|
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu za Avangardu govori o
najavljenoj reviziji tužbe BiH protiv Srbije, sankcijama koje je
američka administracija uvela Miloradu Doiku, odnosima u regionu,
uticaju Rusije na Balkanu, dešavanjima u Crnoj Gori...
Profesore Korać, najave da bi BiH mogla pokrenuti reviziju tužbe
protiv Srbije dovele su do dodatnog zaoštravanja odnosa između
Beograda, Banja Luke i Sarajeva. Kako Vi to komentirate?
Korać: Sarajevo je bilo jako nezadovoljno presudom Međunarodnog suda
u Hagu, tako da me priče o obnavljanju tužbe ne čude. Ali, tu imate
dva problema. Ni jedna zemlja do sada nije osuđena za genocid, čak
ni Nemačka, jer je Konvencija Ujedinjenih nacija o genocidu donesena
posle Drugog svetskog rata. Traži se jasno utvrđena namera države da
izvrši genocid, što je, naravno, teško pravno dokazati.
Međutim, mnogo je ozbiljniji drugi problem: Međunarodni sud je doneo
presudu u kojoj stoji jako teška optužba da Srbija “nije učinila
dovoljno da spreči genocid”! Izgleda da ima ljudi koje misle da je
to samo rečenica bez važnosti. Izvinite, to ostaje kao istorijski
dokument koji je teška optužba. Sasvim je drugo pitanje što se u
Srbiji to više uopšte ne pominje, posebno u kontekstu tumačenja rata
u Bosni. Za to nije kriv sud u Hagu, već većinski deo političke
elite u Srbiji koji ne odustaje od ignorisanja jasnih posledica
politike Srbije u Bosni. Srebrenički genocid kao i drugi zločini se
i dalje vide kao “nužna odbrambena posledica nametnutog rata”, što
je monstruozno izvrtanje istine.
Kako mislite da će se sankcije koje je američka administracija uvela
Miloradu Dodiku odraziti na odnose u BiH i u regionu, pogotovo nakon
što su stigle poruke da će SAD zadržati istu vanjsku politiku prema
Balkanu?
Korać: Milorad Dodik je na jedan sebi svojstven, prilično agresivan
i beskrupulozan način, testirao granice zapadnih demokratija, u ovom
slučaju Evropske unije i SAD i dobio je odgovor, po prvi put. Ono
što je meni interesantno, jeste da se on zbunio, nije to očekivao.
Ostalo je otvoreno da li će se Evropska unija priključiti tim
sankcijama. On, naravno, govori besmislice – kao treba hapsiti
američku ambasadorku jer ona je kriva, iako, naravno, takvu odluku
ne donosi ambasadorka, nego državni sekretar, odnosno osobe koje
vodi spoljnu politiku SAD. Očekivao sam da će se to dogoditi, jer
sam tu vrstu igre koju on igra gledao s Miloševićem. Pošto je sad
dobio ovaj udarac, Dodik bi morao pročitati šta mu se dogodilo, a on
je vikao da nema nigde stanove i imovine, sem u Srbiji, a to nije
tačno, ima Kipar, ima tu još nekih mesta, nije to tajna, žive naši
sugrađani svuda, pa ga viđaju... Što god govorio on je, ipak, tu
poruku primio i mislim da se uplašio. Neće njega niko štititi, ko će
ga štititi?
Dodik je bio osokoljen sa dve stvari. Prvo je Putinova podrška koja
je nesumnjiva, i drugo je ćutanje zvaničnog Beograda, ili podrška
kao što je bila kad je Toma Nikolić bio na ovom, od Ustavnog suda
BiH proglašenom nelegalnom prazniku. Bio je, uzgred, i Vuk Jeremić.
Dodik je tri dana pre lokalnih izbora u BiH bio u Rusiji. Putin ne
prima predsednike entiteta, a vrlo često ne primi ni šefove države –
da napomenem da je pre oko dva meseca Nikolić bio u Petrogradu, kod
nekog tamo milijardera, i Putin ga nije primio, ali je primio Dodika
tri dana pred lokalne, koje je, kao što znamo, Dodik dobio vrlo lako
i ubjedljivo. On se oseća jako sigurnim jer misli da je Rusija
zainteresovana da blokira BiH da ne bi ušla u EU i NATO, i to Rusija
i radi, Dodik je njihovo direktno sredstvo. Njega interesuju vlast i
bogaćenje, a Ruse da drže BiH u stanju poluparalize, jer tako je
Rusija politički igrač u ovom delu Evrope.
Ono što je loše, to je da se sve ovo što se dešava u Srbiji na ivici
oružanog incidenta, od Kosova gdje je onaj voz bio direktna
provokacija, do zapaljivih izjava Ivice Dačića, u kojima on
najstrašnije vređa Makedoniju, Crnu Goru – direktno otvara nova
žarišta, a vrlo svesno se pogoršavaju i odnosi sa Bosnom i
Hercegovinom.
Zašto Dodiku sankcije sad?
Korać: Imate dva objašnjenja. Jedno je da u Srbiji ide predsednička
izborna kampanja, ali ja mislim da je uzrok mnogo opasniji i dublji.
Uzrok je Tramp. Oni vide Trampove izjave kao potpunu promenu
američke politike prema Balkanu i Evropi. Niko zapravo ne zna kakva
će biti ta promenena politika, ali prema tim izjavama u Srbiji se
očekuje nova Jalta, dogovor Rusije i Amerike. Pošto se od srpskog
nacionalnog programa, ako ćemo pošteno, nikada nije odustalo – danas
su na vlasti ljudi koji koji su ga sprovodili ’90-tih godina, oni
misle da će Rusija da dobije Balkan i onda će Srbija konačno da
izađe iz rata sa podeljenom BiH, ono što Dodik tvrdi da će biti:
Republika Srpska, deo Srbije i sever Kosova. Znači, ove tenzije nisu
samo zbog predsedničke kampanje već promena na globalnom planu. Svi
osećamo jedno uznemirenje, vraćaju se potpuno iste rečenice koje smo
videli početkom devedesetih i isti akteri se pojavljuju. Iz te priče
je izostavljena jedino Hrvatska, pošto je van domašaja, jer je u
NATO paktu i Evropskoj uniji.
S obzirom na promjene u svijetu i da Rusija zagovara nešto što već
zovu evroazijska zajednica, što prije svega podrazumijeva zajedničko
tržište, koliko je Rusiji bitan Balkan?
Korać: Vaša logika bi bila dobra da nemamo slučaj Crne Gore. Milo
Đukanović na jednom mestu kaže, bila mi je interesantna ta njegova
rečenica a on zapravo govori kao Vi, da mu nije jasno da jednoj
zemlji – supernuklearnoj sili, najvećoj zemlji na svetu sa 150
miliona stanovnika – može ovoliko da bude značajna malena zemlja
koja ima 680.000 stanovnika. Međutim, Rusija, ima osećanje
ugroženosti sa proširenjem NATO pakta, a okidač su bile dve zemlje
kad su počele govoriti da bi ušle u NATO pakt i Evropsku uniju, to
su Ukrajina i Gruzija.
Je li onda Balkan zaista interesna zona ili sredstvo za
podkusurivanje?
Korać: Jeste interesna zona. To zvuči malo nelogično, ali Srbija i
BiH su apsulutno okružene NATO-om. Pošto će u NATO sigurno ući i
Crna Gora, imate Crnu Goru, Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku,
Grčku i Albaniju, koje su kompletno okružene NATO-om, a Rusi žele po
svaku cenu da tu utiču.
Šta bi značila nova Jalta za Balkan?
Korać: Nova Jalta bi bila mnogo gori scenario za sve nas i, po meni,
bi mogla da dovede do novih oružanih konflikata. Da otvoreno
razgovaramo. S obzirom na stradanja mnogih u BiH, a da budemo realni
najveća su stradanja bošnjačkog naroda i brojčano i po karakteru,
bilo bi besmisleno da smo sigurni da nema ljudi koji žude za osvetom
jer smatraju da su stravično prošli u ratu, vi znate bolje od mene
da je po 25 članova iz porodice ubijano, ima ljudi koji više nemaju
porodicu... Znači, nije tako teško izazvati konflikt koliko god to
sad bezveze izgledalo. Ja sam ’91. bio okružen ljudima koji su
govorili da neće nikad ništa biti Jugoslaviji, pa ste videli šta se
dogodio. Nemojte da dva puta napravimo istu grešku, jer to bi već
bio znak gluposti, a ne naivnosti i dobre namjere.
Evropa nema zajedničke vojne snage. Sad neki govori da treba
napraviti zajedničku komandu, a šta bi ona tačno bila to niko ne
zna. Američke trupe su raspoređene u Poljskoj. Evropa u vojnom
smislu jako mnogo zavisi od liderstva SAD. U ovom trenutku niti je
zainteresovana za Balkan, niti ima efikasne načine rješavanja krize.
S druge strane, Rusija nastupa vrlo agresivno. U Srbiji ona nastupa
pre svega medijski i ogromne novce troši na to. Naš vodeći tabloid
četiri meseca ima svakog dana na naslovnoj strani sliku Putina sa
rečenicama: Rusko oružje je najjače, Rusija je trenutno najjača
sila, Rusija će Srbiji dati atomsku bombu, Rusija će ući u treći
svetski rat zbog Srbije... To je jedna indoktrinacija na nivou
Staljinove propagande, i to je ono što mene duboko brine. Taj
tabloid je jako naklonjen Vučiću, a on nema nikakvog odgovora, ni u
jednom trenutku to nije zaustavio.
Govorite o Informeru?
Korać: Da.
Može li se na Balkanu napraviti neka protuteža proruskim snagama
okupljenim prije svega oko Banja Luke i Beograda?
Korać: Crna Gora bi morala da otrezni mnoge, mislim da je delimično
otreznila Vučića. Ono što ja znam, a sticajem okolnosti znam dosta,
stvari su još i gore nego što se zna u javnosti. To je pokazalo da
je Rusija ovde spremna da ide i u krvoproliće da bi ostvarila svoje
političke interese. Što se tiče BiH, potpuna paraliza i nedostatak
bilo kakve aktivnosti Sarajeva pre svega se može pokazati u odnosu
prema idejama o trećem entitetu.
Hrvatska je ušla u EU i NATO i ona više nema potpunu slobodu svoje
spoljne politike, to je jedna od cena kad uđete u to društvo. Zagreb
je prilično indovalentan i pasivan u odnosu na te ideje. Hrvati u
BiH su relativno pasivni, oni ćutke navijaju za Dodika, smatrajući
da će biti dobroga i za njih ako on rasturi državu, ali Zagreb ipak
ima disproporcionalno veliki ulog. Neću nikome da dajem savete i da
kažem da se Sarajevo trebalo obratiti Zagrebu, da sa njim razgovara.
Ako se na Dodika ne može utecati, na Čovića sigurno može, posebno
što Plenković, bar pokušava da se predstavlja kao jedna nova
proevropska, umerenija HDZ-ovska struja. To je za mene neobjašnjivo.
Dodik je sigurno najomiljeniji političar u hrvatskom delu Mostara
ili u Širokom Brijegu. Da sam na mestu Hrvata, bio bi oduševljen
Dodikom jer on, zapravo, radi posao i za njih, oni diskretno
namiguju jedni drugima kad god mogu, izjavljuju ljubav jedni
drugima. To je vidljivo i golim okom, ne kriju oni to baš.
Rusija neće promeniti politiku. Dodiku je, izgleda, jako udarila u
glavu pobeda na lokalnim izborima i podrška Moske, i sad sam, možda
prvi put primetio kod njega ambicije da bude neki svesrpski vođa.
Ako krene tim putem, biće to zanimljiv odnos sa Vučićem.
Dodik je sankcije pripisao ambasadorici, a Vučić je iz Davosa
poručio da se tu radi o srpsko-bošnjačkim odnosima, te da će on
posredovati, što je već odavno licemjerna politika prema BiH.
Korać: Vučić igra jednu igru, ako je ona iole iskrena, u kojoj je on
proevropski, ali, eto, ima probleme sa Dačićem i Nikolićem, jer su
oni proruski. Obično se smatralo da je Vučić više za Brisel, a
Nikolić i Dačić za Moskvu. Verujem da Vučić misli isto što i Dodik,
ali je pitanje šta radi. On je izbegao da dođe u Banja Luku 9.
januara, bio je na putu. To ne može biti slučajno. On igra igru u
kojoj je on proevropski, a njegovo okruženje nije, i on tu igru za
sada igra vrlo uspešno, ali i ta igra ima svoju cenu. Način ulaska u
EU se promenio. Do sad se nisu mogla poglavlja otvarati mimo reda, i
nije se znalo da se može dodati novo, kao 35. poglavlje za Srbiju i
Kosovo. Ali ima još jedna stvar, do sada je bilo uobičajeno da se
31. poglavlje, spoljna politika, otvori na samom kraju. Bilo je već
rasprave oko 31. poglavlja, jer postoji veliki otpor baltičkih
država da se uopšte otvori sa Srbijom, jer one smatraju da bi Srbija
bila neka vrsta ruskog Trojanskog konja u EU.
Srbija ima vrlo ozbiljan problem sa baltičkim državama koje su
bukvalno u strahu od Rusije. Posle Ukrajine užasno ugroženim se
smatraju Poljska, baltičke države, Švedska i Norveška, a to ide
dotle da čak Švedska govori da bi možda ušla u NATO. Ima cena, i kao
što je Boris Tadić na kraju tu cenu platio, mogo bi je i Vučić
platiti, ali u ovom trenutku ne. Neki su smatrali da treba naterati
Srbiju da se opredeli, međutim većina smatra da je to rano i
pogrešno. Ali, dugoročno to neće biti održiva pozicija. I da se
vratimo još jednom, srpski nacionalistički program je u ovom
trenutku obnovljen, istom retorikom, s istim ciljem, samo je
Hrvatska izostavljena. Dačić čak govori o srpskoj državi u Crnoj
Gori.
Dodik je to isto rekao povodom 9. januara.
Korać: Dačić je to ozbiljnije pojasnio, to su fantazmogorije koje
deluju zastrašujuće. On sad čak proširuje taj originalni program,
jer tada je Crna Gora bila sa Srbijom pa se to pitanje nije ni
postavljalo, ali pošto je ona sad samostalna i ide ka NATO-u, sad se
počinje pričati i o cepanju, o Republici Srpskoj u Crnoj Gori. To je
rekao ministar spoljnih poslova i niko nije reagovao zato što se
smatra da se menja svetski poredak, da će Tramp ići na dogovor sa
Rusima. Nacionalisti u Srbiji se nadaju Jalti 2, dogovoru o
interesnim sferama. Oni veruju da bi Putinu bila predata BiH, Srbija
i Makedonija, i da bi u toj situaciji Srbija dobila ono što misli da
joj pripada, a to je deo BiH i sever Kosova.
Vašu elitu u Sarajevu izjeda korupcija, kao i druge u regionu, imate
neshvatljive medijske ratove, kod vas su politički ratovi ogoljeni
medijski, imate ekonomski pritisak, narod je siromašan, i jedno
osjećanje kod Bošnjaka, koje je realno, rat se završio, podneli smo
ovakve žrtve a sem mira, ništa se dalje nije desilo, niti su
faktički osuđeni glavni koljači, niti je svet, odnosno region, do
kraja priznao to što se desilo, znači, nije dobra atmosfera. U toj
atmosferi bi morali imati nekog jako smirenog političara koji ima
viziju i koji je spreman da jako uporno radi na toj viziji.
Nažalost, svi naši političari na Balkana su kratkog daha.
Koliki je, po Vama, uticaj Turske na ovim prostorima, koji se
najčešće veže za Sarajevo?
Korać: Mislim da je to sve manje tačno. Ne postoji čovek koji je,
bar kolko ja znam tursku istoriju, produbio podele u turskom
društvu, kao što je Erdogan. On se upleo u rat u Iraku, Siriji, vodi
rat protiv Kurda, upleo se u više strana jer ima ogromne ambicije da
bude neki veliki lider arapskog sveta. Erdogan ima sve više problema
i ta politika ga ne vodi nigde, osim što je to jedna velika zemlja
na vrlo važnom delu sveta. On je žrtvovao evropske integracije,
ukidanje viza, sve radi tog svog agresivnog nacionalizma sa
elmentima islamizma. Ja ne vidim njega kao velikog igrača. Verovatno
postoje privredne veze s elitom u vašoj zemlji, ali to je više kao
jedan mit da će pomoći Turska. Ne vidim kako on može da pojača svoj
uticaj na Bošnjake koji su, na sreću, još uvek, mada se to menja,
pretežno sekularna grupacija. Islamizirat će se i Bošnjaci, kao što
je i kod Srba i Hrvata uticajna crkva.
Ti procesi se, na žalost, već odvijaju u Sarajevu.
Korać: Vidim ja to u Sarajevu, ali to je logična posledica onoga što
se dešava. Moja bi procena bila da će turski uticaj, ustvari, da
opada, jer Turska će sve manje biti zaštitnik, i sad me užasno kopka
kome će se okrenuti jedan deo bošnjačke političke i društvene elite,
jer oni nemaju kud da se okrenu.
Zagreb ili Beograd?
Korać: Ne moraju da se opredele, ali su dosta tragično počeli.
Ne mogu ni sami. Šta može Sarajevo uraditi u ovakvom rasporedu
snaga?
Korać: Imali ste ljude koji su imali, što kažu i stasa i glasa,
imali su i neko obrazovanje, pa onda završe u korupciji, prodaju sve
to začas. Ne možete dobre novinare izbacivati iz novinarstva... i vi
imate jedan mlin koji melje i ono što vredi, ni u vašem narodu nema
previše elite koja vredi, pa ne možete je stalno izbacivati, ili ona
samu sebe deklasira svojom gramzivoću.Vi ste rasuli te mladiće i
devojke po Evropi, to je, ustvari, prava tragedija. Ja ih srećem.
Oni su skoro najbolji deo imigranata, ili su najbolji. Možda, za
neku budućnost BiH i bošnjačkog naroda da će se oni u nekoj drugoj
situaciji vraćati, ne čak ni da bi živeli, što bi bilo lepo, nego,
investirati, dolaziti... To je neka vaša perspektiva, ali sad vi
veliku silu koja vas podržava nemate, ali ja vam otvoreno kažem:
mislite da sam ja kao građanin Srbije srećan što je velika sila koja
mene podržava Rusija?
U ovom trenutku, ovo je jedan težak trenutak za naš region, vrlo
težak trenutak, mene je ovo sa Crnom Gorom jako uplašilo. Oni su
računali na podele u crnogorskom društvu koje su realne.
Govori li u prilog tome činjenica da su u crnogorksoj delegaciji
koja je posjetila Ramzana Kadirova, predsjednika Čečenije, bili
pripadnici opozicije i neki Bošnjaci?
Korać: Reisa Islamske zajednice u Crnoj Gori, Fejzića, zvao je
Kadirov, koga on u životu nije video. On prvo nije ni verovo da
razgovara s Kadirovom. Kadirov je teoretski, kao predsednik
Čečenije, najvažniji musliman u Ruskoj federaciji. Čovek čiji je
glavni grad, Grozni, srušila Ruska vojska. On kaže da mu je Putin
najbolji drugar.
Kadirov je Fejziću rekao da ga moli da naprave koaliciju s
opozicijom. Ta opoziciona grupa, numerički, ako bi im se pridodala
dva bošnjačka poslanika, mogla bi da napravi većinu i vladu. A u toj
opoziciji se nalaze potpuno inkopatibilne stranke – vezuje ih samo
želja da dođu na vlast i mržnja prema Milu Đukanoviću. Imate u toj
opoziciji četničkog vojvodu Mandića koji je predlagao da se podigne
spomenik Pavlu Đurišiću, komandantu crnogorskih četnika koji je klao
njihov narod, identično onome što što je urađeno u ovom ratu u Foči,
u Višegradu... Fejzić mu je odgovorio, pošto je pametan čovek, da je
on verski poglavar i da se ne meša u politiku. Fejzić je rekao i da
nema ništa sa odlaskom delegacije u Čečeniju i da on to ne odobrava.
Da se ne igramo: neko je dobio pare i ide da uzme pare. Nisu to
nikakve velike ideje.
Imam informaciju da im je Kadirov rekao: uzmite veliki papir i
napišite iznos u dolarima.
Korać: Ne znam da li je to rekao, ali je sasvim sigurno da bi tako
bilo. Nema tu nikakve sumnje jer bi Rusi to sve platili. To vam
pokazuje kako se daleko ide u manipulacijama, i koliko Rusija neće
da pusti Crnu Goru na miru. Šta mislite da će da ostavi Republiku
Srpsku?
Za razliku od Crne Gore u Republici Srpskoj to od njih niko i ne
traži, čak suprotno, pozivaju ih i dobrodošli su.
Korać: Nekad zemlja ima dobre lidere, nekada loše. Onog trenutka kad
Crna Gora uđe u NATO pakt, ona će ostati sa svojim problemima, ali
će biti izvan domašaja Rusije i to je ključno. U ovom trenutku Crna
Gora je primer kako daleko su Rusi spremni da idu da zadrže svoje
pozicije.
Postavlja se pitanje šta je sudbina ovom regionu jer Rusija
licemerno kaže da nema ništa protiv da mi uđemo u EU. Ali meni to
liči na ove izjave iz Srbije da oni podržavaju intergritet BiH, da
podržavaju Dodika, koji kaže da to treba razbiti, a ne možete
podržavati i jedno i drugo. Rusija glasa u Savetu bezbednosti i čini
te usluge, glasali su protiv engleske rezolucije o osudi Srebrenice.
Ali, Rusija nije glasala protiv osnivanja suda u Hagu, što je vrlo
interesantno.
To se tumači time da Rusija tada nije bila jaka.
Korać: Tako je, to je Jeljcinova Rusija, a ne ova jaka, moćna
Rusija, pri tom je cena nafte i gasa još niža, pa je Rusija,
zapravo, slabija ekonomski nego što je bila.
Je li politički jača?
Korać: Rusija je sada agresivnija, ona nije jača. Putin je novi
ruski nacionalizam. On je smatrao da je ponižavanje Rusije za
vrijeme pijanoga Jeljcina, sramota. Putin je suočen sa ogromnim
padom životnog standarda u Rusiji, oni svoje projekte ne mogu da
izvedu zato što Rusija izvozi isključivo gas i naftu. Šta još izvozi
Rusija? Ništa. Ona u tom novom nacionalizmu vidi svoje mesto kao
velike sile, a danas u parlamentu Rusije imate različite stranke,
ali nemate nijednu antiputinovsku.
Postoje li, po Vama, realne šanse da dođe do novih promjena granica
na Balkanu?
Korać: To ljudi često pitaju i sve češće se citiraju potpuno
marginalni autori. Prevode se marginalni tekstovi, neko piše da
treba sve granice promeniti, a zanimljivo je da to nikad ne predlažu
za svoje zemlje. Mene je zbunio i iznenadio Foreign Affairs, zato
što je to ozbiljan list. Autor kaže da bi promena granica ovde bila
bolja nego održavanje granica. Ono što je ovde opasno, to je teza o
nelogičnosti granica. Logične granice, po meni, imaju dve zemlje,
Japan i Engleska, jer su ostrva. Mogao bih da navodim najnelogičnije
granice u Evropi, samo da pomenem poljsko-nemačku granicu ali niko
sad ne pokreće pitanje njenog korigovanja. Iza toga se uvek krije
ono čuveno pitanje: što bi ja bio nacionalna manjina u tvojoj
državi, kad ti možeš da budeš nacionalna manjina u mojoj. Ne verujem
da će iko na ovom svetu pristati na to, sem ako to nije, naravno,
neki međusobni sporazum. Ali ono što je moguće, to je da uvek
postoji jedna nada da silom može da se uzme neka teritorija.
Međutim, i tu ima jedan primer koji govori protiv toga, a to je
Kipar koji niko na svetu nije prizno sem same Turske.
Ovde ne možete menjati granice bez rata. Može ako kažu Bošnjaci i
Hrvati: mi se slažemo, neka ode Republika Srpska, nama dosta i ovo,
ali to neće tako biti jer nema nikoga s bošnjačke i hrvatske strane
ko se s time slaže. Koliko Albanaca će prihvatiti da im se odnese
dio države? Na priče Tomislava Nikolića, pa i patrijarh je nešto
rekao, o tome kako ćemo ratovati, ljudi su rekli: ti sa tvojim sinom
idi pa ratuj.
Zar smo već zaboravili krvave ratove koji su, historijski rečeno,
bili juče...?
Korać: Ljudska priroda nije naročito racionalna. Ljudi imaju jednu
neviđenu sposobnost da ništa ne uče. Znate kako kažu, istorija je
jedna izvanredna učiteljica ali jako teško nalazi đake. |
