Robert Donija: Želeo sam da Karadžića razumem kao čoveka, ali sam ga video kao stvorioca velike tragedije

"Želeo sam da Karadžića razumem kao čoveka, ali sam ga video kao stvorioca velike tragedije – rata i mučenja svih koji su bili u Bosni i Hercegovini, u Jugoslaviji tog vremena", objasnio je američki profesor Robert Donija - istoričar, stručnjak za Balkan i veštak za istoriju Međunarodnog suda u Hagu, razloge zbog kojih se upustio u istraživanje lika i dela Radovana Karadžića.

Sarađujući sa Tribunalom u Hagu, imao je na raspolaganju opsežnu dokumentaciju o Karadžiću, a u nekoliko navrata sa njim je i razgovarao.

Knjiga proistekla iz istraživanja, "Radovan Karadžić – uzroci, postanak i uspon genocida u Bosni i Hercegovini", promovisana je u četvrtak u Beogradu.

Mada mu biografija Radovana Karadžića – tada optuženika, danas prvostepeno osuđenog na 40 godina zatvora za genocid, zločine, teror, deportacije – nije bila prvobitna namera, profesor Robert Donija vremenom je uvideo da bez takvog istraživanja ne može ni sebi ni drugima da objasni kako je do takvih zločina moglo doći.

"I dalje tražim da razumem", ukazuje autor knjige.

"Moram da kažem da na kraju, verovatno nisam… Ali, moji zaključci su ispred vas, ukoliko ih ima", ističe.

"Najteže je razumeti zlo, a najlakše ga je kritikovati", rekla je istoričarka Latinka Perović.

Primećuje da autor Karadžića ne posmatra uprošćeno, već da ga, sledeći njegovu evoluciju, "vidi kao populistu koji je verovao da mora povesti srpski narod ka ispunjenju njegove sudbine".

U toj misiji, zaključuje, sebe je video "kao mučenika i žrtvu".

"Prihvativši vrednosti isključivog nacionalizma, on je postao ličnost monumentalne ravnodušnosti prema životima nesrba, vizionar i praktičar, odgovoran za najteže zločine posle u Evropi posle Drugog svetskog rata. Po tome će i ostati poznat", navodi Perović.

"Karadžić nije bio žrtva okolnosti već njihov gospodar"

Latinka Perović je ukazala i da knjiga "neće oduševiti ni Karadžićeve obožavaoce, niti one koji ga kritikuju".

Pisana je na osnovu dokumenata u koje drugi istoričari nisu imali uvida i veoma je dragoceno štivo.

Sam autor, dodaje, pokušava da otkrije mesto koje je u Karadžićevom životu značilo prekretnicu.

"Na tom se mestu otvara pitanje – da li ličnost formuliše okolnosti ili okolnosti nju oblikuju i kada treba pronađu?", reči su Latinke Perović​.

Međutim, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko, smatra da autor na to pitanje pruža i odgovor.

"Jedan od ključnih zaključaka autora Donije jeste da Karadžić nije bio žrtva okolnosti već njihov gospodar", kaže Biserko.

Radovan Karadžić nedavno se u sudnici u Hagu pojavio prvi put nakon izricanja prvostepene presude. U martu 2016. godine, Pretresno veće suda je Karadžića osudilo za genocid, progon kao zločin protiv čovečnosti, istrebljenje kao zločin protiv čovečnosti, ubistvo kao zločin protiv čovečnosti, ubistvo kao kršenje zakona ili običaja ratovanja, deportacije kao zločin protiv čovečnosti, nehumana dela, prisilno premeštanje kao zločin protiv čovječnosti, širenje terora kao kršenje zakona ili običaja ratovanja, protivpravne napade na civile, kršenje zakona ili običaja ratovanja i uzimanje talaca kao kršenje zakona ili običaja ratovanja.

Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo ukazuje da sudski dokazane činjenice i dokazi izvedeni pred sudom imaju veliku težinu i važnost, a da je knjiga Roberta Donije, nastala iz spisa Tribunala, primer kako nauka treba da tretira arhivsku građu.

"Glavni junak ove knjige je, uslovno rečeno, Radovan Karadžić, ali je ovo delo koje govori o procesima, o interakcijama i o tome na koji su način događaji determinisani. Iz Donijine knjige vidi se da se ne radi o slučajnosti, već da je rat planiran, vođen i da u njemu ništa ili skoro ništa nije slučajno. Vidi se i uloga Srbije u ratu u Bosni i Hercegovini, vide se ratni ciljevi…", navodi Stjepanović.

Sonja Biserko dodaje da presuda Karadžiću predstavlja "svojevrsnu osudu ideologije i političkog projekta koji je sprovodio i čiji je bio simbol". Ipak, ističe da "presuda Radovanu Karadžiću nije imala odjeka u Srbiji".

Autor knjige, Robert Donija, to zamera i Tribunalu u Hagu. Pred istek mandata sudija ovog suda (do 30. novembra 2017. godine ili do okončanja predmeta u kojima zasedaju) kaže da za 25 godina rada nije imao veliki uticaj upravo na menjanju društava u državama bivše Jugoslavije.

Knjiga Roberta Donija "Radovan Karadžić – uzroci, postanak i uspon genocida u Bosni i Hercegovini", u BiH je promovisana krajem prošle godine u Sarajevu i u Tuzli.