18. Iz podzemlja u svet

Nevidljivi strip: alternativni strip u Srbiji 1980-2010, priredili Aleksandra Sekulić & Radovan Popović, grafičko oblikovanje Metaklinika, izd. Na srpskom nemačkom i engleskom jeziku, Beograd, Narodna biblioteka Srbije, 2010.

Metaklinika

Zaista se retko događa da jedna nacionalna institucija, kao što je to u ovom slučaju bila Narodna biblioteka Srbije, uradi ne samo svoj osnovni posao (prikupljanja i čuvanje građe), već i da organizuje i podrži objavljivanje produkcije iz najdubljeg izdavačkog undergrounda, kao što je to alternativni strip u Srbiji. Najpre, pojam alternativnog već otvara čitavo polje problema kad je u pitanju definisanje, prikupljanje i prezentovanje takvog materijala. Stoga je naslovna sintagma dvoje priređivača pogodila u sam centar ovog fenomena. Pojam nevidljivosti u tom smislu nije samo problem fizičke nedostupnosti materijala, već je ujedno i kulturološki i politički problem, budući da se ova produkcija oduvek odvijala nasuprot mainstreama, oficijelnoj i kanonskoj umetnosti, odnosno zvaničnoj politici. Biti nevidljiv znači biti izopšten iz sistema elementarne zaštite prava, biti obespravljen, izbrisan, a opet istrajavati u stvaranju, u produkciji onoga do čemu je umetnicima stalo.

Nevidljivi strip je kao publikacija nastao u poslednjoj fazi rada reformske uprave Narodne biblioteke Srbije, godine 2010, koja je bila pripremana za Lajpciški sajam knjiga 2011, kad je srpska književnost trebalo da bude počasni gost. U tom pravcu razmišljalo se kako bi se zvaničnoj književnoj reprezentaciji trebalo da pridruži i strip, i to onaj koji je nastajao izvan fokusa javnosti, u podzemlju gradova, za vreme vladavine Slobodana Miloševića, od Osme sednice, do njegovog pada 2000. Kad se pristupilo samom projektu, ispostavilo se da bi bilo dobro zahvatiti i širi period, odnosno same izvore te underground produkcije iz perioda osamdesetih, a potom videti i kako je strip nastavio da živi u prvoj dekadi novog stoleća.

Tako se došlo do kolekcije nesvakidašnje produkcije stripa u periodu od tri decenije, pri čemu je naglasak bio na devedesetim godinama, periodu koji je još uvek pod ružičastom maskom politike. Jedna izložba alternativnog stripa je proteklih godina izazvala ogroman bes bivšeg ministra kulture Vladana Vukosavljevića, kao i desničarskih grupa koje su demolirale izložbu u jednoj zemunskoj galeriji. Svakako se taj ministar, kao ni većina na toj poziciji ne bi složila s uvrštavanjem Nevidljivog stripa u sajamsku reprezentaciju, ali to se na sreću, dogodilo pre povratka socijalista i naprednjaka na vlast u Srbiji.

Tako su radovi Wostoka, Zografa, Maje Veselinović, Damira Rijowicha, Damira Smitha, Mirka Stoilkova, te grupe Kosmoplovci, doživeli jedno izvanredno izdanje, s odličnim predgovorom priređivača koji je obuhvatio većinu problemskih aspekata nastajanja i života ove umetnosti u političkim okolnostima kakve su bile u Srbiji tokom navedenih decenija. Neki od pomenutih, su u međuvremenu postali međunarodno poznati autori (Zograf, Maja Veselinović), drugi su prisutni kao dizajneri ili režiseri SF filmova (Lazar Bodroža), treći su ostali posvećeni underground produkciji, kao dosledni crtači alternativne stvarnosti života (Wostok).

Zajednički imperativ svih ovih autora bio je izlazak iz kontaminiranog prostora oficijelne kulture i pronalazak zone pasivnog otpora politički dirigovanom mainstreamu. Veza sa Zapadom gotovo da nije postojala, kontakti sa stranim umetnicima minimalni, živelo se na izdanjima koja su pretekla iz osamdesetih, a novi oblici su morali da se traže u sopstvenoj kreativnosti. Otuda i nastanak strip tabli “po snovima, onostranim iskustvima, zapisima iz prošlosti i polusvesnim razmišljanjima”. No, i takva strategija izlaska pokazala se kao politična par excellence, budući da je nastajala u sukobu sa proklamovanom političkom agendom, koja još uvek partijski koordinira najuticajnije oblike umetnosti.