NASLOVNA
- AKTUELNOSTI -

AKTUELNOSTI

 

AKTUELNOSTI

STRANA 1/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

INFO   :::  Naslovna - Aktuelnosti > Aktuelnosti - STRANA 1 > Latinka Perović

 

Latinka Perović

Dominantna i neželjena elita – Beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji (XX-XXI vek)

 

Milica Nikolić

 

 

Pod ovim naslovom objavila je Latinka Perović, čiji je doprinos istorijskoj književnosti Srbije neuporediv sa bilo čijim danas, sa lepom posvetom („Univerzitetskoj biblioteci ’Svetozar Marković’ u Beogradu, koja je godinama bila moje skrovište“; 668 strana), o kojoj mlada, književno darovita i veoma obrazovana istoričarka Dubravka Stojanović, u tekstu Gorko, ali ne bez nade, kaže:

„Ova knjiga Latinke Perović će biti nezaobilazna literatura za onoga ko bude želeo da pronikne u najdublje kontroverze srpskog društva, prošlosti i sadašnjosti i o njegovim ograničenjima, da razume njene dominantne tokove, kontinuitete i diskontinuitete. Ona govori o potencijalima srpskog društva i njegovim ograničenjima, slika je svih naših otvorenih i zatvorenih vrata.

Gorka je, ali ostavlja nadu[...]

Pre svega zato što pokazuje da je u srpskoj prošlosti alternative uvek bilo.

Knjiga koju smo dobili je kruna višegodišnjeg rada vodeće srpske istoričarke koja je svoje istraživanje posvetila kontinuitetu političke misli u Srbiji od sredine 19. veka do danas i koja je, kroz impozantan broj objavljenih studija i knjiga, rekonstruisala dominantne i alternativne tokove srpske istorije. Ova knjiga je neka vrsta sumiranja svih prethodnih istraživanja Latinke Perović i njenih dubinskih uvida u srpsku prošlost i sadašnjost.

Prvi pogled na sadržaj ove knjige pokazuje da je pred nama zbirka 13 portreta pojedinaca koji su ostavili značajan trag u srpskoj politici, mnogi od njih i u kulturi. Analizirane ličnosti su dolazile iz različitih sredina i struka a u politiku su ulazile u različitim vremenima i istorijskim okolnostima. Neki već pre Drugog svetskog rata, neki zbog rata, neki u vreme socijalizma, neki u vremenu krize socijalizma pred raspad Jugoslavije. Dokazali su po ko zna koji put vezu između intelektualne i političke elite u Srbiji. Zbog toga su slike srpskih intelektualaca i političara u ovoj knjizi i slike srpskog društva u celini [...]

U prvom delu Latinka Perović piše o Dobrici Ćosiću... o polemici između Dobrice Ćosića i Dušana Pirjevca 1962. godine... O Dobrici Ćosiću i Sloveniji i Slovencima, ... o Titu.

U II delu piše o Marku Nikeziću, zatim o Koči Popoviću, o Milovanu Đilasu, Ivanu Đuriću, Novaku Pribićeviću, Slobodanu Iniću, Ivanu Stamboliću, Olgi Popović-Obradović, Simi Ćirkoviću, Zoranu Đinđiću, Bogdanu Bogdanoviću i Radomiru Konstantinoviću – uvek sa maksimalnim razumevanjem za svakog od ovih veoma različitih ličnosti, njihovih pogleda i ponašanja u svetu politike i privatnom životu van svake sumnje, njeni izuzetni eseji ostaće jedinstveni za buduća pokolenja i našu istoriju.

Ne mogu da ostanem ravnodušna prema visokoj pismenosti, sjajnom umeću kazivanja, visokoj retoričkoj sposobnosti Latinke Perović. I u tom pogledu ostaće jedinstvena među našim istoričarima, zauvek, sigurna sam.

Treći deo knjige čine analize koje je Latinka Perović posvetila svakoj ličnost koje su predstavljene u ovoj knjizi, u kojima autorka proučava njihove najvažnije ideje, postupke i političke sudbine.

Budući da ih je sve poznavala, Latinka Perović je unela ličnu notu koja ima izuzetnu vrednost svedočanstva. Zbog toga je ova knjiga jedinstvena, ona je istovremeno istorijski izvor i literatura.

Neke analizirane ličnosti su poreklom sa sela, neke dolaze iz elitnih beogradskih porodica, neke su završile najviše škole, druge nisu imale visoko obrazovanje. Ipak, svi su stigli do vrha, odakle su delovali na društvo u meri u kojoj je to bilo moguće, menjali ga, kreirali javno mnjenje, stvarali istorijske šanse ili ih gasili. Njihove biografije, njihova dela i postupci slika su dominantne vertikale u srpskoj politici, i njene alternative, ali ih povezuje to što su odražavali ključne dileme srpskog razvoja. Latinka Perović ukazuje da su odnosi među njima zapravo odnosi većinskog i manjinskog, dominantnog i neželjenog, čime reflektuju stvarne odnose u društvu, i to ne samo u onim u kojima su delovale nego, kako naglašava Latinka Perović, u ukupnoj srpskoj istoriji. To je procep koji se ne može premostiti i preko kojeg kao da prelaza nema. On deluje kao sila koja sprečava svaki razvoj i svaki napredak ove zemlje. Na njegovim polovima nalaze se ličnosti obrađene u ovoj knjizi kao njegovi izrazi i njegovi simboli.

Po istraživanjima Latinke Perović pravi simbol dominantnih idejnih i političkih struja u Srbiji je Dobrica Ćosić. Tom piscu i političaru ona je posvetila svoje naučne radove, proučavajući ga kao vodećeg i najuticajnijeg ideologa, koji je povezao različite grupe intelektualaca sa političarima i državnim aparatom, koji je bio ključna ličnost u vremenu socijalizma i sve vreme nakon njegovog kraha. On je na taj način povezao različite epohe i naizgled nespojive krugove uticajnih ljudi koji su odredili sudbinu i Srbije i Jugoslavije. Zbog toga, Latinka Perović njega stavlja u centar svih zbivanja, od trenutka kad je bio privilegovan član elita koji je odlazio na Goli otok.

U uvodu Nastanak, struktura i naslov knjige, u tekstu Otvorena zahvalnost onima koji su mi pomogli, Latinka Perović kaže:

„Za ovu knjigu dugujem mnogima i mnogo: Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković u Beogradu, Narodnoj biblioteci Srbije, Biblioteci grada Beograda, Biblioteci Pravnog fakulteta u Beogradu.

Arhivu Srbije, Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, Arhivu grada Beograda, Rukopisnom odeljenju Matice srpske u Novom Sadu.

Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji sa kojim sam sarađivala u priređivanju i objavljivanju knjiga pripadnika intelektualne i političke elite u Srbiji koji su našli mesto u ovoj knjizi.

Porodicama ovih ličnosti koje su mi pomogle da preciziram njihove biografske podatke i utvrdim stanje njihove zaostavštine.

Koleginicama i kolegama sa kojima sam bila u stalnoj debati, ali i sa onima u bivšoj Jugoslaviji koji su mi pomogli da proverim recepciju pomenutih ličnosti i izvan Srbije.

Hrvatskom književnom istoričaru i teoretičaru Stanku Lasiću koji živi u Parizu. Kroz dugogodišnju prepisku bili smo stalno u dijalogu. Njegovo znanje, iskustvo i podrška bili su nezamenljivi.

Recenzentima, prof. Dubravki Stojanović i dr Milanu Subotiću, kojima sam sa velikim poverenjem predala rukopis knjige.

Publicisti i novinaru Mijatu Lakićeviću, koji je na razne načine podržavao rad na knjizi.

Kolegi Milivoju Bešlinu koji je izvršio redakturu obimnog rukopisa i ujednačio tekstove koji su pisani tokom petnaest godina.

Nesebičnom Nebojši Tasiću za elektronsku verziju rukopisa i svu pomoć bez koje ne bi bilo ne samo ove moje knjige.

Najzad, ali ne i na poslednjem mestu, mojim sinovima, Mirku i Ivanu Peroviću koji sa zajedno sa svojim porodicama, odavno prestali da me savetuju da se manje trošim ...“

Pošto nisam istoričarka, moglo bi izgledati čudno što prikazujem ovu knjigu. Ali verujem da će svima koji je budu uzeli u ruke, biti podjednako zanimljiva i poučna kao i meni.

Milica Nikolić

 

AKTUELNOSTI

STRANA 1/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment