1. Poezija i neizgovorivo

Arben Idrizi, Zveri vole otadžbinu: izabrane pesme, preveo Škeljzen Malići, Beograd, TonBE, 2013.

Metaklinika

Novi talas prevoda literature s albanskog jezika na srpski i sa srpskog na albanski nakon višedecenijske pauze, počeo je tek 2011. kad su se u produkciji beogradskog podlistka Beton i prištinskog udruženja Qendra Multimedija pojavile dve paralelne antologije: Iz Prištine s ljubavlju (Izbor iz savremene književnosti Kosova) i Iz Beograda s ljubavlju (Savremena priča iz Srbije). Pokrenut je književni festival POLIP u Prištini, na kome su se prvi put sreli autori i autorke iz obe antologije, a u međuvremenu su i rezidencijalni programi za pisce (Priština, Beograd) počeli da ostvaruju do tada nemoguće kontakte između ove dve književne scene.

Zbirka pesama Arbena Idrizija Zveri vole otadžbinu predstavlja izbor iz dve njegove pesničke knjige, koje su se pojavile u rasponu od sedam godina, i to najpre zbirka Napaćeni (2003), a potom Knjiga bića (2010). Ipak, kolekcija pesama koja se pojavila u odličnom prevodu Škeljzena Malićija na srpski jezik nije samo slučajni izbor, već predstavlja čvrsto komponovanu strukturu koja se sastoji od šest celina, odnosno perioda, kako ih je Idrizi naslovio. Pesnički uvod je takođe sačinjen od dva dela: jedan čine ratne haiku pesme sa Kosova i dve blizanačke uvodne pesme, s kojima zapravo počinje ova knjiga. Ako bi se krenulo od početka prema kraju knjige, jasno bi se mogli uočiti periodi rata, postkonfliktnog uznemirujućeg stanja, početka divlje tranzicije društva bez uspostavljanja pravde, te zatvaranje u intimni svet pod pojačanim pritiskom društvene i političke stvarnosti. Dve uvodne pesme nastale su u periodu između 2010, kad je izašla druga Idrizijeva zbirka i 2013. Prva je pod naslovom „Među likvidiranima bio je i umobolnik“ uvrštena u antologiju Iz Prištine s ljubavlju, i predstavljala je ulazak ovog pesnika u šire polje postjugoslovenske literature koja se bavi temom raspada bivše zajedničke države i njegovim posledicama. Druga pesma, pod naslovom „Među ubijenima bila je i usamljena starica“ prvi put je pročitana na Međunarodnom književnom festivalu POLIP, u maju 2013, pred publikom koji su činili festivalski gosti, pre svega mladi Albanci, ali i autori iz Srbije i drugih zemalja regiona.

Nije nimalo lako svedočiti o ratnim zločinima u društvima koja se uporno trude da ostanu u permanentnom stanju hladnog sukoba i nastavka rata drugim sredstvima. I književne scene su u takvim društvima ustrojene prema zahtevima politike, te stoga književna dela, poput Idrizijevih pesama, ni ne mogu doći do šire recepcije, već ostaju na rubovima čitalačke zajednice. Ove dve pesme, jukstaponirane na početku zbirke, nikako ne predstavljaju uspostavljanje balansa u raspodeli krivice i odgovornosti među nekad sukobljenim stranama. Naprotiv, one vrlo precizno, pesničkim jezikom bez suvišne metaforičnosti, beleže hronologiju strašnih događaja, u kojima slike surovosti i deficita humanosti preplavljuju horizont. One tokom vremena postaju one tačke u sećanju društva kojima će biti potreban dug period kako bi uopšte postale vidljive.

Ova poezija je koncipirana između dva pola, društvenog i intimističkog, a sam subjekat je raspolućen između polisa i doma. No, ni u jednom svetu, ne pronalazi mogućnost dosezanja individualne slobode. Čak ni momenti transcendencije, kad ljubav u vidu anđela ponekad poseti pesnika, ne uspevaju da prestrukturiraju ovaj svet. Naprotiv, jedino pesnički aktivizam zapravo, ima tu snagu transformacije, koja traje dok se pesma ispisuje ili javno čita. Stoga je ova poezija usmerena ka polisu, koji opet, nema razumevanja niti želi da je čuje. Ipak, ponekad Idrizijeva lirika uspeva da premosti ovaj jaz, kao što je to učinila prelazeći preko visokog zida koji deli ne samo Prištinu i Beograd, već i dva suprotna pogleda na svet, što znači i na prošlost koja je uticala na formiranje netrpeljivosti u sadašnjosti. Pritom, Arben Idrizi je u svom građanskom životu jedan od najtiših ljudi koje sam ikad upoznao. Začudo, njegova poezija je glasnija od svega što pokušava da je potisne u pozadinu aktuelnih narativa o uspešnoj demokratizaciji društava proisteklih iz bivše Jugoslavije.