Dževdet Bajraj, Sloboda užasa, preveli Dževdet Bajraj i Vladimir Arsenijević, Beograd, Rende, 2000.

Metaklinika

Danas je ime Dževdeta Bajraja (1960-2022) poznato u beogradskim književnim krugovima, ali je izostala kritička recepcija njegovog dela. On je kao pesnik zastupljen u antologiji Iz Prištine, s ljubavlju (2011), koja je donela čitavu panoramu savremene kosovske književnosti na albanskom jeziku. Takođe, u antologiji nove kosovske drame Let iznad kosovskog pozorišta iz 2014, objavljen je prevod njegove drame „Ubistvo jednog komarca“. Zapravo, Bajraj je prvi put objavljen na srpskom nakon rata na Kosovu, kad je on, dobivši stipendiju za pisce u egzilu, napustio Orahovac i zauvek se nastanio u Meksiko Sitiju. Ratno izgnanstvo kosovskog pesnika trajno je zabeleženo u dnevniku Vladimira Arsenijevića Mexico, koji je, kao pisac iz Beograda, dobio stipendiju u okviru istog programa; to je rezultiralo izvanrednim setom od dve knjige, koje su obeležile početak rada tada nove izdavačke kuće Rende.

Dževdet Bajraj nije bio pesnik koji direktno uznemirava duhove, mada je sav njegov pesnički opus obeležen duhovima slobode i užasa. Da bi istražio ove pojmove, Bajraj je posegao za figurama koje bi mu omogućile da se obrati velikim temama pesništva. Kako je moguće pevati o slobodi, koju je on, kako je sam rekao u jednom intervjuu, drugačije sanjao od političara, dok užas raste iz dana u dan, čak i nakon osvojene slobode?

Osim snažnog uticaja poetike bitnika i rokenrola, Bajraj je s druge strane, iz evropske lirske tradicije baštinio nešto što njegovu poeziju čini višestruko zanimljivom. Taj nesvakidašnji spoj dao je možda najbolje pesme u njegovom opusu, a sve se tiču njegovih magistralnih tema, slobode i užasa. Reč je o paradoksalnom uticaju Rajnera Marije Rilkea i njegovih Devinskih elegija, koje su kod Bajraja doživele bitničku transformaciju. Figura anđela je nešto bez čega bi Bajraj bio nezamisliv kao pesnik, a njegova poetika nedovršena, budući da se on nije odrekao traganja za lepotom koja se, sticajem ratnih okolnosti u Jugoslaviji, pre svega na Kosovu, pretvarala u čisti užas. Anđeli stoje i na početku njegove drame „Ubistvo jednog komarca“.

Svaki je anđeo užasan, rekao bi Bajraj parafrazirajući Rilkea, dajući u trima pesmama genezu ovih bića: „Anđeo i bivši anđeli“, „San Anđela“ i „Susret sa ostarelim Anđelom“. Pritom, nije reč o pobunjenim anđelima, već o drugoj vrsti palosti do koje dolazi zbog kontakta s ljudskim grehom, zločinstvom, fekalijama, alkoholom i drogom. Neki od njih se potom umešaju među ljude koji ispijaju alkohol, kao sećanje na svoju potrošenu nebesku prirodu, ili među zlikovce, kad postaju upečatljivi simboli rata, kao što se to dogodilo u sceni streljanja ratnog zarobljenika, podno zida na kome sedi „Anđeo Smrti sa sarajevskim marlborom među zubima“. Pesma se zove „Luli & Zana, I’ll Kill You!“ Ovaj anđeo koji gleda sa zida očigledno je pripadnik srpske policije, o čemu svedoče lisice na rukama zarobljenog mladića, u čijem će oku, nakon naredbe „pali!“ još nekoliko trenutaka titrati slika tog užasnog bića, debele muve koja zuji iznad lokve krvi, kao i fragmenta (eponimnog) grafita na zidu.

Pesnika Dževdeta Bajraja upoznao sam u proleće 2016, u prištinskom hotelu Begoli, gde su bili smešteni učesnici Međunarodnog književnog festivala POLIP. Bio je od onih ljudi za koje veoma brzo pomislimo kako ih poznajemo čitav život. Te večeri na sceni, Bajraj je bio sam sa svojom poezijom, uveren da se nalazi na jedinom sigurnom tlu u svom životu. To nije bio crni pozorišni mizanscen, ni Priština, niti Kosovo. Bila je to poezija, za koju će on nekoliko godina kasnije reći da ga jedino ona, za razliku od života, nikad ne može izdati. Poezija je odgovor Dževdeta Bajraja na sve užasne anđele sveta, odavde do Meksika. Pamtiću ga po toj posvećenosti koju je manifestovao svakim potezom, svakom rečju. Stihovima koje je govorio te večeri:

Otvorio sam prozor
I spazio šest krpa prišivenih na Nebu
Ovaj će dan biti težak
Jer su slobodu ubili
Kako bi od nje napravili cipele
Koje ćemo nositi na dan svoje smrti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izrada i održavanje ove internet strane finansirane su sredstvima Evropske unije i kofinansirani od strane Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Za njenu sadržinu isključivo je odgovoran Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, i ta sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije i Vlade Republike Srbije.