, razlike se mogu pretvoriti u neprijatestvo. To je nešto o čemu, kada govorimo o extremizmu, takođe, moramo voditi računa.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2014

Web Design * ParadoXFactory