Da je Nebojša Medojević, onaj što je pisao za "Identitet", novine
zemunskog klana, gde se pripremala atmosfera za likvidaciju Zorana
Đinđića i otvoreno najavljivalo njegovo ubistvo, mogao da
pretpostavi da će ga "građanska" Srbija podržavati kad-tad, odmahnuo
bi rukom u neverici. Kako je moguće da "đinđićevci" ili opozicionari
devedesetih, uopšte ne pamte ko su ti opskurni likovi i da danas
podržavaju Demokratski front u Crnoj Gori, a koji čine pomenuti
Labudović i Medojević?
Izbori u Crnoj Gori uvek su lakmus za stanje u Srbiji. Po pravilu se
dogodi isto. Izbrišu se tanke linije između dve Srbije koje,
navodno, postoje. Da li zbog navike da se po pravilu podržava
opozicija, pa makar nju činila rusofilska bratija, ili zbog
nametanja kriminalnog imidža Mila Đukanovića od strane te iste
opozicije. Setimo se samo, to su isto činili i protivnici Zorana
Đinđića.
I nije suština braniti Mila Đukanovića. Zna to on i sam. Veoma je
važno braniti politiku evroatlantskih integracija koju on otvoreno
zastupa. Nasuprot te politike je, kao i kod nas, prihvatanje ruskog
uticaja, a koji zdušno brani Demokratski front. Podsetimo, za
jačanje ruskog uticaja kod nas se zalažu Dveri, DSS i radikali. To
što se deo "građanske" Srbije, tokom izbora u Crnoj Gori, odjednom
ideološki izjednačio sa srpskim radikalima ili nekim drugim
desničarima, možda je najozbiljniji pokazatelj zašto danas ne
postoji ozbiljna alternativa Vučiću. Ona nije moguća dok se jasno ne
opredelimo kakvu državu želimo, a ne ko nam je danas simpatičan, a
sutra odbojan.
U tom smislu treba reći da je crnogorski DPS, u kriznim vremenima,
odbacio ratnu politiku Slobodana Miloševića, da je to bila jedna od
najznačajnijih promena na Balkanu, da je oduvek antifašistički i da
ne pravi kompromise sa ključnim političkim pitanjem kakvu državu
želi. Kod nas se i dalje skoro niko, osim Liberalno-demokratske
partije, ne usuđuje da se tako jasno opredeli, barem ne predstavnici
"građanske" opcije koji stalno koketiraju sa nacionalizmom.
A to se najbolje vidi upravo tokom izbora u Crnoj Gori, kad se svi
odjednom slože u podršci jednom Emiliju Labudoviću ili Nebojši
Medojeviću, poštovaocu Slobodana Miloševića ili kolumnisti zemunskog
klana. Da zlo bude veće, podršku im pružaju i predstavnici
političkih partija koji se nude kao alternativa Srpskoj naprednoj
stranci. Pre svih Dušan Pavlović, poslanik DJB, koji čak i otvoreno
kaže da ga baš briga i za EU i za NATO, i to ne baš pristojnim
rečnikom. Liberalno-demokratska partija ohrabruje, ne nepristojan
rečnik, već konačno definisanje politike i njeno jasno zastupanje od
strane sličnih pokreta, kako nam se ne bi ponovio neki novi Vojislav
Koštunica, posebno imajući u vidu predstojeće predsedničke izbore.
Slobodno recite ko ste i za šta se tačno zalažete.
Čestitke crnogorskoj Demokratskoj partiji socijalista uputili su
odmah Liberalno-demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine
i Demokratska stranka. Ostali su jasno rekli, kako ćutanjem, tako i
otvorenom podrškom Demokratskom frontu, ne samo šta misle o izborima
u Crnoj Gori, već i kakvu Srbiju žele.
Autorka je predsednica Političkog saveta LDP i
narodna poslanica u Skupštini Srbije. |