|
Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je - zašto
Aleksandar Vučić odgovara i Briselu i Moskvi. Sagovornici su bili
profesor južnoevropskih studija na Univerzitetu u Gracu Florian
Bieber i spoljnopolitički analitičar iz Beograda Boško Jakšić.
Bilo je reči o tome kako su nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski
predsednik Vladimir Putin dali podršku Vučiću, primajući ga
neposredno uoči predsedničkih izbora u Srbiji, zašto je Vučić
potreban Briselu i Berlinu, a zašto Moskvi, da li je Vučićeva ponuda
da Beograd bude domaćin samita proruske Evroazijske unije prst u oko
EU, da li Rusija radi na tome da Srbiju drži dalje - ne samo od NATO
pakta - nego i od EU, zbog čega Brisel oprašta Vučiću veze sa
Moskvom, zašto EU ne smeta autoritarni sistem koji Vučić gradi u
Srbiji, kome više odgovara sadašnja spoljna politika Srbije -
Briselu ili Moskvi, kao i o tome dokle može trajati Vučićeva igra
između EU i Rusije.
Omer Karabeg: Uoči predsedničkih izbora, na kojima je ubedljivo
pobedio,Vučića su primili i nemačka kancelarka Merkel i ruski
predsednik Putin. Angela Merkel ga je pohvalila za reforme koje
spovodi u Srbiji, dok mu je Vladimir Putin poželeo sreću na
izborima, a nakon pobede mu uputio neuobičajeno srdačnu čestitku.
Vučiću su pobedu čestitali i čelnici Evropske unije Donald Tusk i
Žan Klod Junker koji su poručili da Vučićeva pobeda pokazuje da
narod Srbije potpuno podržava evropski put. Da li to znači da je
Vučić, da tako kažem, istovremeno čovek i Moskve i Brisela?
Florian Bieber: To je signal koji Vučić šalje domaćoj javnosti. On
je svestan da većina građana Srbije želi u Evropsku uniju, ali i da
istovremeno želi i dobre odnose sa Rusijom. On pokušava da pravi
nekakvu kombinaciju i moramo priznati da je do sada bio prilično
uspešan u tome.
Boško Jakšić: Za lidera jedne male zemlje, kao što je Vučić,
nesumljiv je uspeh kada u rasponu od tri nedelje uspe da poseti i
nemačku kancelarku i ruskog predsednika. Druga je stvar koliko je to
njegovo spajanje Evrope i Rusije iskreno. Pitanje je da li Vučić
istinski uspeva da pridobije saveznike i u Evropskoj uniji i u
Rusiji ili ta njegova igra izaziva podozrenje i kod jednih i kod
drugih.
Omer Karabeg: Zašto je Vučić potreban Briselu?
Florian Bieber: U ovom trenutku, kada Evropska unija ima toliko
problema kako zbog Bregzita tako i zbog odnosa unutar same unije, za
Brisel je najbitnije da Balkan bude miran i da ne pravi probleme. U
takvoj situaciji evropskim zvaničnicima je dobrodošla poruka koju
šalje Vučić i koja glasi - ja vam neću praviti probleme i ja želim
da sarađujem sa svim zemljama u regionu.Zbog toga ga cene u Briselu.
Dosta diplomata mi je reklo da su sigurni da on stvarno želi
evropske integracije.
Boško Jakšić: Vučić je Briselu potreban iz dva razloga. Prvi je
napredovanje i finalizacija dijaloga sa Kosovom, a drugi je što
evropski zvaničnici misle da će Vučićeva Srbija igrati pozitivnu
ulogu u procesu stabilizacije odnosa na zapadnom Balkanu, pre svega
u Bosni i Hercegovini.
Moskva je pragmatična
Omer Karabeg: A zašto je potreban Moskvi?
Boško Jakšić: Vučić je potreban Rusiji pre svega da bi ona sačuvala
i proširila kanale svog uticaja koji se preko Srbije širi regionom.
Nakon što su ostvarili energetsku kontrolu nad Balkanom, Rusi u
poslednje vreme jačaju i svoj politički uticaj da bi, ako ništa
drugo, barem sprečili širenje NATO pakta na Balkanu. U tome Srbija
treba da im bude veoma važan, ako ne i najvažniji saveznik.
Florian Bieber: Rusija želi da u regionu ima partnera kako bi preko
njega mogla da ostvari uticaj. Ona želi da se meša u proces evropske
integracije balkanskih zemalja. U ekonomskom smislu Rusija ne može
mnogo ponuditi zemljama Balkana, ali ona koristi slabosti Evropske
unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Omer Karabeg: Ako je Moskva htela da ima svog igrača, podržala bi
Tomislava Nikolića koji joj je mnogo bliži. To je čovek koji se
otvoreno nudi Moskvi i koji ne krije svoje divljenje Rusiji i
Putinu. On bi joj sigurno bio pouzdaniji partner od Vučića.
Florian Bieber: Moskva je pragmatična. Ona je dobro znala ko će
pobediti na izborima u Srbiji i nije želela da bude na pogrešnoj
strani. Rusi ne žele da prave partnerstvo sa onima koji odlaze sa
vlasti. Zbog toga su izabrali Vučića, iako u Srbiji ima političara
koji su im bliži nego Vučić.
Boško Jakšić: Tačno je da je Tomislav Nikolić čovek koji je govorio
da mu je Rusija druga majka i koji je svojevremeno nudio Moskvi čak
i vojne baze, ali je Moskva bila svesna da postoji sasvim realna
opasnost da dosadašnji predsednik izgubi izbore. Može se
pretpostaviti da je Vučić rizike vezane za Nikolića preneo Kremlju
kome je pre svega stalo da sačuva kanale svog uticaja, a ne da ima
čoveka koji mu je odan, ali nije na vlasti.
Prst u oko EU
Omer Karabeg: Vučić je prilikom posete Moskvi izjavio da će ponuditi
Putinu da ove godine Srbija bude domaćin samita Evroazijske
ekonomske unije koja je zamišljena kao alternativa Evropskoj uniji.
Ne znamo šta je Putin odgovorio, ali zar to nije prst u oko Briselu?
Boško Jakšić: Ponudu da Beograd bude domaćin samita Evroazijske
unije ja pre svega čitam kao Vučićev politički ustupak Moskvi. Čini
mi se da Brisel ima sve razloge da bude zabrinut.
Florian Bieber: To je tačno, ali moramo da vidimo da li je reč o
ozbiljnoj ponudi ili je to još jedan Vučićev pokušaj da igra i sa
jednom i sa drugom stranom. On pravi probleme - najbolji primer je
slanje onog oslikanog voza na Kosovo - da bi kasnije mogao da ih
reši i hvali se kako je garant stabilnosti u regionu. Pitanje je da
li tom ponudom Vučić želi da poveća vlastitu važnost i pokaže
Evropskoj uniji da on ima i druge opcije. Brisel je do sada dosta
strpljivo podnosio te njegove igre. Koliko će to trajati - nije
jasno.
Omer Karabeg: Gospodine Jakšiću, nedavno ste rekli da je najnoviji
plan Rusije da Srbiju odvrati od Evropske unije. U prilog toj
tvrdnji naveli ste činjenicu da nakon poslednjeg susreta sa Vučićem
Putin nije rekao da podržava evropske integracije Srbije što je
izjavljivao prilikom ranijih susreta. Ja bih dodao da se Evropska
unija ne pominje ni u Putinovoj poruci kojom je Vučiću čestitao
pobedu. Pominje se samo jačanje rusko-srpskog strateškog
partnerstva.
Boško Jakšić: Do izbijanja ukrajinske krize Rusija se mahom
koncentrisala na to spreči širenje NATO pakta na Zapadnom Balkanu,
ali poslednjih godina pojačava svoju propagandu čija je glavna
poruka da Evropska unija nije više područje blagostanja i da nije
čak ni bezbedna - imajući u vidu nalete terorizma. Kritika Evropske
unije praćena je ponudom alternative na istoku, a to je pomenuta
Evroazijska unija. Otuda izostanak ruske javne podrške evropskim
integracijama Srbije, što smo videli u Putinovoj izjavi nakon
susreta s Vučićem i njegovoj čestitki nakon Vučićeve pobede. Sve to
ne iznenađuje u kontekstu nove ruske politike koja podrazumeva
agresivniji nastup u odvraćanju zemalja Zapadnog Balkana od Evropske
unije.
Florian Bieber: Sve je to posledica slabosti politike Evropske unije
prema Zapadnom Balkanu. Što zainteresovanost Brisela za to područje
bude slabija - to će Rusija više ignorisati evropsku integraciju
zapadnobalkanskih zemalja. Rusija možda nikada neće biti u stanju da
tim zemljama ponudi neku zadovoljavajuću alternativu, jer za to nema
mogućnosti, ali može da slabi proces evropskih integracija i jača
veze sa zemljama kao što je Srbija.
Rusko oružje
Omer Karabeg: Da li je jedan od poteza kojim Rusija želi da Srbiju
veže za sebe najava sve većeg izvoza ruskog oružja u Srbiju?
Boško Jakšić: Nesumnjivo. Moskva je svakako veoma dobro upoznata sa
činjenicom da je Srbija s NATO paktom potpisala sporazum koji
predviđa najveći mogući stepen saradnje koju jedna zemlja -
nečlanica - može da ima sa zapadnom vojnom alijansom. Zna se da se
Vojska Srbije reformiše po NATO standardima, da je njen generalštab
uređen po tim standardima, da i municija, koju koristi Vojska
Srbije, mora biti po NATO standardima. Poklanjanjem i prodajom
oružja Rusija želi da Srbiju veže za sebe i spreči je da eventualno
jednog dana uđe u NATO savez. Mislim da je to glavni ruski cilj.
Postoji tu još jedna poruka - rusko oružje čuva Srbiju, kao što
Rusija svojim vetom čuva Srbiji Kosovo. I ta poruka itekako ima
odjeka u srpskoj javnosti.
Florian Bieber: To su u stvari simbolički gestovi. Tim poklonima se
stvara slika da Rusija ima mnogo veći uticaj u Srbiji nego što je to
u stvarnosti. To su u suštini dosta prazne geste od kojih Srbija
nema prevelike koristi, ali se onda o njima sedmicama govori u
tabloidima, pa se stvara utisak da je to dokaz velikog rusko-srpskog
prijateljstva.
Priča za uši Brisela
Omer Karabeg: Da li evropski zvaničnici opraštaju Vučiću njegove
veze sa Moskvom zbog toga što su svesni velikog proruskog
raspoloženja u Srbiji, pa u Vučiću vide čoveka koji može da spreči
da Srbija ne ode na rusku stranu?
Florian Bieber: To jeste viđenje Brisela. Vučić im prodaje tu priču.
On ide tamo i uverava ih da je on proevropski opredeljen i da želi
reforme, a da je to što govori o Rusiji samo igra koju on mora da
igra zbog svojih glasača. On im kaže: “Ako mene ne podržite dobićete
Šešelja ili Nikolića ili nekog drugog proruskog političara“. Ja ne
verujem da je to tačno. Videli smo koliko je procenata dobio
Vojislav Šešelj na predsedničkim izborima. Ne verujem da većina
građana misli da je Rusija najbitnija za Srbiju. Opet je to Vučićeva
igra. Mediji koji su bliski Vučiću govore o proruskim temama da bi
onda on u Briselu mogao da kaže da je jedini koji brani Srbiju od
buduće alijanse sa Rusijom.
Boško Jakšić: Vučić dobija indulgenciju iz Brisela zato što
tamošnjim partnerima stalno ponavlja da moraju da ga podrže jer je
on, navodno, najsigurnija brana ruskom uticaju koji je, objektivno
govoreći, snažno prisutan ne samo u javnosti već i u njegovoj
sopstvenoj stranci. Vučić je, rekao bih, samo jedan od niza
političara u regionu koji su jako dobro naučili šta prija ušima
Brisela i mislim da mu zbog toga evropski zvaničnici veruju. Ali ja
bih ipak rekao da je Vučić svoju političku budućnost vezao za
Evropsku uniju, bez obzira na to što ponekad jače ili slabije igra i
sa Moskvom. I jedni i drugi se pretvaraju da Vučiću do kraja veruju
u toj njegovoj politici novog nesvrstavanja, da je tako nazovem.
Erdoganizacija Srbije
Omer Karabeg: Pada u oči da Briselu previše ne smeta autoritarni
sistem koji Vučić gradi u Srbiji. Evropski funkcioneri tu i tamo
izreknu po neku zamerku o stanju u pravosuđu i medijima, ali to se
izgubi u unisonim pohvalama o reformama i ekonomskom napretku koji
Srbija postiže pod Vučićevim rukovodstvom. Da li Brisel misli da je
Vučić jedini čovek koji može da obezbedi stabilnost u Srbiji, pa
onda u ime stabilnosti žrtvuju demokratiju i vladavinu prava?
Florian Bieber: To jeste najveći izazov i to nije samo slučaj u
Srbiji, nego i u celom regionu. Brisel ignoriše smanjivanje
demokratskih prava i gušenje slobode i to čini iz tri razloga. Prvi
razlog je što evropski zvaničnici na to gledaju dosta formalno.
Tokom kampanje za predsedničke izbore bilo je očigledno do koje mere
je Vučić bio prisutan u medijima, dok su ostali kandidati dobili
zanemarljiv prostor. Međutim, u institucionalnom smislu sve je
izgledalo prilično OK. Isti problem imamo u Crnoj Gori, to je dugo
bio problem u Makedoniji, a tako je i u Bosni i Hercegovini, samo iz
drugih razloga. Lideri u regionu kontrolišu politički sistem ne kroz
ustav, kao što to sada pokušava Erdogan, nego na neformalni način.
Oni kontrolišu državu preko svojih stranaka koje zapošljavaju ljude.
Ne možete dobiti posao u državnoj upravi, niti napraviti karijeru,
ako niste član vladajuće partije. To liderima daje veliku moć. Iz
ugla Evropske unije to je u redu, jer oni formalno ne krše ustav,
mada ništa nije u redu.
Razlog što Evropska unija prihvata nedomokratski način vladavine je
što autoritarni lideri garantuju stabilnost. Milo Đukanović kaže da
je on taj koji garantuje priključenje Crne Gore NATO paktu, a Vučić
se predstavlja kao neko ko će sprečiti ruski uticaj u Srbiji. I
treći razlog je što Evropska unija više nema apetit za proširenjem.
Proces evropskih integracija se nastavlja više po inerciji nego iz
stvarnog ubeđenja. Ni sa jedne, ni sa druge strane taj proces se ne
shvata baš ozbiljno. Posledica svega toga je da je u regionu sve
manje demokratije i da su reforme na klimavim nogama.
Boško Jakšić: Šire evropske okolnosti pogoduju Aleksandru Vučiću.
Očigledna je kriza evropskih vrednosti čiji su simptomi razni
Kačinski i Orbani. Međutim, ne smemo zaboraviti da su Vučić i
naprednjaci nesumnjivo evropski projekt čiji je cilj bio razrešenje
kosovskog čvora koji Boris Tadić ili nije umeo ili nije imao
hrabrosti da reši. Zbog toga je Vučić dragocen za Evropsku uniju sve
dok obezbeđuje da Briselski dijalog kako-tako funkcioniše. Ona hvali
i hrabri Vučića zatvarajući oči pred činjenicom da je njegova vlast
sve autoritarnija i da on sprovodi neku vrstu meke erdoganizacije
Srbije. Brisel se drži stava da mu je stabilost važnija od
demokratskog društva, vladavine prava, izgradnje snažnih i
nezavisnih institucija i poštovanja građanskih sloboda, uključujući
i medijske. Plašim se da će to, nažalost, potrajati ne samo zbog
toga što je Evropska unija u ovom trenutku opsednuta sopstvenim
krizima, nego i zbog rasta nacionalizma i desnog populizma u samoj
uniji. Sve to ide na ruku autokratima u regionu.
Vučić i Gruevski
Omer Karabeg: Ali čini se da Evropska unija ne primenjuje svugde na
Balkanu recept da je stabilnost važnija od demokratije. U Makedoniji
ne podržava autoritarnog lidera Nikolu Gruevskog, već njegovog
protivnika Zorana Zaeva. Zašto Brisel za Makedoniju ima jedne
kriterijume, a za Srbiju druge?
Boško Jakšić: Ne ulazeći u sve detalje proruske politike dosadašnjeg
premijera Gruevskog, koji je odbio da se pridruži sankcijama Rusiji
i koji podržava sve ruske energetske projekte na prostoru zapadnog
Balkana, objektivno gledajući Srbija predstavlja mnogo veći ulog
nego Makedonija. Ne potcenjujem destabilizacione kapacitete
Makedonije ili Crne Gore, ali činjenica da je da bi haos u Srbiji
mogao da destabilizuje ceo region.
Florian Bieber: Moram reći da Evropska unija dosta dugo nije bila
kritična prema Gruevskom i njegovoj partiji VMRO-u dok nije postalo
očigledno do koje mere su oni kršili najosnovnija demokratska
pravila. Čak i kada je izbio skandal oko masovnog prisluškivanja,
zvaničnici Evropske unije nisu podržali opoziciju nego su tražili da
se to reši kao politički problem, a ne kao problem demokratije. Tek
nakon decembarskih izbora, kada je opozicija uspela da zajedno sa
koalicionim partnerima formira većinu u parlamentu, oni su počeli da
je podržavaju. Zbog toga ne bih rekao da Evropska unija ima jedne
kriterijume za Makedoniju, a druge za Srbiju. Da je opozicija
osvojila većinu na izborima u Srbiji - Brisel bi je podržao. Znamo
kakvi su bili ti izbori, ali od zvaničnika Evropske unije uvek ćete
čuti da moraju da sarađuju sa onima koji su pobedili na izborima -
to su njihovi partneri.
Moskva je zadovoljnija Vučićem
Omer Karabeg: Kome više odgovara Vučićeva politika balansiranja -
Moskvi ili Briselu?
Boško Jakšić: Rekao bih Moskvi. Moskva je Vučića poslednji put
kritikovala pre dve godine kada je ruska državna televizija oštro
napala srpskog premijera zbog konsultantskog ugovora koji je njegova
vlada potpisala sa firmom Tonija Blera. Od tada, koliko znam, nije
bilo nikakve kritike. Iz Briselu, s druge strane, mogu se čuti
konstantne zamerke na račun Vučića, iako su one plasirane upadljivo
obazrivo. One se tiču, pre svega, odbijanja Srbije da se pridruži
sankcijama prema Rusiji i uskladi svoju spoljnu politiku sa
evropskom. Povremeno Brisel, istina vrlo blago, izrazi i
nezadovoljstvo zbog stanja u pravosuđu i medijima. Iz Moskve,
međutim, nema nikakvih zamerki i stoga možemo da izvučemo zaključak
ko je zadovoljniji Vučićem. To je svakako Moskva.
Florian Bieber: Složio bih se da Vučićevo balansiranje više odgovara
Rusiji. Za Rusiju je uspeh kada može da pridobije zemlju kao što je
Srbija, zato što Rusija u ekonomskom smislu nema šta da ponudi.
Prema tome, ako se nastavi proces približavanja Beograda Moskvi,
onda je to veliki uspeh za Rusiju i veliki pokazatelj slabosti
Evropske unije.
Omer Karabeg: Dokle može trajati Vučićeva igra između Moskve i
Brisela?
Boško Jakšić: To ne zavisi od Beograda već od toga u kom pravcu će
se razvijati globalni odnosi, pre svega odnosi između Amerike i
Rusije i Evropske unije i Rusije. Zaoštravanje i konfrontacija
podrazumevaju zahtev i jedne i druge strane za jasnijim svrstavanjem
Srbije, dok bi normalizacija značila da Srbija u dužem periodu može
da se drži svoje omiljene diplomatske formule koja glasi - i
Evropska unija i Rusija, kao i da sačuva poziciju vojne
neutralnosti, bez obzira što je ona problematična imajući u vidu da
neutralnost moraju da potvrde i druge zemlje.
Florian Bieber: Tačno je da to u velikoj meri zavisi od odnosa
Rusije sa Evropskom unijom. Do sada je Evropska unija dopuštala ne
samo Srbiji nego i nekim svojim članicama da imaju bolje odnose sa
Rusijom, uprkos tenzijama sa Moskvom. Mislim da će pokušaj ruskog
uticaja na izbore u Nemačkoj i Francuskoj zaoštriti te odnose, možda
ne kratkoročno, ali svakako dugoročno. U tom slučaju Evropska unija
ne bi više imala razumevanja za Vučićevo manevrisanje i stavila bi
Srbiji do znanja da ne može istovremeno imati bliske odnose i sa
Briselom i sa Moskvom. |
