|
Do sada je Srbija važila za lidera medju kandidatima za članstvo u
EU. No,
studija Tine Freyburg (Frajburg), profesorke na Universitetu St.
Gallen, pokazuje da će Srbija, isto kao i Crna Gora te Turska,
ispuniti kriterijume za članstvo tek sredinom 2030-tih godina.
Da za vreme mandata EU Komisije pod Jean Claude Junckerom, koji
traje do 2019, neće biti proširenja odavno je bilo jasno.
Interesantno je koja zemlja će u budućnosti kao sledeća moći ući u
EU.
Kandidati su trenutno: Albanija, Makedonija, Crna Gora, Srbija i
Turska. Kosovo te Bosna-Hercegovina se smatraju „potencijalnim
kandidatima za članstvo“, pri čemu Kosovo do sada nije podnelo ni
zahtev za učlanjenje.
U studiji pod imenom „Forecasting Candidate Status“ je, na temelju
iskustava pri velikom proširenju EU na istok 2004, analizirana
verovatnoća da u godini 2050 ovih pet zemalja stvarno postanu
članice EU.
Učlanjenje u EU je moguće samo ako kanidat ispuni jednu podužu listu
odredjenih kriterijuma a EU-pravo preuzme u svoje nacionalno
zakonodavstvo. Dijapazon pri tome obuhvata sveukupa politička polja,
od reforme pravosudja preko saobraćajne do energetske politike.
Među sadašnjim kandidatima za članstvo je Turska, pod predsednikom
Recepom Tayyipom Erdoganom, najprobematičniji slučaj. Od kad su
oficijalni pregovori sa Ankarom 2005 započeli, su se više država
članica i EU političara založili za pauziranje a neki i za kompletan
prekid pristupnih pregovora sa Turskom. Situacija se iskomplikovala
kad je zbog sporazuma o izbeglicama EU postala zavisna od Turske.
Sada je, zbog faktora poput Brexita i rasta populizma, želja za
proširenjem EU -kako kod članica tako i kod kod kandidata- manja
nego ikad.
Makedonija ima najbolje šanse, Albanija hramlje iza
Po slovu ove studije će Albanija i Bosna-Hercegovina, moguće je, tek
2050 ispuniti kriterijume za članstvo. Političke ambicije u ove dve
zemlje uveliko prevazilaze realne mogućnosti, piše prof.dr.
Frajburg.
Profesorka Frajburg podvlači da je u radu svesno izostavila
politička pitanja poput Komisijine odluke o stopiranju proširenja,
nestabilnosti u Turskoj, gepolitičkoj nesigurnosti u zemljama poput
Bosne-Hercegovine ili makedonsko-grčke svadje oko imena. Kosovo i
Crna Gora takodje nisu bili deo istraživanja, iz proste čijenice što
za fundirano ispitivanje šansi za članstvo ne postoji dovoljno
proverivih činjenica. Sem toga, Kosovo nije priznato od strane čak 5
zemalja članica EU, te stoga nije moguće dati realnu perspektivu
članstva.
Sa druge strane, Crna Gora „pokazuje karakteristike slične
Makedoniji“, kaže profesorka Frajburg u razgovoru za EurActiv.com.
Što bi značilo da je moguće da je ova mala država na Jadranu na
istom nivou sa Makedonijom, što se tiče perspektive za članstvo u
EU. I iz vizure Brisela je Crna Gora vidjena kao uspešna. Iako i
dalje postoji granični spor sa Kosovom, smatra se da prepreke Crne
Gore za članstvo u EU nisu tako velike kao kod drugih zemalja
kandidata.
Prof. Frajburg objašanjava da bi Crna Gora mogla da bude posmatrana
kao jedan od najnaprednijih kandidata. Ona naglašava da nije mogla
da u studiji uključi političku volju crnogorske vlade kao i moguća
veta od strane pojedinih članica EU.
Sveukupono gledano, nada u članstvo u EU izgleda da kopni, glasi
zaključak studije. Realno, zaključci studije bi mogli čak i da se
smatraju „optimističkom slikom“. Jer, stvarno upodobljavanje
kriterijumima EU bi u budućnosti moglo još više da opadne, nego što
se sada smatra za mogućim.
Prof. Frajburg u svom radu ukazuje na to da su do sada proširenja
bila gurana najčešće od kandidata a manje od „ekspanzivne“ politike
u Briselu. Takodje i strahovanja sadašnjih članica da bi jedna još
veća EU mogla da ugrozi „produbljivanje ervopskih institucija“ prof.
Frajburg vidi kao ne-tehničku barijeru, protiv koje zemlje kandidati
moraju da se dokažu.
Najnoviji član EU je Hrvatska, koja je bloku pristupila oficijalno
2013 ali do sada nije ni u šengenskoj ni u euro zoni. U
septembarskom govoru o stanju EU se predsednik Komisije Juncker
izjasnio za to da Hrvatska udje u Šengen najbrže moguće, čim ispuni
relevantne kriterijume. Prošle nedelje je hrvatski premijer Andrej
Plenković najavio da će njegova država za 7-8 godina uvesti euro. |
