|
Glavni grad Srbije je ovih dana pohodio monstrum. Taj utisak se, sva
je prilika, morao nametnuti konzumentima srbskih medija. Monstrumu
je, po njima, ime Herta Müller - odrasla u susednoj Rumuniji i
dobitnica nobelove nagrade za književnost. Herta Müller je ove
godine bila počasni gost na Beogradskom Sajmu knjiga, a običaj
nalaže da takvi visoki posetioci budu publici predstavljeni na
jednom soareu u Jugoslovenskom Dramskom Pozorištu, vodećoj pozornici
zemlje. I Jossif Brodsky, Czeslaw Milosz te ostali su na ovaj način
bili uvedeni kod Beogradjana. Soare je jedan od vrhunaca kulturnog
života glavnog grada pa je sala teatra, koja prima više stotina
posetilaca, bila dupke puna, a i dupli kapacitet bi sigurno bio
rasprodat.
No, Müllerkino uvodjenje u beogradsko društvo je u u potpunosti
krahiralo, ako je verovati većini medijskih izveštaja. „Politika“,
od 1904 srbstvu propisani list -za koju je Lev Trocki već 1913
utvrdio ono što i do danas važi: da je plaćena od vlade- elem ta
„Politika“ naslovi: „Nobelovka zloupotrebljava gostoprimstvo
Beogrda“. Što je još bila i blaga reakcija. Na ostalim naslovnicama
je Herta Müller bila čašćena u dijapazonu od „otpada“ („Srpski
Telegraf“) ili kao žena, koja Srbe „pljuvala Srbe kao zločince“ „
(„Informer“). „Hertino ruženje srbskog naroda“ udarile na naslovnu
beogradske „Večernje Novosti“ a „Kurir“, ober-list kravalizma na
vašarištu srbskih tabloida, preko cele strane: „Kćerka jednog
SS-oficira pljuje po Srbskoj pravoslavnoj Crkvi i Srbima“. Ispod
slika Hitlera, uz pominjenje Müllerkinog oca, koji je stvarno i bio
SS-ovac. Podnaslov: „Tata joj ubijao za Hitlera“.
I patriotski pesnici te mislioci Srbije su se odmah javili za reč.
Emir Kusturica, na primer. Dobitnik zlatnih, srebrnih i ostalih
palmi, lavova, globusa, cezara et cetera pp, savetovaše post festum,
da je Hertu Müller bolje trebalo pozvati na sajam automobila ili
vojnu paradu nego na festival literature. Kusturici, u Sarajevu
rodjenom srbskom šovinisti –po spostvenom izboru i volji- koji svoj
lični, intimni doživljaj manjkavosti zarad bosansko-muslimanskog
porekla već godinama pokušava kompenzirati posebno krutim
srboslavljem i javnom celebracijom obožavanja Radovana Karadžića –od
UN Suda osudjenog ratnog zločinca-, se čak snovidelo da se zbog
Müllerkinih reči sam Alfed Nobel u grobu obrće. Nije izostao ni
sadržajno slični doprinos portparola SPC, vladike bačkog Irineja.
Ovako bi listu mogli da nastavimo stranicama dugo – no šta je u
stvari pljuvačica publike uopšte kazala ? Herta Müller je u
devedestim godinama prošog veka više puta u svojim esejim o
Jugoslovenkom ratu jasno zauzela stav i već 1992 tražila vojnu
intervenciju: „Kome koristi pacifizam, koji se kune da je protiv
svakog rata, ako rat već naveliko besni ?“ Ona je 1999, u skladu sa
tim, podržala Kosovski rat, tj. napad NATO na Jugoslaviju Slobodana
Miloševića: arogantno pozicioniranje mnogih intelektualaca prema
NATO-u ona ne razume, kazala je tada, jer Milošević mora biti
zaustavljen: „Ko u devet godina povede četiri rata, ko tako
pragmatično gradi groblja kako drugi grade puteve, ko ima takvu
naviku da ubija - kao da je ubiti čoveka popiti čašu vode- toga se
ne može dosegnuti rečima.“
U beogradskom JDP je Hertu Müller jedan od moderatora soarea (inače
autor ovoga teksta, zarad pune informacije) upitao da li i dalje
stoji iza ovih svojih reči. Drugi bi na njenom mestu sada, sve
upućujući na puno od tada proteklih leta, kazali da će radije ipak
govoriti o svojim knjigama i sadašnjici, ali Herta Müller je od
čvornovata banatskog drveta i ne lomi se baš tako lako. „Što se tiče
stvari od onda, o ratu, istog sam mišljenja bila tada i sada, da“,
kazala je Müller i hrabro nastavila protiv pojedinačnih zvižduka,
urlanja i telesno osetivog zahladjenja atmosfere u sali.
Kad je izgovorila „Ova zemlja je samoj sebi nanosila zlo a i Srbi su
sami sebi zla mnoga naneli pa sa time moraju sada da žive. Kad vidim
žene iz Srebrenice i danas mi srce puca“, su već prvi gledaoci
demonstrativno napustili salu. Müller nije podlegla iskušenju da se
stoga većini ulaguje: „Zato što mislim da se tako puno toga desilo i
da je i Kosovu i Bosni naneto tako puno zala i da je to bio najgori
nacionalizam, u kom je svoj ogromni udeo imala, mislim, i
pravoslavna crkva.“ Kao da je odradjivala ček-listu kršenja tabua,
kritikovala je potom i Vladimira Putina, sveca-zaštitnika
patriotskih Srba, i nazvala ga ratnim huškačem i kriminalcem.
Opisala je strah od Rusa Evroljana na Istoku, koji je u Srbiji samo
delimice primetan, jer Srbi, za razliku od Poljaka, Ukrajinaca,
Madjara, Čeha ili Slovaka nikad nisu dospeli u užitak da imaju vlast
Moskve nad sobom.
„Ja sam tada to tako rekla i verujem i danas, da je to bilo
pravilno“, rezimirala je Herta Müller svoje ubedjenje, da je vojni
izgon srbske soldatske sa Kosova 1999 bio pravedan. „Što postoji
NATO ? Morao bi neko ipak da kaže: ljudi, mi smo sa vama.“ Čak ni u
liberalnim krugovima Srbije nije sve ono, što je Müller tvrdila,
naišlo na nepodeljenu podršku, posebica i stoga što je bilo jasno da
ona Jugoslaviju ne poznaje tako dobro kao Rumuniju. No, ne postoji
samo Srbija uljuljkana u agresivno samooplakivanje jednog Kusturice
ili napaljenih novinara bulevarsko-tabadžijskog miljea. Liberalani
publicista Dejan Ilić je u svojoj kolumni izvrgao ruglu sveopšte
zgražavanje nad nobelovkom: tek što smo se upravo udobno smestili u
ćoše žrtava istorije, po kojoj je dvadeseti vek seculum srbskih
patnji i mučeništva, „i onda dođe ta Nemica, još i nobelovka, i
kaže: Srbi su krivi za sve što im se dogodilo krajem 20. veka, a
među Srbima, ponajviše Srpska pravoslavna crkva.“
Sonja Biserko, predsednica srsbkog Helsinškog Komiteta za ljudska
prava -već decenijama hrabri borac za liberalnu Srbiju- koja je
prisustvovala beogradskom soareu Herte Müller, kazala je “Smatram da
je neophodno da srbijansko društvo čuje šta drugi misle o nama.
Stvorena je atmosfera koja je protiv svakog dijaloga i rasprave o
odgovornosti Miloševićevog režima. Umesto da se napravi distanca od
njegove politike, Milošević se danas rehabilituje i slavi kao
najveći srpski političar", kaže ona i podseća da se na srbskoj
Vojnoj akademiji opet slave ratni zločinci, a da su dostojanstvenici
pravoslavne crkve, svojevremeno u Bosni, blagoslovili srbske
bojovnike pre nego što su išli u ubijanje Muslimana.
Finalno: kćer ss-ovca je srbskom društvu donela ogledalo. Mnogi,
koji su se u njemu ogledali, su ugledali groznu facu. Koju su
zamenili sa licem Herta Müller. |
