|
Promovišu se novi identiteti koji čoveka svode na pripadnika
etničke, rasne ili verske grupe. Odnos prema istoriji i retrogradnim
ličnostima iz istorije igra u tome važnu ulogu i kod nas i u svetu.
Posledica promene društvenih normi je i promena ponašanja ljudi.
Ljudi se osećaju nesigurno, reaguju emotivno i besno prema onima
koji se ne uklapaju u njihovo viđenje društva, kaže za Danas Izabela
Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u
Srbiji i autorka dokumentarnog filma "Šta hoće žene na desnici".
Komentarišući nedavne skupove ekstremne desnice u Šarlotsvilu, SAD,
ali i u pojedinim evropskim zemljama, Kisić ističe da se "desničari
danas osećaju ohrabreni u svom fanatizmu jer procenjuju da raste
legitimitet njihove ideologije, da je njihovo nasilje prema
manjinama društveno prihvatljivo". "Menja se odnos prema ljudskim
pravima. Ako ne bude ozbiljnije sistemske reakcije liberalnog sveta,
političkog i intelektualnog odgovora na krizu i rast desnice, to
može uzeti mnogo veći mah. Neophodno je da non-stop reagujemo i
dekonstruišemo desničarski narativ. Ne sme se ćutati na
nacionalizam, rasizam, zločin. Nije problem da desničari iznesu svoj
stav, ali je problem i opasno je kada se ćuti na to. Slobodu ćutanja
sebi niko ne sme da dozvoli", poručuje Kisić.
* Desnica Srbije je prilično šarolika, a između desničarskih
organizacija i stranaka postoje značajne razlike. Da li ih i po kom
osnovu delite?
- Nigde se ne može govoriti o monolitnosti desnice. U Srbiji postoji
autentična intelektualna desnica koja ne odustaje od nacionalizma i
prekomponovanja regiona. Ona ne pristaje na kompromis i to je
najopasnija desnica. NJih ima u parlamentu i u institucijama.
Vladaju akademskim životom. Dalje, Srpska radikalna stranka je
"udarna pesnica", ona ima i ulogu da opstruira rad parlamenta, što
nekada veoma ide naruku SNS kao u slučaju kada je šef EU delegacije
sprečen da govori u parlamentu. Potom, postoji čitav niz
desničarskih organizacija čija je uloga aktivistička, imaju zadatak
da napadaju neistomišljenike, sprečavaju skupove i slično. Veći deo
ovih poslednjih je pod kontrolom vlasti. Na to ukazuje između
ostalog benevolentan odnos pravosuđa i političara prema njima,
infiltracija u institucije...
* Poslednjih meseci zabeleženo je više prekida tribina, filmova,
uglavnom o Kosovu, albansko-srpskim odnosima. Šta mislite zašto se
to baš sada dešava i da li SNS može da kontroliše desničarske
organizacije? Nedavno su gostovali predstavnici nemačke ultradesne
stranke.
- Najopasnije je kada ultrakonzervativna desnica ima oslonac u
vlasti. To je ono što joj pruža legitimitet, čini je poletnom.
Recimo, gostovanje predstavnika Alternative za Nemačku u Matici
srpskoj u Novom Sadu, jednoj od najznačajnijih pokrajinskih
institucija koja se finansira iz budžeta, izuzetno je opasno, ma ko
organizovao "predavanje" i zvao dotičnu osobu. Nije to bilo u
funkciji nikakvog dijaloga, informisanja i slično, kako to
pokušavaju da lažno predstave organizatori. Jer, jednostavno nije
bilo reakcije na to. Jedino je, koliko sam primetila, Danas pisao sa
kritičkih pozicija. Zbog te ćutnje, upravo, gostoprimstvo jednoj
tako opskurnoj ličnosti i ultradesničarskoj organizaciji, ne može se
kriti iza principa slobode govora. Ćutnja na taj govor je njegovo
odobravanje! Isto je sa slučajem Šljivančanin i drugim osuđenim i
neosuđenim ratnim zločincima koji su legitimni govornici na
skupovima vladajućih stranaka. Ako neko pokuša da demontira njihov
zločinački narativ, nađu se batinaši da takve izbace i fizički
spreče. Cela ta serija događaja koji su letos nasilno prekinuti, a
nasilje nije samo ono fizičko, ima za cilj da se ništa drugo ne
čuje! To je pogubno pre svega za mlade koji ništa osim desničarskog
narativa u mejnstrim prostoru ne mogu da čuju. Kad će vlada ili neko
iz institucija da reč kaže o recimo teroru nad kosovskim Albancima?!
* Da li je isto kada Inicijativa mladih pokuša da prekine promociju
knjige Veselina Šljivančanina i kada "Zavetnici" sprečavaju
prikazivanje filma "Albanke su naše sestre"?
- Poistovećivanje te dve organizacije se namerno radi! Najlakše je
diskvalifikovati organizaciju kao što je Inicijativa koja se zalaže
za to da se čuje istina o ratnim dezerterima i albanskim žrtvama,
tako što ćete je poistovetiti sa organizacijom koja nema nikakav
osećaj za žrtve srpskog nacionalizma i zločina. Razlika je i u nivou
podrške koju te dve organizacije imaju. Kada je iko iz vlasti osudio
ono što rade Zavetnici i njima slični!? Pre tri-četiri godine to je
bila potpuno nepoznata organizacija bez kontakt telefona i adrese, a
danas su svuda prisutni. Na drugoj strani, Inicijativa se tretira
kao ekstremistička, izdajnička organizacija i to iz državnog vrha.
* * *
Prepreka za EU
* Helsinški odbor i u svom izveštaju upozorava da proruski
orijentisana desnica ima potencijal da ugrozi procese evropskih
integracija Srbije i destabilizuje Zapadni Balkan. Kako kada se
Vlada Srbije zalaže za EU integracije i regionalnu stabilnost?
- Uticajni ruski krugovi ocenili su ulazak srpske desnice u
parlament kao novu šansu za uticaj zvanične Moskve na Vladu u
Beogradu pre svega u slučaju da se premijer Vučić okrene protiv
Rusije, to jest, njenog viđenja Balkana. Jedan od kreatora ruske
spoljne politike Bondarov izjavio je nakon srpskih izbora da će sada
biti lakše u slučaju "neočekivanih antiruskih pojava". Proruska
desnica i zvanična Moskva imaju istu agendu i na geostrateškom planu
i vrednosno. Srpski desničari takođe imaju otvorene i direktne
kontakte u Kremlju i to ne kriju. Ulaskom u parlament desnica je
ojačala, s obzirom da imaju novac iz budžeta i skupštinski mikrofon.
U tom smislu desnica je ozbiljna prepreka evroatlantskim
integracijama.
Bez napretka
Helsinški odbor je objavio godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava
u Srbiji. U izveštaju "Realna ograničenja Srbije u izboru sopstvene
budućnosti" konstatuje se da ljudska prava nisu značajno odmakla od
iskoraka napravljenog pre desetak godina i da vladavinu SNS
karakteriše urušavanje ostvarenih prava, odsustvo javnog dijaloga,
tolerancije, slobode izražavanja i ignorisanje kritičkog mišljenja. |
