|
Ovo je državni zločin prema sopstvenom narodu i svi krivci nisu
procesuirani. Prošlo je 18 godina, u međuvremenu su izašle nove
knjige, memoarske knjige, ali o stradalima u Radio-televiziji Srbije
- koji su namerno žrtvovani - i dalje se ćuti. Zločinci i njihovi
pomagači se i ne kriju. Znali su, govorili su, 'da će nas 'roknuti',
ali (odgovorni) nisu hteli da spreče. Tužilaštvo je posebna priča,
Zagorka Dolovac [republički javni tužilac od 2009. godine] nikad se
nije suočila sa porodicama stradalih, a svi rukovodioci televizije
pet minuta posle bombardovanja zgrade u Aberdarevoj bili su na licu
mesta...
Ovako je u četvrtak, 20. aprila, na tribini/pomenu povodom ovog
slučaja svoje kazivanje otpočela Žanka Stojanović, majka nastradalog
Nebojše (27), žena koja, zajedno sa porodicama ostalih stradalnika,
18 godina tumara za istinom, kucajući na mnoga vrata, najviše u
Beogradu, ali i po Evropi i svetu.
Tribina, na kojoj su, pored Žanke Stojanović, govorili novinarka
Gordana Suša, reditelj Janko Baljak, penzionisani general Sveto
Malinović, bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac (aktuelni
predsednik Demokratske stranke), Zoran Živković, bivši srpski
premijer, poslanik u Narodnoj skupštini i lider Nove stranke,
publicista Zoran Janić, Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za
ljudska prava i novinar Rade Radovanović - nije održana u RTS-u,
niti su, kao što nije bilo ni predstavnika vlasti, na nju došli
njeni današnji čelnici. Održana je u Medija centru, pod
pokroviteljstvom Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Zašto se rasteže istraga? Žanka Stojanović tvrdi da je tužilac Zoran
Đošan "zagubio nove dokaze, koje su mu dostavile porodice žrtava, i
da zbog toga ne može da pokrene istragu" te da, pod izgovorom
"poštovanja prema porodicama", ne želi da zatvori slučaj, a zapravo,
tužilaštvo tako sprečava porodice da se obrate međunarodnim
institucijama.
RTS ipak bio meta
General Malinović (bivši komandant Lovačko-bombarderskog puka, koji
je u javnost dospeo tek nedavno, vatrenim nastupima na predizbornim
tribinama Saše Jankovića) nema nikakva saznanja o tome da li je viša
vojna komanda znala da je RTS cilj, ali je mišljenja da je onaj ko
je odabrao RTS za metu - zločinac.
Osuđuje i one koji su ostavili ove ljude - Jelica Munitlak (28),
šminker, Ksenija Banković (28), video-mikser, Darko Stiomenovski
(26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27), tehničar u
masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić
(31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša
Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa,
Ivan Stukalo (34), tehničar, Dejan Marković (39), radnik
obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav
Jovanović (50), tehničar u masteru, Milan Janković (59), precizni
mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan
Jontić (54), monter) - "kao kolateralnu štetu, da prave naše Markale
radi poena u svetu". (Prosečna starost poginulih 33,5 godina.)
Za razliku od Malinovića, koji je okolišao, pominjao patriotizam,
prave vođe i demagoge (čak da nikad nije glasao za Slobodana
Miloševića!?), Živković, bivši najbliži saradnik ubijenog premijera
Zorana Đinđića, direktan je: "NATO bombardovanje Srbije nema nikakvo
opravdanje. Ludilo koje smo imali ovde sa Slobodanom Miloševićem,
kao glavnim ludakom, i ludilo oko njega nije moglo da se reši
bombardovanjem, ali još više nema opravdanja da isti ti ludaci
žrtvuju nedužne ljude."
Živković napominje da je NATO još 13. ili 14. oktobra 1998. godine
usvojio plan bombardovanja i da je tadašnja Savezna vlada, kojom je
predsedavao Momir Bulatović (naredba pod brojem 37) naložila RTS-u
izmeštanje tehnike i ljudstva. Rukovodstvo nije ispoštovalo naredbu.
Upravo tada, kaže Živković, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić
dobijaju rešenja za stanove, kupuju nameštaj i useljavaju se.
Zašto se brani Šutanovac?
Šutatovac, iz njemu samo poznatih razloga, uporno skreće vodu na
nečiju vodenicu, govori o netačnim tvrdnjama koje su se pojavljivale
u javnosti, poput one da je neko "presreo komunikaciju između pilota
aviona koji je gađao RTS i NATO baze", i da je od čelnika NATO-a
saznao da takva komunikacija ne postoji.
Antonijević pita tužilaštvo "na koji način su zamrzli postupak" i da
je sada ostala - koliko god bilo nisko poverenje u rad Ustavnog suda
- jedino ustavna žalba i da jedino tako može da se dođe do
Međunarodnog suda pravde u Strazburu.
S druge strane, publicista Janić, autor knjige Tišina u Aberdarevoj,
svojevrsne optužnice o ovom zločinu, kaže da je njegova knjiga
testament i oporuka da se "jednog dana, kada se sve promeni", dođe
do istine i "uputstvo za sud, koji ništa nije preduzeo". On, pak,
tvrdi da sporni transkript [pilota sa bazom u Avijanu] ipak postoji,
što je Šutanovac nekoliko puta opovrgao tokom debate.
Janić pominje izvesnog zastavnika Krstevskog, koji je, zbog
otkrivanja istine o slučaju, tražio da bude zaštićeni svedok, ali se
povukao, jer nije dobio zaštitu. Šutanovac kaže da osoba s
prezimenom Krstevski "ne postoji", a neki članovi porodica
nastradalih (među njima i Žanka Stojanović) tvrde suprotno i kao
ključan dokaz pominju izveštaj trojice bezbednjaka, koji je trajno
arhivirao pukovnik Lakić Đorović.
Šutanovac tvrdi da su to "fantazije" i da je pominjani Đorović,
"zavodeći jedan predmet, umesto šestice zapisao nulu". Nula ili
šestica, zbog nepoštovanja naredbe Savezne vlade, direktor RTS-a
Dragoljub Milanović pravosnažno je osuđen na desetogodišnju
zatvorsku kaznu.
Radovanović: Gad je izveo svoju kćerku
Rade Radovanović, novinar dnevnog lista Danas, a tokom bombardovanja
izveštač Radija Slobodna Evropa, prepričao je svoj dijalog dan nakon
pogađanja zgrade RTS-a sa tadašnjim ministrom informisanja
Aleksandrom Vučićem. Kancelarija mu je bila u hotelu "Metropol", a
Ministarstvo je izmestio u zgradu Tehničkog fakulteta. Bio je, veli,
veoma potrešen i rekao mu da mu je majka te večeri bila na poslu u
zgradi Televizije, da nije znao da će zgrada biti bombardovana, ali
je kazao da zna ko je imao tu informaciju.
"Nabrajao je: 'Znali su Milanović, Rica debeli [Jovan Ristić],
Milorad Komrakov i Dušan Vojvodić', časteći ih sa 'nepismeni
Milanović, glupi Komrakov...' i psujući redom."
"Znate li šta je taj Vojvodić uradio?"
"Ne", rekao je Vučić.
"Taj ljudski gad je došao pola sata pre napada i izveo svoju kćerku!
Da nije, možda, slučajno to uradio?", rekao je Radovanović
Miloševićevom propagandisti.
Tokom tog razgovora latio se olovke i počeo da beleži imena, kako bi
u izveštaju naveo ko je sve za to znao. Vučić mu je rekao da će mu
to biti poslednji izveštaj. Bivši gensek radikala je skočio i,
aludirajući na bračni par Milošević-Marković, palcem pokazivao na
plafon, rekao da "njima treba što je moguće više mrtvih, a Vi hoćete
to da kažete... to bi Vam bilo poslednje što ste rekli".
Na suđenju Milanoviću sutkinja Radmila Dragićević Dičić, na predlog
advokata i molbe porodica stradalih, pozvala je Aleksandra Vučića da
se izjasni o činjenicama i navodima koje je Radovanović, pozivajući
se na njegove reči, u tekstu izneo. Obrt!
"Gospođo sudija, ja nisam znao da će NATO bombardovati Televiziju...
Jer, da sam znao, ja bih izveo svoju majku iz te zgrade... Ali,
gospođo sudija, ja znam nešto drugo što je ovde bitno! Znam da je
gospodin Rade Radovanović NATO plaćenik... I da zato piše to što
piše... E, to ja znam! A ako vi, gospođo sudija, takvima... NATO
plaćenicima... poklanjate poverenje, ja Vam onda ne mogu pomoći!"
Žena sa Kosova - glas razuma
I pored dobre namere Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rasprava
nije stvar pomerila s mesta. Postupak je i dalje "zamrznut" i niko
ne može reći da li će i kada da se "odledi". Problem je, valjda, što
ovde nema ničeg spornog.
Svi odgovorni su znali da je RTS meta, tri dana ranije deset
svetskih televizijskih kompanija koje su koristile usluge tehnike
napustilo je zgradu, a rukovodioci su (Gordana Suša kaže da su se
šetali obližnjim Tašmajdanskim parkom) pet minuta posle udara bili
su na licu mesta. "Julovka" Tatjana Lenard je ("Neka [Vesli] Klark
puca, mi čekamo... Naša adresa je Takovska 10...) začikavala NATO
snagama. Milanović je svoje odslužio, možda mu dodele i kakvu
gramatu.
Na kraju se za reč javila žena iz publike. Reče da je došla sa
Kosova.
"Slušam ovde, ne umanjujući značaj nedužnih žrtava radnika RTS-a i
bol njihovih najbližih, da su samo krivi tamo neki NATO zlikovci, a
niko da progovori šta smo mi krivi, šta su naši radili. Ko je i zbog
čega pozvao NATO?! Zašto je sa Kosova, posle stravičnih zločina naše
voske i policije, proterano milion kosovskih Albanaca, u ime koga i
zašto su činjeni ti zločini?! Zašto su nam uvek drugi krivi, a mi
pravedni? Zašto smo rušili lepi Vukovar, u ime koje ideje? I ne
želim da moja deca uče u školi da su samo krivi jedino tamo neki
zlikovci sa Zapada i, kako naši mediji kažu, Šiptari. Zašto smo
rušili Sarajevo i tamošnje stanovništvo držali u izolaciji 1.000
dana? Je li to zbog toga što je onaj doktor i pesnik koji je tamo
stigao sa Durmitora hteo da ispita granice ljudske izdržljivosti?
Vreme je da se suočimo sa svojim greškama i grehovima. Dok ne
priznamo svoje zločine i ne osudimo zlikovce među svojima, nećemo da
ozdravimo i priključimo se uljuđenom svetu."
Pružio sam joj ruku, ne pitajući je za ime i ostalo.
Što se tiče razmrsivanja klupka u vezi sa slučajem u Aberdarevoj, to
je, kratko i slikovito, objasnio reditelj dokumentarca 02.06
anatomija bola Janko Baljak, koji drži da "stvar visi u vazduhu do
Strazbura".
A možda i dovek(a)! Srbija, brale! |
