|
"Prošlo je skoro pet meseci od parlamentarnih izbora na kojima su
najveći gubitnici bili VMRO-DPMNE i DUI, partije Nikole Gruevskog i
Alija Ahmetija. Ahmeti je izgubio glasove Albanaca zbog toga što je
devet godina bio poslušni koalicioni partner Gruevskog, i to u vreme
dok su neki od njegovih najbližih saradnika učestvovali u
kriminalnim aktivnostima vrhuške na vlasti. Deo Ahmetijevih glasova
otišao je novim albanskim partijama Besa i Albanska alijansa, a deo,
njih nekoliko desetina hiljada, SDSM-u Zorana Zaeva. Mislim da je to
jedan od najvažniji pomaka u Makedoniji nakon nezavisnosti", kaže
profesor Vladimir Milčin.
DANI: Predsjednik Đorđe Ivanov odbio je da novoj parlamentarnoj
većini da mandat za sastav nove vlade. Da li je predsjednik time
prekršio Ustav?
MILČIN: Jeste, nedvosmisleno. Kao i svoje ingerencije. Postizborna
parlamentarna većina, koju predvodi lider SDSM-a Zoran Zaev, u ovom
trenutku ima 69 poslanika, nasuprot partiji Gruevskog, koja ima njih
51. Predsednik Ivanov je najpre dodelio mandat Gruevskom, ali lider
VMRO-DPMNE nije uspeo da obezbedi neophodnu većinu. Ahmeti je odbio
da ponovo uđe u koaliciju sa Gruevskim, jer bi tako izgubio i
preostalu podršku makedonskih Albanaca. Pored toga, pregovori
Ahmetija i Gruevskog spotakli su se na mandatu Specijalnog javnog
tužilaštva, od koga i Makedonci i Albanci očekuju da raščisti i
pošalje na sud Gruevskog i njegove pajtaše zbog korupcije i
egzekucija koje su dogovarali i kojima su komandovali. Specijalno
javno tužilaštvo ima podršku EU, NATO-a i SAD-a, a Ahmeti voli da se
predstavlja kao saveznik Zapada, posebno SAD-a. Pošto je Gruevski
morao da vrati mandat, predsednik Ivanov odbio je da ga dodeli
Zoranu Zaevu, lideru partije koja je druga po broju poslanika, čime
je, ponavljam, povredio Ustav.
DANI: Ali, zašto predsjednik Ivanov uporno odbija da Zaevu da
mandat?
MILČIN: Zato što je pod kontrolom Gruevskog. Ivanov manipuliše i
razvlači vreme, tvrdeći da brani ustavno ustrojstvo Makedonije kao
unitarne države, koje je navodno ugroženo tzv. tiranskom platformom.
Nakon što je Ivanov odbio 67 potpisa koje mu je doneo Zaev,
neophodnih za formiranje nove vlade, u Sobranju je krenuo cirkus,
koji je trajao punih pet nedelja. Kako bi kupili vreme, poslanici
VMRO-DPMNE započeli su proceduralna natezanja i odugovlačenja, koja
su kulminirala sprdnjom: čak su i replicirali jedan drugome.
Očekivano, to je omogućio Trajko Veljanovski, predsednik Sobranja sa
isteklim mandatom. E, onda su krenuli ulični protesti takozvanog
pokreta Zajedno za Makedoniju, na kojima su se mogla čuti povici za
"čistu Makedoniju". Sve to su pratile provokacije zloupotrebljenih
maskiranih tinejdžera, koji su istaknute kritičare Gruevskog
sačekivali pred kućama i na ulicama i nazivali ih izdajicama,
sorošoidima i odrođenim, odnosno prodanim dušama.
DANI: I Vas su napali?
MILČIN: Jesu. Sve zajedno, na sceni je samrtnički ropac vrhuške koja
ne ispušta vlast iz ruku, čak i po cenu da izazove međuetnički
sukob, građanski rat i raspad Makedonije.
Za sve to vreme Zaev je pozivao građane na smirenost, na strpljivost
i ignorisanje provokacija. EU, NATO i SAD konačno su prepoznali da
ovde nije reč samo o ubijanju demokratije i pravne države nego i o
destabilizaciji zemlje koja je u trbuhu Balkana. Zato su insistirali
na brzom i mirnom transferu vlasti po slovu Ustava. U međuvremenu je
Gruevski počeo da traži nove izbore koje bi, naravno, organizirala
njegova vlada. Međutim, ta je priča pročitana, pa je 27. aprila
parlamentarna većina odlučila da prekine mrcvarenje zemlje i građana
i da izabere predsednika Sobranja iz redova većine. Sve, razume se,
u duhu Ustava i s poštovanjem parlamentarne procedure. Tada je
Gruevski aktivirao već isplaniranu pripremljenu zaveru protiv
parlamentarne demokratije, pravne države i bezbednosti i života
narodnih izabranika, a sve sa ciljem da silom i nasiljem poništi
rezultate izbora na kojima je njemu, Gruevskom, oduzeta šansa da
uvede strahovladu.
DANI: Gruevski je u vrijeme događaja o kojima govorite boravio u
Beču. Može li to biti dokaz da nije umiješan u nasilje u Sobranju?
MILČIN: Naprotiv, to je dokaz da je više nego umešan. On je
nalogodavac! I nije ovo prvi put da je Gruevski van zemlje kada je
ona suočena sa krizom koju je izazvao. Njegova taktika liči na
taktiku Pontija Pilata: neograničena vlast i nikakva odgovornost!
Gruevski je licemer bez premca u makedonskoj politici.
DANI: Zoran Zaev kaže da je tog 27. aprila napad na njega bio
"planirani pokušaj ubistva, iza kojeg stoje Nikola Gruevski, Đorđe
Ivanov, predsjedavajući konstitutivne sjednice parlamenta Trajko
Veljanovski, šef javne bezbjednosti Mitko Čavkov i nekoliko njegovih
saradnika". Da li je ovdje zaista bila riječ o pokušaju ubistva?
MILČIN: Nesumnjivo. Na videosnimku jasno se čuju povici: "Ubijte
Zaeva!" Zaev i najteže povređeni poslanik Zijadin Sela bili su na
nišanu.
DANI: Mislite da je Zaev pogriješio kada je sjutradan odbio da dođe
na sastanak lidera svih stranaka koji je zakazao predsjednik Ivanov?
MILČIN: Zaev je Ivanovu javno odgovorio pitanjem: "Na susret lidera
nad bolesničkom posteljom Zijadina Sele?!".
DANI: Nakon nasilja u Sobranju, čuli smo da su pristalice pokreta
Zajedno za Makedoniju, koje su upale u zgradu i tukle poslanike
SDSM-a, bile isprovocirane činjenicom sa su pojedini albanski
poslanici u parlamentu pjevali himnu Albanije.
MILČIN: Pravi povod tog unapred pripremljenog upada bio je to što je
skupštinska većina odlučila da stane nakraj gaženju Ustava i
principa na kojima počiva parlamentarna demokratija, da izabere
novog predsednika Sobranja i da time prekine agoniju Makedonije.
Himnu Albanije pevao je samo jedan poslanik. Ali on nije bio meta
napada. Čudno, zar ne?
DANI: Ko su zapravo ljudi okupljeni u pokretu Zajedno za Makedoniju?
Za šta se oni zalažu?
MILČIN: Prvo, iza tog "pokreta" stoji Nikola Gruevski. Baš kao što
je stajao iza GDOM-a (Građani za demokratsku odbranu Makedonije),
iza SOS-a (Stop operacija Soroš), zatim iza Tvrdokornih, na kraju i
iza Zajedno za Makedoniju. Reč je o gruevističkoj klijenteli, koja
se na taj način bivšem makedonskom premijeru odužuje za nezaslužene
privilegije, za funkcije, za fotelje, za plate, za honorare,
nagrade, za titule. Sramno je da među njima ima i ljudi iz umetničke
fele, sa univerziteta, direktora javnih institucija… Tu su i
zaposleni u javnoj administraciji pod ucenom, penzioneri koji se
boje da ne izgube besplatne vožnje gradskim autobusima i boravke u
banjskim lečilištima. Među tim svetom imate i mnoge naivne građane,
zatrovane propagandom robusne medijske mašinerije Gruevskog, koja je
podmazivana budžetskim novcem da bi distribuirala laži i klevetala,
širila mržnju, sejala paniku i strah od tzv. konspiracije Zapada, da
bi demonizirala Soroša i tzv. sorošoide, anatemisala seksualne
manjine… Naprosto mi je, verujete, mrsko da dalje nabrajam sve
unutarnje i spoljne "neprijatelje" koje je proizvela ta propaganda
koja smrdi na Gebelsa i na rusku Ohranu. Najzad, u Sobranju ste te
noći mogli da vidite ultradesničare, odnosno fašiste koji mrze
Evropu, demokratiju, Jevreje, Albance, Rome, Grke, "komunjare",
"sorošoide" i koga sve ne, a sebe vide kao naslednike terorističkog
VMRO-a Vanče Mihajlova, čoveka koji je svojevremeno sarađivao sa
Musolinijem, Hitlerom i Pavelićem, izjašnjavao se kao Bugarin i
tvrdio da su Makedonci i makedonski jezik veštačke tvorevine. Reč
je, dakle, o probisvetima iz podzemlja koji bi da žive u Makedoniji
"oslobođenoj" od zakona.
DANI: Pretpostavljam da govorite o ljudima sa fantomkama na glavama
koji su tukli poslanike…
MILČIN: Naravno. Reč je o plaćenicima bivšeg šefa Uprave državne
bezbednosti i kontrašpijunaže, bratu od strica Nikole Gruevskog.
Gruevski i njegova klika kidnapovali su državu i sveli je na
partijski feud. Zapisi prisluškivanih razgovora otkrili su stravičnu
lakoću kojom su Gruevski i familija na vlasti partizirali i
podjarmljivali institucionalne temelje Makedonije. Korupcijom,
ucenama, pretnjama i potkupljivanjima stvarali su poslušnike, a oni
koji im se ne bi pokorili, završavali su po zatvorima. Te ljude su
mlatili, nameštali im saobraćajke, lustrirali ih. U najmanju ruku,
degradirali su ih ili otpuštali sa poslova, a na njihova mesta
postavljali partijske poslušnike.
DANI: Kako to da je nasilje u Sobranju policija tako mirno
posmatrala?
MILČIN: Krugovima o kojim govorim policija je, ne slučajno, bila
meta od samog početka. Partizirali su je i kriminalizirali po uzoru
na Gestapo i NKVD. Te "Vartolomejske noći" 27. aprila mogli ste da
vidite policajce koji su propuštali maskirane nasilnike, neki su se
i grlili sa njima; upućivali su ih i vodili prema prostoriji u kojoj
su bili poslanici parlamentarne većine. Kažu da šef Biroa javne
bezbednosti više od sat i po nije odgovarao na telefonske pozive
svog nadređenog - ministra unutrašnjih poslova. Sve u svemu, uz
časne izuzetke, policajci su bili saučesnici u nasilju koje je
trebalo da završi linčom i ubistvom.
DANI: Politički dio grupacije o kojoj govorite tvrdi da je sporan i
izbor predsjednika Sobranja. Da li je?
MILČIN: Nije. Iako je izvršen u nenormalnoj atmosferi, uz vrištanje
poslanika VMRO-DPMNE "Ovo je puč!", izbor Talata Džaferija za
predsednika Sobranja proveden je po slovu Poslovnika i u skladu s
Ustavom. Naravno da će uzurpatori koji bi da vladaju 100 godina
(omiljena izreka VMRO-vaca!) sada nastaviti sa širenjem laži.
Uostalom, laž i spinovanje glavni su instrumenti u propagandnom
arsenalu stranke koja je više od deset godina u kontinuitetu vladala
Makedonijom i koja je danas jedna od deset najbogatijih partija u
Evropi. Sve to u zemlji koja je jedna od najsiromašnijih. I sad ta
ista partija tvrdi da okuplja makedonske patriote!
DANI: Ipak, ostaje nejasno kako to da su novoizabrani predsjednik
Sobranja Talat Džaferi, baš kao i ostale albanske partije, odjednom
postali sporni, a da to nisu bili u vrijeme dok su činili Vladu
Gruevskog. Pa, Džaferi je u toj vladi bio ministar odbrane!
MILČIN: Navodna odbrana Makedonije poslednja je linija odbrane
kriminalne vladavine Nikole Gruevskog i vrhuške njegove partije.
Upravo to što je novoizabrani predsednik Sobranja Talat Džaferi bio
ministar odbrane u Vladi Gruevskog, najslikovitija je potvrda da
ovde nije reč o suprotstavljanju nekakvoj "albanizaciji" Makedonije,
već o manipulaciji.
DANI: Predsjednik Ivanov i VMRO-DPMNE tvrde da takozvana Tiranska
deklaracija vodi ka "albanizaciji" Makedonije. Šta je u tom
dokumentu sporno?
MILČIN: Sporan je zahtev da se Sobranje rezolucijom izvini za
navodni genocid nad Albancima izvršen u Makedoniji, i to u periodu u
kojem je Makedonija bila teritorija okupirana od Bugarske, Grčke i
Srbije. Govorim o vremenu pre nego što je, u okviru Kraljevine SHS,
Makedonija postala Vardarska banovina. Nakon nove okupacije od
Bugarske, Italije i Velike Albanije četrdesetih godina XX veka,
Makedonija je, kao Republika Makedonija, 2. avgusta 1944. ušla u
sastav Federativne Republike Jugoslavije. Ta Makedonija bila je
rezultat antifašističke borbe, u kojoj su i Makedonci i Albanci
zajedno ratovali protiv fašista i kvislinga, uključivši i baliste.
Genocida nije bilo.
DANI: To što je Tiranska deklaracija nastala u drugoj državi…
MILČIN: Ne, ne, deklaracija nije napisana, ona je samo potpisana u
Tirani i isporučena kao deo predizborne kampanje Edija Rame. Vidite
da nepodnošljiva lakoća poigravanja nacionalizmom nije ekskluzivitet
albanskih političara.
DANI: Kao građaninu Makedonije, ne smeta Vam to što je taj dokument
potpisan u Albaniji?
MILČIN: Smeta mi, iako znam da je Tirana bila jedino mesto u kojem
su posvađane partije makedonskih Albanaca mogle da sednu za isti
sto. To što su oni isporučili spisak želja, pokazujući jedni drugima
ko je veći Albanac, potvrđuje da je kvazipatriotska retorika režima
Gruevski-Ahmeti bila dimna zavesa iza koje su se krili bezakonje i
kriminal. Podsećam vas da je svojevremeno u pregovorima sa Ahmetijem
upravo Gruevski prihvatio sve zahteve iz iste Tiranske deklaracije.
I sam predsednik Ivanov dao je mandat Gruevskom da pregovara sa
Ahmetijem, potpisnikom Tiranske deklaracije. U tom smislu, galama
Ivanova i Gruevskog je bespredmetna. Tim pre što maksimalistički
zahtevi za promenom Ustava i slično nisu deo Vladinog programa koje
je izložio budući premijer Zoran Zaev.
DANI: "Neistina je da želimo promijeniti Ustav, grb i himnu države,
laž je da će se morati naučiti albanski jezik u Štipu, Kočanima,
Berovu, Prilepu, Bitolu, Gevgeliju, Strumici, Radovišu, laž je da će
biti kazne ako ne znate albanski jezik, laž je da će se makedonski
narod biti proglašen genocidnim", rekao je Zoran Zaev. Šta je
istina?
MILČIN: Istina je da je upravo VMRO-DPMNE ozakonio dvojezičnost u
Sobranju i Vladi; istina je da je Gruevski priznao Republiku Kosovo;
istina je da je bez problema vladao u koaliciji sa albanskim
partijama više od deset godina; istina je da je delio profite sa
albanskim koalicionim partnerima; istina je da su Zaev i SDSM veći
patrioti od Gruevskog i VMRO-DPMNE. Uostalom, to potrđuje i broj
bugarskih pasoša u džepovima rukovodilaca partije Gruevskog.
DANI: Spomenuli ste tezu o "albanizaciji" Makedonije, na kojoj, čini
mi se, Gruevski i predsjednik Ivanov pokušavaju da homogeniziju
svoje biračko tijelo. Ima li, dakle, osnova za strah dijela građana
Makedonije od albanskog nacionalizma? Istovremeno, zar se u izjavama
čelnika VMRO-DPMNE ne prepoznaje makedonski nacionalizam?
MILČIN: Prvo, ima osnova za strah dela građana Makedonije od
albanskog nacionalizma, baš kao što ima i osnova za strah dela
građana Makedonije od makedonskog nacionalizma. Ni to, dakle, ne
treba zanemariti. Posle raspada SFRJ, virus nacionalizma počeo je
harati, ruku pod ruku sa šovinizmom, revanšizmom i neofašizmom. Lila
se krv, a političke i nacionalne elite su delile profite. Kriminalci
su imali odvezane ruke, bez teškoća prelazili granice, a nisu
izostali ni oproštaji i blagoslovi dela sveštenstva. Pravoslavnog,
katoličkog, muslimanskog…
Nažalost, nacionalizam je na ovim prostorima izjednačen sa
patriotizmom. Mržnja prema sugrađanima isto je što i ljubav prema
domovini i naciji. Ako ne mrzite Albance, ne možete biti Makedonac.
Ukoliko se družite ili sarađujete s njima, onda ste "izdajica roda
svog", "prijatelj Šiptara", što automatski znači i neprijatelj
Makedonaca.
DANI: Kakva je, po Vašem sudu, uloga Rusije u posljednjim događajima
u Makedoniji?
MILČIN: Rusija krizu Makedonije koristi u svojoj konfrontaciji sa
Zapadom. Rusiji je Makedonija satisfakcija za izgubljenu Crnu Goru.
Doduše, slaba satisfakcija, budući da Makedonija, za razliku od Crne
Gore, nema more.
Moskva je, inače, u Makedoniji počela mutiti vodu još u proleće
2015.
DANI: Kako?
MILČIN: Najpre je naglo povećan personal u ruskoj ambasadi, a onda
je sve češće počelo da se oglašava i rusko Ministarstvo spoljnih
poslova. Televizija Russia Today uporedila je Makedoniju sa
Ukrajinom.
DANI: Rusko Ministarstvo vanjskih poslova, reagujući na nasilje u
Sobranju, optužilo je "spoljne kuratore makedonske opozicije" da su
izazvali postojeću krizu. Ko bi mogli biti ti "spoljni kuratori" o
kojima Rusija govori?
MILČIN: Ko?! SAD, EU, NATO i, naravno, Soroš i njegova fondacija u
Makedoniji. Danas su mediji u Skoplju, koji su na vezi sa Moskvom,
lansirali laž da je Soroš, preko svoje fondacije, finansirao SDSM
Zorana Zaeva sa 12 miliona dolara!
DANI: Zanimljivo je da zvanična Moskva novu parlamentarnu većinu u
Makedoniji i dalje naziva - opozicijom.
MILČIN: Moskva ohrabruje Ivanova, Gruevskog i VMRO-DPMNE da ni po
koju cenu ne ispuštaju vlast iz ruku. Čak ni po cenu oružanog
sukoba, građanskog rata, raspada Makedonije i otvaranja mekog trbuha
Balkana. Uostalom, videli ste da je bivši predsednik Sobranja
Veljanovski izjavio da neće sazvati novu sednicu parlamenta na kojoj
bi trebalo da preda dužnost novoizabranom predsedniku Džaferiju, sve
dok se ne popravi polomljeni nameštaj i oprema!
DANI: Kada već spominjete otvaranje mekog trbuha Balkana, kojoj od
velikih sila je u interesu nestabilan region?
MILČIN: Jedina velika sila kojoj je to u interesu je Rusija.
DANI: A EU i Zapad, kako se oni ponašaju? Da li su Brisel i
Vašington pomogli rješavanju makedonske krize?
MILČIN: Zapad je bio prespor, a poruke koje su slali političarima i
građanima Makedonije bile su nedovoljno jasne. Srećom, to se
promenilo u poslednjih petnaestak dana… Doduše, Zapad kasni i sa
najavljenim sankcijama za Gruevskog i Ivanova.
DANI: Da li bi situacija kod vas bila drugačija da je Makedonija
danas članica NATO-a, šta mislite?
MILČIN: Članstvom u NATO bi teritorijalni integritet Makedonije bio
garantovan. Pored toga, Gruevskom i Ivanovu bilo bi daleko teže da
podstiču i manipulišu strahovima Makedonaca, ubeđujući ih u priču da
je Makedonija, u slučaju pobede Zaeva, "privremena tvorevina".
DANI: Mislite li da je moguć neki novi Ohridski sporazum, novi
dogovor Makedonaca i Albanaca?
MILČIN: Ne, ne mislim da je neophodan novi sporazum…
DANI: Nego?
MILČIN: Potrebno je dosledno provođenje postojećeg Ohridskog
sporazuma.
DANI: Kakva je trenutno situacija u Makedoniji? Ide li se ka
smirivanju ili ka eskalaciji krize?
MILČIN: Pozitivan znak je to da je državno Tužilaštvo naložilo MUP-u
privođenje petnaest nasilnika. Do nedelje navečer privedena su
sedmorica. Videćemo šta će na kraju doneti poseta visokog
funkcionara Stejt Departmenta Hojta Jia.
DANI: Može li Makedonija, koja je, zahvaljujući i predsjedniku Kiru
Gligorovu, iz krvavog raspada Jugoslavije izašla bez većih
posledica, biti fitilj koji će ponovo zapaliti Balkan?
MILČIN: To može da se izbegne ukoliko Makedonija kratkim postupkom
postane članica NATO-a.
DANI: Da, ali Grčka i dalje blokira članstvo Makedonije u NATO.
MILČIN: Najvažnije zemlje članice NATO-pakta moraju da pritisnu
Grčku, da je ubede u to da su apsurdne tvrdnje kako Republika
Makedonija može da je ugrozi. Krajnje je vreme da grčki političari
shvate da njihovu zemlju može da ugrozi samo Makedonija u
raspadanju. |
