|
Prošlo je sedamdeset godina od čuvenog Nirnberškog suđenja, koje je
predstavljalo prekretnicu u međunarodnom pravu i procesuiranju
ratnih zločina i koje je bilo važan činilac u oprocesu
denacifikacije posleratne Nemačke.
Na prostoru bivše Jugoslavije, i dalje opterećenom bremenom ratova
iz devedesetih, pravdu pokušava da donese Haški tribunal. Međutim,
domet ove institucije ograničen je u Srbiji u kojoj se Haški
tribunal i dalje posmatra kao antisrpski sud rezervisan za suđenje
Srbima.
Da li je u uslovima medijske satanizacije ove ustanove moguće
suočavanje s prošlošću u Srbiji i može li se danas nešto naučiti iz
Nirnberškog procesa, bila je tema o kojoj se razgovaralo u utorak u
Kući ljudskih prava u Beogradu, u kojoj je prikazan dokumentarac
„Nirnberg: Lekcija sadašnjice“.
Kada su u drugoj polovini 1940-ih na Nirnberškom procesu, u okviru
12 suđenja, osuđeni visoki i niži politički, vojni, ekonomski
pripadnici nacističke Nemačke, bio je to i simbolički slom
ideologije i režima koji je desetak godina ranije baš u tom gradu
doneo nacističke Nirnberške zakone.
„Ono što je bio cilj procesa i jedno od najvećih postignuća jeste
taj napor i uspeh da se bar za izvesno vreme ustanovi jedna
nadnacionalna instanca koja će suditi glavnim zločincima“, rekla je
Jelena Volić-Helbuš, teoretičarka nemačke književnosti i kulture, na
debati održanoj u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava, a
nakon projekcije dokumentarnog filma „Nirnberg: Lekcija sadašnjice“.
Film čini video arhiva sa samog suđenja u Nirnbergu, kao i video
dokumentacija iz predratnog i ratnog vremena.
Uz pravno suočavanje s prošlošću, važan segment u denacifikaciji
Nemačke bilo je civilno društvo, dodaje Jelena Volić-Helbuš.
„Civilno društvo je bilo prostor gde se do dana današnjeg, bez
izuzetka, suočavalo s prošlošću. Tu je naravno i taj fantastični
nemački Ustav koji je pravljen detaljno, pažljivo i u stalnom
dijalogu sa zločinima koji su počinjeni u Drugom svetskom ratu“,
objašnjava Volić-Helbuš.
Za razliku od nemačkog društva koje je i zakonski i identitetski
prihvatilo odgovornost za zločine iz Drugog svetskog rata, u Srbiji
se to još uvek nije dogodilo kada je reč o ratnim zločinima iz
devedesetih, rekao je politikolog Miloš Ćirić.
Haški tribunal, u kojem se već gotovo četvrt stoleća sudi vojnim i
političkim zvaničnicima sa prostora bivše Jugoslavije, u ovdašnjoj
javnosti se doživljava kao antisrpski sud, dodaje Ćirić.
„Uprkos dostupnosti suđenju Slobodanu Miloševiću – kao što se sećate
bilo je svakodnevno emitovano - nacionalisti u našoj zemlji su to
iskoristili kao platformu za odbranu svoje politike i za prevaru da
se u Hagu sudi Srbiji, a ne konkretnim Srbima za konkretne zločine“,
smatra Ćirić.
Na početku rada Haškog tribunala postojali su mediji koji su pratili
kontinuirano rad te institucije. Danas izveštavanje o istini,
odgovornosti i pomirenju nikoga više ne interesuje, kaže u razgovoru
za Radio Slobodna Evropa Maja Šajkaš, novinarka i osnivačica
agencije „4 Better Media“.
„Sada imamo institucije koje ne funkcionišu, građane koji nemaju
povrerenja u te institucije, politički vrh koji je takav kakav je, u
krajnjoj liniji haške osuđenike koji su sada vrlo prominentno u
medijima pa i u vrhu države. To ne stvara pravu bazu za pravo
izveštavanje ili za pravu sliku o Hagu u srpskim medijima“,
objašnjava Maja Šajkaš.
Miloš Ćirić dodaje da je, uprkos svim kritikama Haškog tribunala,
značaj ove institucije veliki.
„Ono što je važno za nas koji se u ovoj zemlji bavimo medijima i
aktivizmom za ljudska prava, najveće nasleđe Haškog tribunala je to
što imamo čitavu seriju nepobitnih činjenica o događajima i ljudima
koji su učestvovali u određenim zločinima. To ima ogromnu pravnu,
ali i moralnu vrednost“, kaže Ćirić.
Jelena Volić-Helbuš napominje da je suočavanje s prošlošću proces za
koji je potrebno vreme, i koji nikada nije do kraja završen.
„Mi mislimo da ćemo se u našoj generaciji, ili u naredne tri,
suočiti sa zločinima, pročistiti i onda nastaviti dalje kao čisti
građani. To ne može tako. Mi danas u Nemačkoj imamo ozbiljan
problem. Imamo Alternativu za Nemačku (AfD, ekstremno desni pokret,
prim D.K.) koji kreće u jednu strašnu kampanju i vi sad vidite da se
dižu neki duhovi iz prošlosti. Što znači da vi niste njih u Ninbergu
niti u Frankfurtu niti u bilo kojem drugom procesu iščistili. Ali,
vi ste time dali javnosti signal da su neke stvari neprihvatljive“,
kaže Volić-Helbuš.
Haški tribunal ulazi u završnu godinu svog mandata i trenutno su u
toku postupci u dva predmeta - prvostepeni protiv Ratka Mladića, a
drugi žalbeni postupak u predmetu "Prlić i drugi", kojim su
obuhvaćena šestorica optuženih.
Izricanje presuda u oba predmeta se očekuje u novembru 2017. godine. |
