17. Bukvar slobodarskog jezika

KPK Beton, Antimemorandum-dum – Izvanredno izdanje za štokavsku, kajkavsku i čakavsku Regiju stranaca, priredila Redakcija Betona, Beograd, VBZ, 2009.

Metaklinika

„Tamo, u tom budžaku, u podlistku lista Danas, jednom mesečno, ne hajući ni za juče ni za sutra, betonirano je sve vrednije u savremenoj srpskoj književnosti“ - ovim rečima je svojevremeno pesnik nacionalista Rajko Petrov Nogo prokomentarisao pojavu podlistka Beton za Glas javnosti. Nimalo slučajno, ove njegove rečenice stoje kao blurb neobičnog izdanja VBZ, koje se pod još neobičnijim naslovom Antimemorandum-dum pojavilo 2009. godine. Nogo nije mogao ni da sluti da će jednog dana, nakon njegove smrti (28. 11. 2022), upravo u Betonu biti sačuvane jedine relevantne analize njegovog života i književnog dela, jer će se ispostaviti da će, niko drugi do predsednik države staviti tačku na oficijelnu verziju njegove uloge u nacionalističkom projektu osamdesetih i devedesetih godina. Naime, predsednik je izjavu saučešća zaključio rečima: „Poruke R. P. Noga ostaju uklesane u nacionalno biće našeg naroda, kao večita arhetipska iskra slobodarstva i heroizma koja će nastaviti da inspiriše i buduće naraštaje“. Upravo je na kritici ovako shvaćene, odnosno zloupotrebljene literature, zasnovana ideja o pokretanju podlistka Beton u listu Danas. R. P. Nogo bio je samo jedan od stotine obrađenih književnih biografija među intelektualcima i piscima, koji su svojim delom i političkim radom doprineli održavanju nacionalističkog projekta, koji je u telegramu predsednika dobio još jednu zvaničnu potvrdu.

Naime, podlistak Beton je nastojao da kritički preispita književne tekstove koji su se tokom osamdesetih i devedesetih (u nekim slučajevima i kasnije) uključili u master narativ o ugroženosti nacije i razlozima za rat. Rad ovog podlistka izazvao je ogromnu netrpeljivost u kulturnoj javnosti, pa je stoga i zbornik najboljih tekstova, objavljen u knjizi Antimemorandum-dum, prošao ispod radara književne kritike, budući da je uspostavljen konsenzus ignorisanja takve književne pojave na sceni.

Antimemorandum-dum već samim naslovom signalizira da štivo koje sledi ima veze sa Memorandumom SANU, odnosno da se svaki tekst artikuliše kao kritika tog programskog dokumenta srpske intelektualne elite, ali isto tako, da se bavi i tragičnim posledicama takvog projektovanja politike. Zbornik ima sedam celina, a svaka od njih donosi tekstove različitih žanrova, od kojih su neki postojali samo u podlistku Beton, kao što su književno-parodični oglasi, bulevar zvezda kao leksikografska odrednica, hipotetički slučajevi nastali na tragu Harmsove igre poznatim ličnostima iz javnog života, satiričnu e-mail prepisku, specifične parodije i persiflaže. Veliki deo ovog zbornika, razume se, donosi ozbiljne književne analize i eseje o problemima društva i literature.

Svaki od pomenutih segmenata tematizuje neki od fenomena, pa se tako prvi bavi zloupotrebom kritike, korupcijom na književnoj sceni. Drugi obrađuje odnos prema Jugoslaviji, treći, problem Kosova, četvrti, ratne zločine i literaturu, peti, ulogu crkve u političkom i književnom životu, šesti, odnos prema LGBT zajednici i sedmi, uspon desnice nakon 2000. U takvoj obradi, svojih „pet minuta slave“ dočekao je ne samo Nogo već i mnogi njegovi saborci na polju instrumentalizovane književnosti. Ako bi neko pogledao kako su glasili komemorativni tekstovi kojima je ispraćen ovaj nacionalni radnik, brzo bi ustanovio da se nijedan ne razlikuje mnogo od predsednikovog zadatog modela. Jedini drugačiji iskaz o delu R. P Noga može se zapravo, naći samo u zborniku Antimemorandum-dum, kao i Betonu samom, gde je objavljeno mnogo više analitičkih tekstova o pesnicima nacionalističke provenijencije. Zbornik počinje izvanrednom parodijom centralne militarističke poeme Matije Bećkovića Ćeraćemo se još, koja u betonskom registru nosi naslov Jebaćemo se još. Napisao ju je satiričar Tomislav Marković. Takođe, zbornik je opremljen izvanrednim vizuelnim materijalom, čiji su autori uglavnom ponikli iz underground stripa (Kosmoplovci, Wostok, Aleksandar Opačić). No, presudnu ulogu u grafičkom oblikovanju imao je nekadašnji strip autor, sada proslavljeni dizajner i režiser Lazar Bodroža. Ostali autori su priznati profesori, kritičari, pisci i pesnici: Branislav Jakovljević, Svetlana Slapšak, Predrag Lucić, Predrag Čudić, Saša Ćirić, Miloš Živanović, Faruk Šehić, Kristina Racz, Dragana Mladenović, Milica Jovanović, Aleksandar Pavlović, Aleksandar Stević, Adriana Zaharijević, Đerđ Serbhorvat, Darko Cvijetić i mnogi drugi.

Antimemorandum-dum predstavlja jedan od retkih vodiča kroz zaključanu prošlost Srbije, ujedno i eksploziju kiničkog smeha koji oslobađa od straha pred zajednicom koja se opredelila za ćutanje o ratnoj prošlosti.